Скандалозни предлог новог Члана 62 Закона о породичним односима од стране издајничког режима Александра Вучића представља директан и погубан удар на српску породицу.
Према предлогу, дете које је навршило 15 година живота и које је „способно за расуђивање“ може само да да пристанак за „медицинску меру“ – што у пракси отвара врата за промену пола, хируршку кастрацију пениса и дојки, као и доживотну хормонску терапију.
Ако родитељи одбију да пристану на овај експеримент – дете може бити одузето од њих, чак и по мишљењу и налогу обичног школског психолога.
Овај антипородични закон, који се крије иза формулација о „праву детета на развој“, у ствари легализује разбијање породица по налогу глобалистичке родне идеологије. Родитељи који желе да заштите своје дете од хормонске кастрације и хируршког обезбожавања више неће имати последњу реч.
Довољно је да школски психолог „процени“ да је дете „способно за расуђивање“ – и да држава стане на страну идеологије, а против биолошке стварности и родитељског ауторитета.Уместо да штити породицу као основну ћелију друштва, нови закон је осмишљен да је разбије.
Дете од 15 година, још увек у пубертету, под утицајем друштвених мрежа и школских „стручњака“, моћи ће да тражи да му се уклоне полни органи и да се подвргне хормонској терапији која ће га заувек учинити неплодним и зависним од лекова. Ако се мајка или отац успротиве – следи одузимање детета и његово предавање „систему“ који ће спровести „медицинску меру“.
Ово није само измена закона – ово је отворена објава рата традиционалној српској породици. Исто као што се у западним земљама деца одузимају родитељима који одбијају „транзицију“, тако се сада и у Србији уводи механизам за масовно разбијање породица.
Школски психолози, који су често идеолошки индоктринирани, добијају огромну моћ над судбином деце и породица.
Српски народ мора да схвати озбиљност овог тренутка. Ако се овај скандалозни предлог усвоји, више ниједна породица неће бити сигурна. Родитељи ће живети у страху да им дете, под утицајем спољних фактора, не затражи „промену пола“ – а држава ће стати на страну тог захтева, уместо на страну мајке и оца.
Време је да се каже јасно и гласно: Нећемо дозволити да нам разбијају породице! Нећемо дозволити да нам децу претварају у експерименталне субјекте родне идеологије! Члан 62 у овом облику представља издају српске породице и мора бити одбачен у целости.






