Prof. dr Nina Žigon je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na Katedri za farmakologiju. U razgovoru za „Srbin info“ govori o aktuelnim dešavanjima na Medicinskom fakultetu, sukobima unutar akademske zajednice, ulozi rektora i medija, kao i o odgovornosti profesora i studenata u traženju rešenja za krizu u kojoj se fakultet nalazi.

Професорка Жигон, како коментаришете актуелна дешавања на Медицинском факултету?

Актуелна дешавања су резултат нерегуларног рада управе факултета од ступања на дужност. Управа МФ, популарно је названа „крња“ јер два продекана одмах по ступању на дужност подносе оставке. Деканка не предлаже нове продекане, Савет факултета не заседа девет месеци, годишњи буџет се не усваја на Савету, већ га потписују неовлашћена лица – деканка и потпредседница Савета. То доводи у питање регуларност исплате плата свих запослених. Поред тога, снажан ударац долази и од Етичког комитета Србије који открива постојање нелегалне ДНК биобанке код деканке на институту, истраживања са нерегистрованим медицинским средством и изношења лажних података у докторској дисертацији у којој је продекан ментор. Пљуште оставке чланова етичке комисије факултета. У тим околностима другостепени орган који контролише рад декана – председник и потпредседница Савета – подносе оставку, а „крња“ управа и деканка настављају да раде без контроле. Врло тешка и незаконита ситуација. Биобанка је Нушићевски фијаско. Нисам веровала док нисам сама прочитала у публикацијама деканке. Нешто се морало предузети.

Ко је одговоран за нарушавање угледа факултета?

У медијима су се појавиле тешке оптужбе да деканка Симић и продекан Нешић, чија је надлежност квалитет и акредитација, спроводе неетичка истраживања на пацијентима, чиме се урушава поверење у здравствену услугу. На Изборном већу открива се да су поједини професори на клиникама добили звања без квалификација. Сумњу треба отклонити – али где, кад је на факултету нарушена хијерархија, успостављена владавина похлепних медиокритета и цвета корупција. Неквалификованим гласањем, наслеђеним из самоуправног социјализма, на катедрама се доносе важне одлуке… То би сваки факултет уништило.

Ректор тврди да је деканка Татјана Симић смењена незаконито, док Савет МФ наводи да је све било у складу са Законом. Какво је ваше виђење ове ситуације?

Лекарски позив и професура су неодвојиви на медициснкиом факултету. Професионални кодекс је лекарски пре свега. На клиникама постоје етички одбори који дају мишљење да ли се неко истраживање на људима сме спроводити. Мора постојати писмена информисана сагласност сваке особе која улази у студију. Ту се све процењује, протокол студије, број укњучених испитаника али и текст информисаног пристанка који пацијент потисује и процењује се да ли су сви ризици предочени пацијенту. Ако је истраживачки рад део последипломских студија и Етичка комисија факултета све проверава и даје своје мишљење. Ректор је показао да је површан и лакомислен и да није ништа разумео . Трагично је и помислити да би Етички одбор Универзитета чији су чланови нелекари о овоме одлучивали. После овако штетне изјаве он би морао да да оставку.

Да ли је заиста у питању борба „Лончареве екипе“ против бивше деканке Татјане Симић, како се спекулише у медијима, или постоји нешто друго?

Као што рекох, пропадање факултета траје деценијама. Сада, када су студенти и професори покренули борбу против корупције и за правду, време је да се проблеми реше. Чињеница је да су чланови Савета исправно одлучили да прекину хаос и омогуће расписивање нових избора за декана. Треба имати у виду да су на претходним изборима кандидати за декана били председник Савета Горан Станковић и два члана – Татјана Симић и Александар Миловановић. Не само да су били у конфликту интереса јер су могли утицати на свој избор у Савету, већ су тиме укинули и двостепеност одлучивања у управном поступку избора декана. То се више не сме поновити. Начин бирања управе наслеђен је још од самоуправног социјализма и није демократски.

Да ли се преко медијских спинова прикривају много озбиљнији проблеми на факултету?

Имам утисак да је ово потписивање од стране запослених на МФ врста спина како би се пажња јавности преусмерила са проблема рада деканке на проблем рада Савета. Ствара се утисак да је огроман број, 261 наставник, против смене деканке на незаконит начин, што даље поткрепљује и ректор у текстовима у независним медијима. Истини за вољу, међу потписанима је велики број пензионера и клиничких асистената који нису запослени на МФ, а има и професора са других факултета.

Како оцењујете улогу ректора Ђокића у овој ситуацији?

Смешан тип. Његова правна служба такође. Знајући како је постао ректор и шта је све радио, сигурна сам да нас не води у препород, већ „жедне преко воде“, онима који му се одједном диве.

Како је могуће да је ректор Ђокић одједном представљен као опонент режиму Александра Вучића?

Независни медији мисле да ректор са Прогласом руши СНС и подржавају га здушно, иако је изашао из СНС скута. С друге стране, студенти које ректор подржава траже од опозиције да не изађе на изборе, али да им помогне кроз своју инфраструктуру. Па закључите сами чији је ректор опонент.

Да ли постоји ризик да се и овде ради о унапред подељеним улогама?

Увек су улоге унапред подељене, то није тајна.

Колика је одговорност медија у креирању оваквих наратива?

Огромна. Народ се не уноси, трчи, јури, ради… Једни гледају телевизију, други друштвене мреже и опредељују се без знања, следећи већину.

Шта би били први кораци у решавању проблема на факултету?

Да се Статут и правилници ускладе са релевантним законима о високом образовању, управном поступку, зарадама, буџету, Уставом РС, али и етичким кодексом, и да се спречи корупција. До сада су ректори писали етичке кодексе да им стоје на полици као мртво слово на папиру.

Могу ли студенти својим притиском да покрену промене које професори нису успели?

Нисам социолог, али знам да су студенти имали ту моћ кроз историју.

Ко су лидери „студентске листе“ од професора МФ?

Листу нисам видела, кажу да су то штрајкачи блиски деканки који су, по мом мишљењу, превеслали студенте.

Да ли су ти људи раније били у управи факултета или на позицијама у систему?

На врху листе је проф. др Весна Бјеговић – „вечити функционер“, са више функција истовремено у протеклих 20 година, миљеница Милована Бојића који ју је прекоредно, без Изборног већа, унапредио у професора, што је поништено на Изборном већу 2002. године. Ту су проф. др Милош Бајчетић, који се дичи да је неуропедагог, а не научник-морфолог – професор хистологије и ембриологије, као и проф. др Александар Нешковић из Земунске болнице. Они нису избијали из студентских просторија и на крају су успели да убеде студенте да прекину блокаде, обећавши да ће преузети борбу кроз штрајк, што се, наравно, није десило.

Када су, по вашем мишљењу, почели највећи проблеми на Медицинском факултету?

Од Титовог времена. Њему нису требали прави професори који мисле. Убацивали су лажне професоре по удбашком задатку (шпијунирања, потказивања), и они су у једном тренутку постали већински. То се види по томе што већина није имала научне квалификације за професуре.

Izvor: Srbin info

Oznake: dekann medicinskog fakulteta, Medicinski fakultet, nina žigon, rektor đokić, SANU, studenti, studentska lista