Evropska unija je diskvalifikovala Aleksandra Vučića, zato nije ni pozvan na Strateški forum u Bledu. Mediji u Velikoj Britaniji ga ocenjuju kao „autokratu i cinika, koji predstavlja malignu pretnju za demokratiju“. Sjedinjene Američke Države vode rat protiv narko trafikinga, u kome plene desetine tona kokaina Balkanskog kartela i ubijaju državljane Srbije, povezane sa Srpskom naprednom strankom. Kina ne pristaje na odlaganje roka za otplatu sedam milijardi evra prispelih rata za stare kredite, koje je srpski režim potrošio na preskupe i nepotrebne projekte. Rusija ne prašta naoružavanje Ukrajine. Uplašen i ucenjen, Vučić tvrdi da će uskoro napustiti politiku i otići u Kinu, da radi u nepostojećoj firmi svoje ćerke Milice. Pre nego što on pokuša da pobegne, Đuro Macut pokušava da ode sa mesta premijera, a Ninoslav Cmolić iz policije. O najavi bekstva iz Srbije, sa mesta zločina, koja je uplašila sve u vrhu SNS-a, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, koji je na vreme, pre 15 godina, prekinuo saradnju i prijateljstvo sa Vučićem.

У врху напредњачког картела већ десет месеци се шири страх од пада са власти, а пре неки дана настала је тотална паника. Александар Вучић је најавио да ће се ускоро повући из политике и преселити из Србије у Кину, где ће радити у фирми своје ћерке Милице.

– Ја планирам, када завршим своју каријеру, ускоро дакле… Надам се да ће моја ћерка да се бави, када се врати са мастера, пошто је она радила овде у Кини годину дана, учила посао… Научила је посао статистике, истраживања. Када направи своју фирму, да ја радим код ње као сарадник и саветник, па ћу моћи то да обучавам многе људе широм Европе и света, а верујем да ће многи у Србији желети да науче нешто – рекао је Вучић репортерима Пинка и осталих својих телевизија, које је повео са собом у Кину.

Искуснији и паметнији напредњаци одмах су препознали репризу Вучићеве тактике из времена пуча у Српској радикалној странци из септембра 2008. године. И тада је, док је уцењивао Томислава Николића, најавио напуштање политике. „Радићу у клиници мог брата Андреја, могу да будем преводилац или маркетиншки саветник“, рекао је Вучић, незадовољан поделом плена, односно новца који су Мирослав Мишковић и Милан Беко инвестирали у формирање Николићеве СНС. После претње повлачењем из политике, добио је свој део.

Сада има другачије мотиве. Од сарадника не тражи ништа. Напротив, бекством намерава да им остави свој део одговорности за све злочине, које су вршили током 13 мрачних година заједничког злочиначког подухвата. Његовим саучесницима се не свиђа идеја о бекству у Кину.

Навикли су да Вучић, као громобран, привлачи на себе све критике и оптужбе за лажи, преваре и пљачке, на којима су и они згрнули милионе и милијарде евра. Годинама су паразитирали на његовој инфантилној потреби да се представља као див-јунак и апсолутистички господар живота и смрти.

Познато је, инфантилност је корен сваког менталног поремећаја. А, у Вучићевом случају, корење је густо и дубоко, неизлечиво. Баш због тога, водећи напредњаци су се заклањали иза њега. Опуштено су кршили све могуће законе, па и Закон о заштити лица са менталним сметњама, којим се спречава злоупотреба ментално оболелих лица попут Вучића.

Међутим, занемарили су значај народне мудрости: „Ако је луд, што себи не одсече прст?“ Вучић јесте луд, али не толико да повређује себе. Цела његова политикантска каријера обележена је сечом политичких противника, медијских критичара и свих осталих мученика, који му се замере.

Препуштен нелеченој машти, Вучић је из Кине послао још неколико лудачких порука, пуних самохвалисавих лажи.

– Изађите овде на улицу, чућете шта вам Кинези кажу када им кажете да сте из Србије. Прва реч коју чујете на сваком месту је „Ву-чи-ћи“! Ја сам овде највећи политички ресурс Србије, популарнији сам од Бате Живојиновића! Да се нико не наљути, мислим да је Србија прва или друга по популарности од свих земаља. Случајно мене препознају као њеног председника. Али занимљиво је да од 26 великих земаља овде, ми смо први или други по популарности, први или други по препознатљивости. Наша делегација је била смештена у први ред. Дакле, у први ред, не у четврти ред! – рекао је Вучић, незаинтересован што се на снимцима види да се он налази у последњем, седмом реду, у пратњи бивше Пинкове хостесе, а садашње званичне супруге Тамаре.

Уз те лажи, којима гради свој идолопоклонички култ, Вучић је изјавио да „више воли да присуствује војној паради у Пекингу, него на Стратешком форуму на Бледу, где су биле „блокадерске снаге“ из региона. Министарство спољних послова Словеније је раскринкало ту Вучићеву лаж, објаснивши да разлог његовог изостанка са Форума на Бледу није то што он „више воли Пекинг“, него чињеница да није ни позван.

Напросто, организатори Форума су одлучили да ове године ниво учесника из Србије сведу на министра спољних послова, па нису позвали ни председника Вучића, ни премијера Мацута. Наравно, то је урађено у договору са Европском комисијом. На тај начин, Урсула фон дер Лајен је одговорила Вучићу на писмо, које јој је послао 21. августа, у коме је тражио помоћ у „регулисању ситуације у Србији“. Уз писмо, Вучић је Фон дер Лајеновој послао и неколико снимака сукоба са београдских улица.

– У последњих девет месеци, Србија се суочила са више од 23.000 непријављених скупова. Оно што је почело као протести које су предводили студенти, нажалост се претворило у масовне блокаде и, на крају, у насилне инциденте које су предводиле екстремистичке групе. Полиција је деловала са највецìом уздржаношцìу, обезбеђујуцìи јавни ред и избегавајуцìи систематску употребу силе. Ипак, како је одзив на протестима опао, неки елементи опозиције ескалирали су своју тактику у организовано насиље, укључујуцìи нападе на полицајце, јавне зграде и приватну имовину. Више од 170 полицајаца је повређено у обављању своје дужности заштите грађана – одговорности која је у срцу сваке демократске државе. Све смо више забринути због ширења манипулативних наратива и дезинформација које покушавају да прикажу насилне инциденте као мирне демонстрације, а законите акције спровођења закона као репресију – написао је Вучић, додајући да „одређени медији и невладине организације нажалост уплићу у политичке спорове, често појачавајуцìи непроверене оптужбе које поткопавају институције и смањују поверење јавности“.

Вучић у писму није навео какву врсту помоћи тражи од Европске уније, да ли само политичку подршку или и њихове полицијске и мафијашке одреде, који би могли да доврше његов покушај да у крви и терору угуши протесте студената и грађана. Што год да је тражио, није добио. Уместо да га подржи, Европска унија је проценила да Вучић није део решења, него суштина проблема у којима се налази Србија.

Исти однос према Вучићу показује и Велика Британија. У уредничком коментару утицајног лондонског дневног листа Гардијан, Вучић је описан као „аутократа и циник“, чије присуство у политици на Балкану је „веома малигно“.

– Како су бес и фрустрација на уличним протестима због корупције, коју студенти и грађани сматрају узроком погибије 16 људи у Новом саду, одговор Вучића је постајао све драконскији. Неосновано тврдећи да страни агитатори траже „увезену револуцију“, председник је покренуо немилосрдне мере против група цивилног друштва.

На улицама су оркестриране руље напале демонстранте и пљачкале су предузећа у власништву противника Вучића. Било је многобројних извештаја о полицијској бруталности. Аутократски и циничан, господин Вучић је постао злоћудно присуство у политици Западног Балкана. Он је постао претња демократији – наводи се у тексту Гардијана.

Вучићев одговор, у пет реченица, Гардијан је објавио на шестој страни викенд-додатка, у рубрици „Писма читалаца“. На истој страни, поред његовог кратког текста, налази се подједнако значајан извештај о поскупљењу кромпира на лондонским пијацама. У тим, као и у свим осталим британским и европским мејнстрим медијима, никада није имао ниједан председник било које државе.

И пре Европске уније и Велике Британије, Вучића је дисквалификовала нова администрација у Сједињеним Америчким Државама. Скандали са незаконитим уступањем зграде Генералштаба Војске Србије Трамповом зету Џереду и протеривањем са Трамповог имања у Мар-а-Лагу, само су врх леденог брега на који је налетео Вучић.

Током првог председничког мандата, 24. марта 2020. године, Доналд Трамп је оптужио председника Венецуеле Николаса Мадура да предводи нарко трафикинг, који угрожава безбедност Сједињених Држава. Тадашњи министар правде Вилијам Бар је поднео оптужницу против Мадура. Недавно, 14. августа, Трамп је потписао уредбу, којом је дао овлашћења војсци САД-а да се укључи у борбу против венецуеланског картела. И пре него што је уредба прошла све правне и политичке процедуре у Вашингтону, Александар Вучић је пожурио да подржи Мадура. Вучић је објавио да је 21. августа имао „добар и садржајан разговор са великим пријатељем Србије председником Мадуром о актуелним глобалним изазовима, потреби очувања мултилатеризма и јачању билатералних односа наших земаља“.

Глобални изазов је наступио 2. септембра, кад је америчка морнарица потопила брод на југу Кариба, за који се тврди да је припадао венецуеланском картелу „Трен де Арагуа“. Трамп је објавио снимак напада, у коме је убијено 11 људи, и најавио наставак таквих акција.

Упоредо с тим дешавањима, при обали Флориде, у операцијама америчке Обалске страже, које су трајале од 26. јуна до 18. августа, заплењено је 28 тона кокаина и 6,5 тона марихуане. Ухапшена су 34 кријумчара, али нису објављени подаци о њиховом идентитету и националности.

Међутим, познато је да су у Боливији, приликом заплене контингента од четири тоне кокаина, убијена четворица Нишлија, припадника нарко картела. Један од њих, Миљан Ђекић, повезан је са фирмом Превозкоп, чији власник је његов блиски рођак Драгослав Марјановић. Нишки градоначелник Драгослав Павловић је пре месец дана промовисао Превозкоп као једног од највећих партнера града Ниша.

На листи убијених нашао се још један држављанин Србије, који је, заједно са још 10 саучесника у шверцу кокаина, убијен 4. септембра у Еквадору. Неће бити изненађење кад се докаже да је и он припадао Балканском картелу.

С обзиром на губитке у новцу, роби и људству, које у последње време трпи Вучићева организована криминална група, не чуди његов страх од суочавања са последицама. Америчке службе, а одскора и војска, бруталном силом прекидају канале снабдевања дрогом из Јужне Америке. Уз то, обновљене су оптужбе за учешће Србије, односно Вучића, у намештање резултата председничких избора у САД-у 2020. године. И та тема повезује Вучића и Мадура с једне, и Трампа с друге стране.

У америчким тзв. конзервативним медијима, попут Фоx-а и Неwсмаx-а, а нарочито у подкастима, опет је актуелизована афера са намештањем председничких избора 2020. године. Многи критичари износе информације, које указују да је тада Џозеф Бајден победио захваљујући манипулацији гласовима бирача преко компаније Доминион, преко које је спровођено електронско бројање гласова. Министарство правде, у новом Трамповом мандату, затражило је приступ Доминионовим машинама у Колораду, али локалне власти тај захтев сматрају незаконитим, па ће одлука морати да се донесе у судском поступку, који траје. Док неколико републиканских сенатора и конгресмена инсистирају на коначном разрешењу те афере, утицајни политички аналитичар Патрик Бирн тврди да је Србија имала кључну улогу у намештању избора, и то не само у САД-у, него и у Венецуели.

– Већ годинама се намештају избори у 72 државе у свету. Све је пројектовано, чак и хаковање изборних резултата у Венецуели. Највећа платформа за манипулацију гласовима бирача налази се у иностранству, у канцеларији у Београду, у Србији – каже Бирн.

Према његовим тврдњама, из Србије су намештани председнички избори у Венецуели 2018. и 2024. године. Оба пута је победио Николас Мадуро, који се позивао на „званичне резултате“, иако није имао никакве доказе за то. Уместо доказа, Мадуро је опстанак на власти обезбедио употребом корумпираног правосуђа, служби безбедности и војске, насиљем гушећи протесте опозиције, баш као што сада покушава Вучић да изађе на крај са студентима и побуњеним грађанима.

– Платформа у Србији, која користи машине Хуаwеи-а, представља бомбу која креира резултате избора према потребама својих клијената. Ту не мислим на ствари које се дешавају на терену, о којима сви све знамо, као што је фалсификовање бирачких спискова како би гласали и мртви људи. Канцеларија у Србији користи смартматиц софтвер, који контролише сваки компјутер за бројање гласова. Преко свог оперативног система, они мењају резултате гласања на терену. То је кец из рукава, помоћу кога они омогућавају победу њиховог кандидата. У Србији тај систем користе већ годинама – каже Патрик Бирн.

Без Вучићевог налога или, најблаже речено, допуштења ниједна фирма из Србије не би могла и смела да учествује у изборним манипулацијама у Венецуели, а камоли у Сједињеним Америчким Државама. Вучић је, оваквим поступцима, директно подржао долазак и опстанак на власти Мадура и „победу“ Бајдена над Трампом. Такав авантуризам има високу цену, коју ће Вучић морати да плати. О томе га је недавно обавестио и Момчило Поповић, лобиста из групе коју контролише Зоран Кораћ, који је својевремено пресудно утицао на вашингтонску администрацију да Вучића скине са „црне листе“.

Поповић је Вучићу рекао да му више нико не може помоћи да се приближи Белој кући, Трамп и његови сарадници га сматрају „следбеником оне будале Бајдена“. Са таквим статусом, који је Трамп доделио још неким европским политичарима, Вучић није прихватљив за сарадњу са САД.

Вучић није прихватљив ни за Русију. Узалуд преко својих медија тврди да је са Владимиром Путином у Пекингу разговарао сат и по, снимак целог сусрета, у трајању 5,5 минута објавили су руски интернет-медији. На снимку се види како Путин, након што га је пустио да чека у холу, дочекује Вучића речима: „Нисмо се видели скоро годину дана“. Наравно, Путин се сигурно сећа да се са Вучићем срео пре четири месеца, на прослави Дана победе у Москви, кад га је, као сада Си Ђинпинг, поставио на крај реда са гостима.

Да понижење буде још веће, док је Вучић говорио, Путин је опуштено слагао неке цедуље на сточић испред себе. Можда је на тим папирима писало: „Украјинској војсци си дао наоружање у вредности милијарду евра“, „Потписао си резолуцију, по којој си обавезао Србију да ћеш ме ухапсити и узручити Хашком суду за ратне злочине“, или „У Уједињеним нацијама си гласао за све резолуције против Русије“… Што год да је писало на Путиновим папирима, нема сумње да је Вучић прецртан.

Узалуд су напредњачки медији направили фотомонтажу у којој су, уз фотографију Путина и Ђинпинга, прилепили Вучића, као да је и он био присутан. Као да му није било довољно муке што је Ђинпингу морао да објашњава зашто касни са отплатом седам милијарди евра за приспеле рате старих кредита, а Путину зашто оружјем и новцем помаже Украјину. Те чињенице не могу да се промене ни помоћу Доминиона.

Иако не може да превари ниједног страног лидера – Трампа, Ђинпинга, Путина, па чак ни Фон дер Лајен – Вучић покушава да превари јавност у Србији. Упоредо са лажима, које пласира како би прикрио бруку који је доживео у Пекингу, у медије под својом контролом пласирао је резултате истраживања које је, наводно, спровела агенција ИПСОС.

У тој превари, наводи се да СНС тренутно има подршку 48,2 одсто грађана, а Социјалистичка партија Србије 5,2 одсто. С друге стране, студенте подржава само 8,1 одсто. Међу опозиционим странкама најбољи рејтинг, од чак 6,2% има Крени-промени Саве Манојловића, док се изнад цензуса налазе Странка слободе и правде Драгана Ђиласа са пет одсто и Народни покрет Србије Мирослава Алексића са 3,3%, а покрет МИ – Снага Србије Бранимира Несторовића је на ивици цензуса са 2,9%. Колико је бесмислена, ова лаж је и толико провидна. Вучић овај ИПСОС-ов трик користи као мамац за опозиционе странке, којима је пренадувао рејтинг, како би их охрабрио у заједничкој борби против студената и огромне већине грађана.

Кад би студенти заиста имали подршку само 8,1 одсто, Вучић би још јуче расписао изборе и освојио нови четворогодишњи мандат. Међутим, и он зна да ће ускоро морати на изборе. У том контексту треба тумачити и одлуку премијера Ђуре Мацута да поднесе оставку. Иако је из лукративних интереса, пре три и по месеца, прихватио понуду да постане председник Владе, Мацут је сада схватио у какво се коло уплео. Вучић је, засад, успео да приволи Мацута да одложи објављивање своје оставке, али то има кратак рок.

Расуло у извршној власти прати и расуло у органима силе. За разлику од премијера, начелник Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић нашао је други начин да се ивуче из Вучићевих прљавих послова. Усред полицијског терора над студентима, Цмолић је прво отишао на боловање, а онда поднео захтев за превременим пензионисањем.

Према информацијама из врха СНС-а, Цмолић више не жели да пружа незакониту заштиту Синиши Малом, Горану Весићу, Николи Селаковићу, Јелени Танасковић и осталим напредњацима, који ће морати да се суоче са разним оптужницама. Цмолић је пре четири месеца, док је Вучић био у Америци, одбио захтев тужиоца за организовани криминал, Младена Ненадића, да ухапси министре Малог и Селаковића због афере Генералштаб. Пошто је сада већ извесно да ће се истрага за корупцију у пројекту изградње пруге од Београда до Суботице проширити на Малог и још неколико утицајних Вучићевих кадрова, Цмолић намерава да се повуче на безбедну дистанцу. Ионако ће, чим дође до смене власти, морати да одговара за све што је радио пре годину и по дана, око нестанка мале Данке Илић у Бору. Извршавањем Вучићевих налога, ширењем лажи око наводног убиства девојчице и правог убиства једног сведока у полицијској станици, Цмолић се кандидовао за одлазак, не у превремену пензију, него на дуготрајну робију.

У врху напредњачког картела има много њих, који су боравак на власти искористили више од Мацута и Цмолића, а сада не желе да одговорност поделе са Вучићем. Зато су шокирани Вучићевом најавом повлачења из политике и одласка у Кину, на рад у непостојећој фирми његове ћерке Милице. Сви су схватили да су преварени. Уверени су да се Вучић нагодио са страним центрима моћи да, у замену за повлачење из политике, добије прилику за опстанак на слободи, а њима како буде…

На њихову жалост, и Вучић и они, као што су заједно учествовали у уништавању Србије, мораће заједно и да одговарају.

Izvor: Tabloid magazin

Oznake: Aleksandar Vučić, Donald Tramp, Kina, krađa izbora, SAD