Када сам чула изјаву председника Уставног суда да постоји могућност да ће Влада Србије обезбедити извршење одлуке Уставног суда поводом избора у Високом савету тужилаштва, запитала сам се: „А хоће ли Влада Србије икада обезбедити извршење иједног решења Повереника за информације од јавног значаја?“
Број решења Повереника за које Влада није обезбедила извршење од 2010. године мери се у стотинама, што је алармантно и недопустиво. Питање је зашто органи јавне власти и које све информације од јавног значаја крију од грађана, новинара, организација цивилног друштва, адвоката и других тражилаца, а Влада им то својим нечињењем омогућава.
Само 2022. године Повереник је затражио од Владе обезбеђење извршења у 53 случаја, а годинама уназад јавност обавештава да Влада Србије од 2010. није обезбедила извршење ниједног његовог решења за које је то тражено.
Неретко органи власти ни по цену новчане казне не желе да доставе тражене информације од јавног значаја. Радије плате казну него што грађанима омогуће увид у податке. Управо зато је од пресудног значаја да Влада реагује и обезбеди спровођење решења Повереника.
Посебно забрињава чињеница да органи власти често игноришу захтеве новинара који траже информације ради обавештавања јавности и заштите јавног интереса.
Од укупног броја жалби које су новинари поднели Поверенику током 2024. године, чак 40,98 одсто односило се на случајеве у којима органи власти уопште нису одговорили на захтеве за приступ информацијама.
Још озбиљнији проблем је то што многи органи власти не поступају ни по правоснажним решењима Повереника. У његовом извештају за 2024. годину наводи се да проценат неизвршених решења по жалбама новинара износи 31,94 одсто, што је више од општег тренда од 22,02 одсто.
Новинарима се ускраћују подаци о располагању јавним новцем, капиталним пројектима, заштити животне средине и јавног здравља. Често се органи власти неосновано позивају на пословну или професионалну тајну како би прикрили информације, при чему је током 2024. године та пракса значајно порасла.
Када Повереник исцрпи сва законска средства, обраћа се Влади Србије која је дужна да обезбеди извршење његових решења. Међутим, поражавајућа је чињеница да већ 15 година Влада практично опструише примену тог механизма.
Закон јасно прописује:
Члан 28, став 4:
„Ако Повереник не може спровести своје решење, Влада му на његов захтев пружа помоћ у поступку управног извршења применом мера из своје надлежности, односно обезбеђивањем извршења непосредном принудом.“
И у извештају за 2024. годину Повереник је поново позвао Владу да успостави адекватан механизам за извршење својих коначних и обавезујућих одлука.
Међу најчешћим прекршиоцима закона налазе се јавна предузећа. Од укупно 122 неизвршена решења Повереника у 2024. години, чак 64 се односе управо на њих – 42 републичка и 22 локална.
Ако Влада примени закон када је реч о одлуци Уставног суда у случају ВСТ-а, било би добро за друштво да коначно почне да спроводи и решења Повереника која се годинама игноришу.
Још 2021. године у јавним расправама предложила сам да Влада има рок од 15 дана за извршење решења Повереника, као и обавезу јавног обавештавања о сваком случају непоступања, уз редовне извештаје Народној скупштини.
Та одредба не сме остати мртво слово на папиру.






