Pročitaj mi članakU vremenu kada cene hrane, režija i goriva neprestano rastu, sve više ljudi odlučuje se na novu vrstu pobune, odnosno “osvetničku štednju”. Umesto bojkota prodavnica ili protesta, potrošači jednostavno menjaju navike: troše manje, štede više i tako direktno šalju poruku da im je dosta beskonačnog poskupljenja.
Након пандемије појавио се феномен „ревенге спендинг“, када су људи масовно трошили на путовања, ресторане и куповину да надокнаде изгубљене месеце лоцкдоwн-а. Данас је ситуација потпуно другачија: због инфлације, високих камата и несигурне економске климе све је популарније супротно понашање – резање трошкова из ината. Стручњаци кажу да је то облик самоодбране: грађани желе повратити контролу над сопственим новцем и показати трговцима да не могу бесконачно дизати цене, наводи Yахоо.
Како изгледа “ревенге савинг” у пракси?
Осветничка штедња нема строго правило, већ се спроводи на различите начине. Најчешће укључује одрицање од мањих луксуза попут додатних претплата, кафе за понети или наручивања хране. Људи се све више окрећу планској куповини и кувању код куће, а популарни су и тзв. изазови без трошења, када се један дан или цео недељни период не купује ништа осим основних потрепштина.
Неки пак, чим приме плату, најпре одвоје део новца на штедни рачун, а тек онда плаћају режије и остале обавезе, како би били сигурни да им новац неће нестати до краја месеца. Посебно занимљив је и „изазов једног цента“ – почиње се са минималним износом који се сваког дана повећава за још један цент, а до краја године може се уштедети изненађујуће велика сума. На друштвеним мрежама све је више група и форума где људи деле своја искуства, попут Реддит-овог форума „Но Буy“, где корисници објављују колико су успели да уштеде захваљујући строгој дисциплини.
Зашто се људи окрећу штедњи?
Разлози су јасни: животни трошкови никада нису били виши. Инфлација у еврозони и даље се креће изнад циљане стопе од 2%, а у неким сегментима, попут хране, цене расту и двоструко брже. Грађани притом осећају и притисак због високих камата на кредите и несигурности око нових пореза.
У таквој атмосфери многи сматрају да је штедња најбољи облик заштите. Тренд је најпре заживео у Кини, затим се брзо проширио на САД и Велику Британију, а сада све више улази и у српске и хрватске домове.
Стручњаци саветују да се новац који се уштеди „осветничким методама“ не оставља на текућем рачуну где нема приноса, већ да се пребаци у штедњу с каматом или фондове који прате инфлацију. Тренутно најбољи штедни рачуни у ЕУ нуде камате око 4%, а препорука је да се циљано тражи принос барем изнад стопе инфлације – у супротном, реална вредност новца и даље пада.
