Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić neće raspisati izbore sve dok mu na stolu ne budu istraživanja javnog mnjenja koja govore da ima natpolovičnu većinu biračkog tela.
Саговорници Данаса сагласни су да пре тог тренутка одржавање избора у Србији неће бити реалност.
Питање о томе да ли ће низ популистичких мера које је последњих недеља увео, од повећања пензија, смањења трговачких маржи, легализације кућа, станова и објеката, као и војна парада поправити његов рејтинг, показаће то да ли ће изборе расписати у скоријој будућности.
Мере репресије, хапшења, батинања и понижавања студената и демонстраната против његовог режима месецима уназад сасвим извесно га нису довели до жељеног циља.
У сусрет 1. новембру, годишњици од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, за који постоје претпоставке и надања од стране побуњених грађанки и грађана да ће тог дана бити нови 15. март, када је више стотина хиљада њих изашли на улице, поједини посматрачи прилика кажу да би председник могао да се одлучи да после увођења низа горе наведених мера и страха да поново на улицама нема више од 300.000 људи, могао да распише изборе и пре тог датума.
„То нема директне везе са расписивањем избора“
– После девет месеци уличних протеста у Србији, данас је сасвим јасан начин на који Вучић мисли да их угуши. То је комбинација полицијског и параполицијског насиља, и демагошких мера за поновно придобијање јавности. То што су та два начина суштински искључиви и обично један другог потиру, њега све угроженијег то изгледа не интересује – каже за Данас Жарко Кораћ, професор Филозофског факултета у Београду у пензији.
Ако је првих месеци протеста избегавао да напада студенте, свестан њихове популарности, и нападао само опозицију, од тренутка када су се грађани масовно прикључили протестима, променио је политику, додаје.
Како истиче, сурово батинање студената уз оптужнице и затворске притворе, претње високог полицијског функционера да ће силовати притворену студенткињу, показале су не само његов страх од протеста, већ и горе, панику.
– Уместо да тај полицијски функционер одмах буде смењен, он је намерно остављен на функцији, да би претње ваљда деловале уверљивије. Али је зато почео да смењује шефове полиције који му нису деловали довољно лојално. Бесмислено извођење оклопних возила на улице Београда, боље рећи њихово паркирање на улицама, десет дана пре параде, било је намењено застрашивању побуњених грађана – истиче саговорник Данаса.
Пошто војска из историјских разлога ужива углед у Србији, каже даље, овим је сасвим јасно злоупотребио тај углед.
– Тога никада раније није било. Војни команданти који су на то пристали, такође сносе одговорност. Данима војни авиони су у ниском лету надлетали Београд. То је био такође део застрашивања јер је било непотребно дуго. Дан или два и на већој висини било је као и раније довољно. Узгред, неколико особа које имају децу и унуке у обдаништвима ме је звало, да ме упозоре да се деца јако плаше те изненадне јаке буке што је очекивано – прича Жарко Кораћ.
Али његови потези су последњих недеља и демагошки, сматра.
– Смањење цене хране и нова понуда легализације незаконитих објеката, спадају у такве мере. Све то је само покушај да закрпи своју дубоко оштећену слику у јавном мњењу. То нема директне везе са расписивањем избора. Изборе ће расписати само ако му његова истраживања јавног мњења која свакодневно врши, покажу да има надполовичну предност на изборима. Не пада му на памет, не да изгуби изборе, већ да уопште сиђе са власти. Наш “краљ усрећитељ” жели да буде доживотни владар – закључује Жарко Кораћ.
„Вучић се нада да ће годишњица пада надстрешнице проћи без већег таласа протеста“
Социолог Дарио Хајрић каже да Вучић је увелико ушао у фазу предизборне кампање, покушавајући да помоћу фокус група понуди низ популистичких потеза с циљем поправљања неповољних резултата у испитивањима јавног мњења.
– Он и даље располаже могућношћу да одложи расписивање избора док не оствари јасну предност у анкетама, без обзира на датуме или политичке факторе. Паралелно се прати динамика у опозицији, у нади да ће годишњица пада надстрешнице проћи без већег таласа протеста, рачунајући на замор и емоционално пражњење грађана. Режим тактизира кроз контролу ритма и интензитета политичког живота, јер им од тога зависи не само опстанак на власти него и суочавање с кривичном одговорношћу за све што су урадили грађанима Србије – закључује Хајрић.
Назначимо, председник Србије изјавио је недавно да се избори неће одржати пре пролећа следеће године, односно краја 2026.
„Избори крајем следеће, можда чак и почетком 2027.“
Према речима Владимира Пејић, директора агенције за истраживање јавног мњења Фактор плус, Вучићева критика Владе, пре свих, премијера Мацута али и министара, усмерена је на њихово неангажовање.
– Генерално, то није први пут, он има манир да подиже тензије, како би они боље радили, а у крајњој линији и као увод за могућу смену појединих министара. Све остало, смањење марже, легализација објеката, па и војна парада је део једне Вучићеве економске и безбедносне политике које би требало да покаже економску и безбедносну снагу… Сад, питање да ли то због избора, мени се чини да он чим изађе из једних избора одмах улази у кампању за нове изборе. Дакле, сигурно да има везе са изборима али има и са свакодневицом – каже саговорник Данаса.
Оваквим потезима, каже даље Пејић, Вучић прави паралелу – с једне стране су демонстранти, или, како их он зове, блокадери, који су рушилачки настројени, а друге имамо економске и војне, које би требало да покажу шта ова власт ради и шта је урадила.
– Да ли је због избора? Па, утицаја свакако има, али питање да ли ће се они одржати крајем године, за годину или годину и по, тешко је рећи. Мени је блиско мишљење да ће избори ипак бити крајем следеће године, можда чак и почетком 2027. То, међутим, није тако далеко да све ово не бисмо тумачили као непосредну припрему за изборе – закључује Владимир Пејић.
Последња истраживања јавног мњења, од летос, прецизније – она која су у анкетама укључила студентску листу – показала су да би покосила Вучићеву листу на изборима.
Подсетимо и да је Вучић недавно изјавио да је студентска листа изгубила четвртину подршке, као и да постоји 20 одсто оних који ће, како каже, сигурно ускоро прећи у 25 одсто оних који су их напустили.
