Прочитај ми чланакТренутно је у току јавна расправа поводом Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона, надлежног Министарства за бригу о породици и демографији Србије, на чијем је челу Милица Ђурђевић Стаменковски.
Спорне тачке измена закона су:
– Забрана физичког кажњавања деце.
Правници који критикују измене закона указују на то да концепт ,,позитивног родитељства“ у нацрту превише растеже дефиницију насиља, чиме готово сваки вид родитељског ауторитета може постати споран. Родитељима се одузимају инструменти за постављање граница. Правни термини којима се дефинише ,,пожељно” понашање родитеља нису прецизни. Закон треба јасно да разграничи злостављање од васпитних мера које немају карактер насиља. Отварају се врата држави да одузима децу због ,,васпитне ћушке“.
– Право детета на обраћање институцијама.
Нацрт предвиђа да дете, и пре навршене 10. године, може самостално да се обрати школи или центру за социјални рад ако сматра да су му права угрожена. Правници упозоравају на могуће злоупотребе права детета да се самостално обраћа институцијама пре 10. године, сматрајући да деца тог узраста често не могу да сагледају дугорочне последице таквих поступака. Постоји оправдана забринутост да ће центри за социјални рад добити превелика овлашћења у контроли породичног живота.
Професор Правног факултета Милош Станковић и поједини адвокати упозоравају да би широка дефиниција права детета на ,,развој идентитета“ могла да доведе до ситуације у којој држава стаје на страну детета у конфликтима који се тичу родног идентитета.
Познат је случај Роберта Хугланда из Канаде, чије дете је (тада 14 година) желело да започне хормонску терапију ради промене пола. Суд је пресудио да је дете довољно зрело да самостално да сагласност за терапију. У Монтани (САД) Државна служба за заштиту деце одузела је ћерку Тоду и Кристи Колстад након што је дете изразило суицидне мисли и жељу за променом пола. Родитељи су се оштро противили друштвеној и медицинској транзицији детета. У Аустралији је забележено неколико случајева у којима су судови доносили одлуке о одузимању старатељства или ограничењу родитељских права када су се родитељи противили медицинској промени пола своје деце. И у Великој Британији, такође. Кира Бел је као тинејџерка почела транзицију и затим тужила клинику „Тависток“. У Шкотској закон предвиђа затворске казне до 7 година за родитеље који покушају да „сузбију” или „промене” родни идентитет свог детета.
У Ирској је познат случај Енока Берка (Enoch Burke), наставника историје и немачког језика који је до сад провео 650 дана у затвору због одбијање да користи родно неутралне заменице за ученика. Енок је још увек у затвору, а његова мајка и сестра су провеле по две недеље у затвору. Управа школе наложила је Берку да се ученику који пролази кроз транзицију обраћа именом и заменицом „они”. Берк је то одбио, наводећи да је то у супротности са његовим хришћанским уверењима. Школа га је суспендовала, а Берк је наставио да долази у школу на посао упркос судској забрани приласка, због чега је први пут затворен.
У Немачкој је 2024. усвојен Закон о самоопредељењу, према којем, за децу узраста од 14 до 18 година, промена пола у документацији захтева сагласност родитеља. Међутим, ако родитељи одбију, породични суд може донети одлуку уместо њих, водећи се „најбољим интересом детета”. Шпанија је 2023. године усвојила један од најлибералнијих закона у Европи: деца старија од 14 година могу променити пол у регистру без икаквог медицинског извештаја, само уз сагласност родитеља. Као и у Немачкој, у случају неслагања родитеља, суд је тај који пресеца. Закон строго забрањује било какве терапије које би имале за циљ одвраћање особе од промене пола (чак и ако особа или родитељи то траже), а казне за кршење ових одредби су изузетно високе и могу довести до губитка лиценци за рад лекара или наставника. Норвешка има најстрожу службу за заштиту деце (Barnevernet). Било је притужби родитеља (често имиграната из источне Европе или Азије) да су им деца одузета јер су се противила родном изражавању деце, што је служба класификовала као „недостатак родитељских вештина” или „психичко злостављање”. Европски суд за људска права је донео десетине пресуда против Норвешке због пребрзог одузимања деце и кршења права на породични живот (Члан 8 ЕКЉП).
Кад видимо ове примере из англоамеричког дела света, ЕУ и Норвешке, сасвим је оправдана критика која долази од стране заступника традиционалних породичних вредности у Србији.
Овај антипородични закон намећу они који желе да униште традиционалну породицу. Видимо исти образац свуда, исте агенде. Ове измене су део ширег фронта, још једна корак до зацртаног циља који су поставили глобалисти или сатанисти. Негде им то пролази, а негде не пролази.
Стручна јавност нема информацију о томе ко је тачно писао овај предлог закона у Србији. Није ни Вучић писао, то је сигурно. Вучић спроводи оно што му се каже, а Милица спроводи оно што јој Вучић каже. Нама је, наравно, јасно ко стоји иза свега. Исти они који су створили Епстина и Максвелову. И јасно да је ово део процеса, за пар година биће нових промена закона и нових антипородичних закона, ако им се ускоро не стане на пут.
Српска православна црква није издала званично саопштење, нити је формално реаговала на тренутни Нацрт измена и допуна Породичног закона који је у фази јавне расправе.
Власт у Србији испоручује свој народ сатанистима на тацни. СНС-СПС коалиција спроводи све агенде глобалиста без било каквог отпора. Коме служи црквена власт?
За разлику од СПЦ, Грчка православна црква је оштро и жестоко критиковала Закон о родном идентитету из 2017. године, називајући га „сатанским делом”. Црква је овај закон видела као директан напад на свету институцију породице и хришћанско схватање човека. У појединим регионима, попут Егијалије и Калаврите, црквена звона су данима звонила мртвачким тоном у знак жалости због изгласавања закона, уз поруке да је „хришћански морал убијен”. Поједини високи достојанственици, попут митрополита пирејског, претили су политичарима који гласају за закон да „не морају више крочити у цркву” и помињали су могућност екскомуникације. Монаси са Свете Горе су упутили писмо министрима захтевајући повлачење закона, наводећи да је он у супротности са Божијим законом и здравим разумом.
Закон о родном идентитету, који је Грчка ипак усвојила 2017. омогућава промену пола у личним документима. Малолетницима је за ову промену потребна сагласност оба родитеља и позитивно мишљење медицинског конзилијума из дечије болнице „Аглаја Киријаку”. За разлику од неких земаља ЕУ, у Грчкој не постоји пракса масовног одузимања деце или затварања родитеља зато што не подржавају транзицију. Тренутно у Грчкој нема забележених случајева да су родитељи завршили у затвору само зато што су свом детету бранили промену пола. Грчки закон ставља јачи фокус на породичну слогу, него на апсолутну аутономију детета у том узрасту. Грчки судови су склонији традиционалном тумачењу интереса детета које подразумева стабилност породице, а не само тренутни осећај идентитета малолетника.
Министарство просвете Грчке уводи програме о различитости, али сваки покушај радикалних измена често наилази на протесте родитељских удружења који се позивају на Устав Грчке који породицу ставља под заштиту државе.
Грчкој, исто као и Србији, намећу антипородичне законе и агенде, али Грчка православна црква и грчка удружења родитења пружају јак отпор. Још већи отпор пружају Бугари и Румуни. У Бугарској и Румунији не постоје случајеви кажњавања родитеља због противљења транзицији детета и промена пола за малолетнике је немогућа, због снажног утицаја Бугарске, односно, Румунске православне цркве.
Ту је и пример Мађарске. Од 2020. године, у Мађарској је немогуће законски променити пол у личним документима. У матичне књиге се уписује „пол при рођењу”, који се касније не може мењати ни на основу хируршких захвата или психијатријских налаза. Закон о заштити деце из 2021. забрањује приказивање садржаја о промени пола малолетницима у школама и медијима, што је изазвало велики сукоб са Бриселом. Нова власт нема велики маневарски простор да то промени, јер је мађарско друштво конзервативно.
Слично је и у Пољској и Словачкој, па и у Чешкој, где је промена пола скоро немогућа.
У Србији постоји неколико мањих удружења родитеља који пружају отпор, неколико правника и интелектуалаца и то је то. Режимски и проевропски медији подржавају агенде глобалиста.
Србија је деценијама један од водећих светских центара за операције промене пола, Операција у Србији је значајно јефтинија него на Западу. Србија је једна од ретких држава где Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) сноси већи део трошкова (око 65%) за промену пола домаћим држављанима. Србија се тиме поноси, у медијима се ово слави.
Волео бих да је Србија један од водећих светских центара у неким другим гранама медицине.
Православна Србија је либералнија од православне Грчке, Бугарске и Румуније, и од католичке Мађарске, Пољске и Словачке. Да ли је то воља народа, или је толико сломљен отпор српског народа и српске цркве?
Ако желимо да заштитимо породицу и децу, не смемо да преписујемо законе Запада.
Скоро све словенске и православне државе пружају отпор. Највише Русија, највећа словенска и православна држава. Србија је једина словенска и православна држава под потпуном духовном и културном окупацијом Запада или глобалиста или сатаниста. Срби су једини потпуно пали.
