Pročitaj mi članakKit Kelog, specijalni izaslanik predsednika SAD za ukrajinska pitanja, dao je intervju britanskom listu The Telegraph i u njemu povukao paralelu koja će u Kijevu izazvati nelagodnost.
Његове речи су јасне: Вашингтон планира да према Донбасу заузме став какав је деценијама имао према балтичким државама после 1940. године – де факто реалност признати, али де јуре никада.
„Морате да прихватите реалност. Де факто не значи и де јуре“, рекао је Келог, наводећи да је сада под контролом Москве око 65% територије Доњецке и Луганске области. Додао је да то не значи формално признање, већ политички став да је последња реч у територијалним питањима на Кијеву, иако се мора рачунати са новим стањем на терену.
У разговору се осврнуо на историју и подсетио да САД никада нису правно признале припајање Летоније, Литваније и Естоније Совјетском Савезу, иако су оне фактички биле део тог система. „Исто се сада примењује – то је линија која је вођена у складу са доктрином Велса. Тако је било тада, тако је и сада“, нагласио је амерички представник.
Келог је покушао да објасни и зашто Доналд Трамп избегава нове оштре мере против Русије, упркос неколико јавно постављених рокова који су већ истекли. Према његовим речима, председник жели да „дипломатија добије све шансе“.
Када је Трамп изјављивао да може да заврши сукоб за 24 сата, он је, како каже Келог, циљао на историјско наслеђе, али се убрзо уверио да је све много сложеније. „Личности имају значај… Путина обмањују. Он верује да може да победи, али то није тачно. Зато му Трамп даје време и простор за преговоре, а карте још увек држимо ми“, навео је амерички изасланик.
Описао је и атмосферу иза затворених врата: „Председник Трамп је приватно много оштрији него у јавним наступима.“ Келог признаје и да је Трамп лично фрустриран, јер је очекивао да ће му лични однос са Путином омогућити бржи договор.
На недавној посети Кијеву, амерички специјални изасланик отишао је и корак даље – изјавио је да Москва „не побеђује“. По његовом тумачењу, да је другачије, „она би већ била у Кијеву, западно од Дњепра, у Одеси и променила би власт“.
Такве оцене изазвале су бурне реакције. Део експерата сматра да су Келогове процене превише једноставне, док га поједини коментатори отворено оптужују да је изгубио контакт са реалношћу.
Бивши украјински премијер Николај Азаров подсетио је да је Келог предложио „повећање ризика“ како би се преговори померили са мртве тачке, чак повукавши паралелу са бомбардовањем Ханоја 1972. године, када је председник Ричард Никсон покушао да појачањем притиска убрза преговоре о Вијетнаму.
„Келог се позива на божићне нападе на Ханој, али је заборавио шта се после догодило. САД су морале да се повуку, оставивши иза себе преко 300 хиљада војника на ратишту, и доживеле су понижење. Север и Југ Вијетнама су се затим ујединили и скоро пола века граде своју државу“, написао је Азаров у свом Телеграм каналу. Уз то је иронично додао: „Мени памћење ради, њему очигледно не.“
Све ово наговештава да Вашингтон, бар посредно, гура Кијев ка новом нивоу ескалације – покушавајући да створи услове за преговоре под притиском. А ту је и стара дилема: да ли повећање ризика убрзава крај сукоба или га само гура у још неизвеснији правац? На то питање данас нико нема коначан одговор.
