Ко је БлекРок и шта ради?

 

БлекРок је највећи светски менаџер имовине, основан 1988. године, а води га Лари Финк. Компанија делује као брокер, примајући новац од клијената – од пензионих фондова, осигуравајућих компанија, универзитетских фондова до појединаца – и улажући га ради остваривања поврата новца. Њихова специјалност су индексни фондови, финансијски производи који вам омогућавају да улажете у широк спектар акција, а не у појединачне компаније.

 

Кључни елемент пословања компаније BlackRock је оно што је познато као „пасивно инвестирање“. Уместо активног трговања акцијама, они купују мање уделе у великом броју компанија и држе их дугорочно. Овај приступ им даје правну флексибилност коју иначе не би имали. Занимљиво је да они не зарађују новац првенствено кроз повраћај инвестиција, већ кроз накнаде које наплаћују клијентима.

 

БлекРок има уделе у 95% компанија из Fortune 500 листе, и заједно са другим великим менаџерима имовине – Vanguard и State Street, познатим као „Велика тројка“ – контролише значајан део глобалног тржишта капитала. Њихов портфолио укључује велике фармацеутске компаније као што су GlaxoSmithKline, Pfizer и Johnson & Johnson, медијске гиганте као што су Time Warner, Comcast и Disney, и практично све водеће технолошке компаније.

 

Колико је BlackRock заиста моћан?

 

Моћ компаније BlackRock проистиче из неколико кључних фактора. Прво, њихов огроман финансијски утицај – 10,6 билиона долара имовине под управљањем – даје им невероватну предност. Друго, поседују довољно велике уделе у компанијама да имају значајан утицај на корпоративне одлуке.

 

Типично, BlackRock држи између 3% и 10% акција у компанијама у које инвестира. Иако то може звучати мало, у свету дисперзованог власништва често је довољно да буду међу највећим појединачним акционарима. Студије показују да је праг од 5% власништва довољан за значајну контролу над компанијом. На пример, „Велика тројка“ заједно поседује 16% акција Амазона, док Џеф Безос има само 9%.

 

Оно што додатно јача њихову моћ јесте систем гласања. Број акција одређује број гласова које имају, а БлекРок је скоро увек међу 5 највећих акционара у компанијама у које улаже. Важно је нагласити да новац којим БлекРок управља није њихов – то су пензијски фондови, осигурање и штедња обичних људи. Међутим, када неко уложи новац у пензијски фонд, потписује пренос својих права гласа на менаџера фонда, који затим преноси та права на менаџера имовине попут БлекРока.

 

Да ли БлекРок управља светом?

 

БлекРок није класична светска влада, али њен утицај на глобалну економију је неоспоран. Неколико фактора указује на њену моћ која превазилази традиционалне границе корпоративног сектора:

 

БлекРок има изузетно блиске везе са владама и међународним финансијским институцијама. Постоје „вртећи врати“ између БлекРока, владиних институција и међународних тела која креирају монетарну политику. Од 2004. године, БлекРок је запослио најмање 84 бивша владина званичника, регулатора и централних банкара широм света. Сам Лари Финк је члан Светског економског форума (WEF) и чак је покушао да постане министар финансија у администрацији Хилари Клинтон 2016. године.

 

Након финансијске кризе 2008. године, БлекРок је успео да избегне додатну контролу која је наметнута другим великим финансијским институцијама удвостручивши своје напоре у лобирању. Оне саме одлучују да ли су довољно „пасивне“ да избегну регулацију, што је упоредиво са одређивањем сопствених пореза и њиховом ревизијом.

 

Феномен „универзалног власништва“ даје БлекРоку и сличним менаџерима имовине јединствен положај. Пошто поседују уделе у скоро свакој великој компанији, немају интерес да се те компаније међусобно такмиче тако што ће једна другој понудити ниже цене. Ово потенцијално доприноси инфлацији и повећава трошкове за потрошаче.

 

Можда најфасцинантнији аспект јесте то што су највећи инвеститори у Блекроку заправо Вангард и Стејт Стрит, док су највећи инвеститори у Вангарду Блекрок и Стејт Стрит, а највећи инвеститори у Стејт Стрит су Блекрок и Вангард. Ова циклична структура власништва ствара затворени систем који концентрише моћ и богатство.

 

Запамти

 

БлекРок технички не поседује цео свет, али има значајан утицај на скоро сваки део глобалне економије. Кроз уделе у скоро свим великим компанијама, блиске везе са владама и међународним финансијским институцијама и софистициране методе избегавања регулације, БлекРок има моћ коју мало која друга институција поседује.

 

Уместо старог система акционарске демократије, сада имамо нешто сличније акционарској олигархији, где људи са највећом моћи над нашим новцем имају подстицај да ствари учине скупљим и мање функционалним за већину људи. БлекРок није створио овај систем, али га је искористио у потпуности.

 

Док регулатори попут Бироа за заштиту финансијских потрошача и Федералне агенције за депозите (FDIC) раде на промени правила како би велики менаџери имовине били регулисани попут банака, BlackRock и сличне компаније снажно лобирају против таквих промена. Остаје питање: да ли заслужујемо бољи систем у коме људи који стварају богатство имају право гласа о томе где то богатство иде?

 

Пондервол истиче да су BlackRock , Vanguard и State Street постали нека врста јавних предузећа са квази-монополским положајем, док Flagshipfinancialtn објашњава како ове фирме доминирају листама акционара највећих компанија, а њихови портфолији укључују водеће уделе у скоро сваком кључном сектору, од фармацеутске индустрије до медија.