Pročitaj mi članakBlekRok, kompanija koju većina ljudi ne poznaje, upravlja zapanjujućih 10,6 biliona dolara imovine – više od polovine BDP-a Sjedinjenih Država. Ovaj finansijski gigant, zajedno sa drugim velikim menadžerima imovine, ima uticaj na skoro svaki aspekt globalne ekonomije. Šta znamo o ovoj moćnoj instituciji i koliki deo sveta ona zaista kontroliše?
Ko je BlekRok i šta radi?
BlekRok je najveći svetski menadžer imovine, osnovan 1988. godine, a vodi ga Lari Fink. Kompanija deluje kao broker, primajući novac od klijenata – od penzionih fondova, osiguravajućih kompanija, univerzitetskih fondova do pojedinaca – i ulažući ga radi ostvarivanja povrata novca. Njihova specijalnost su indeksni fondovi, finansijski proizvodi koji vam omogućavaju da ulažete u širok spektar akcija, a ne u pojedinačne kompanije.
Ključni element poslovanja kompanije BlackRock je ono što je poznato kao „pasivno investiranje“. Umesto aktivnog trgovanja akcijama, oni kupuju manje udele u velikom broju kompanija i drže ih dugoročno. Ovaj pristup im daje pravnu fleksibilnost koju inače ne bi imali. Zanimljivo je da oni ne zarađuju novac prvenstveno kroz povraćaj investicija, već kroz naknade koje naplaćuju klijentima.
BlekRok ima udele u 95% kompanija iz Fortune 500 liste, i zajedno sa drugim velikim menadžerima imovine – Vanguard i State Street, poznatim kao „Velika trojka“ – kontroliše značajan deo globalnog tržišta kapitala. Njihov portfolio uključuje velike farmaceutske kompanije kao što su GlaxoSmithKline, Pfizer i Johnson & Johnson, medijske gigante kao što su Time Warner, Comcast i Disney, i praktično sve vodeće tehnološke kompanije.
Koliko je BlackRock zaista moćan?
Moć kompanije BlackRock proističe iz nekoliko ključnih faktora. Prvo, njihov ogroman finansijski uticaj – 10,6 biliona dolara imovine pod upravljanjem – daje im neverovatnu prednost. Drugo, poseduju dovoljno velike udele u kompanijama da imaju značajan uticaj na korporativne odluke.
Tipično, BlackRock drži između 3% i 10% akcija u kompanijama u koje investira. Iako to može zvučati malo, u svetu disperzovanog vlasništva često je dovoljno da budu među najvećim pojedinačnim akcionarima. Studije pokazuju da je prag od 5% vlasništva dovoljan za značajnu kontrolu nad kompanijom. Na primer, „Velika trojka“ zajedno poseduje 16% akcija Amazona, dok Džef Bezos ima samo 9%.
Ono što dodatno jača njihovu moć jeste sistem glasanja. Broj akcija određuje broj glasova koje imaju, a BlekRok je skoro uvek među 5 najvećih akcionara u kompanijama u koje ulaže. Važno je naglasiti da novac kojim BlekRok upravlja nije njihov – to su penzijski fondovi, osiguranje i štednja običnih ljudi. Međutim, kada neko uloži novac u penzijski fond, potpisuje prenos svojih prava glasa na menadžera fonda, koji zatim prenosi ta prava na menadžera imovine poput BlekRoka.
Da li BlekRok upravlja svetom?
BlekRok nije klasična svetska vlada, ali njen uticaj na globalnu ekonomiju je neosporan. Nekoliko faktora ukazuje na njenu moć koja prevazilazi tradicionalne granice korporativnog sektora:
BlekRok ima izuzetno bliske veze sa vladama i međunarodnim finansijskim institucijama. Postoje „vrteći vrati“ između BlekRoka, vladinih institucija i međunarodnih tela koja kreiraju monetarnu politiku. Od 2004. godine, BlekRok je zaposlio najmanje 84 bivša vladina zvaničnika, regulatora i centralnih bankara širom sveta. Sam Lari Fink je član Svetskog ekonomskog foruma (WEF) i čak je pokušao da postane ministar finansija u administraciji Hilari Klinton 2016. godine.
Nakon finansijske krize 2008. godine, BlekRok je uspeo da izbegne dodatnu kontrolu koja je nametnuta drugim velikim finansijskim institucijama udvostručivši svoje napore u lobiranju. One same odlučuju da li su dovoljno „pasivne“ da izbegnu regulaciju, što je uporedivo sa određivanjem sopstvenih poreza i njihovom revizijom.
Fenomen „univerzalnog vlasništva“ daje BlekRoku i sličnim menadžerima imovine jedinstven položaj. Pošto poseduju udele u skoro svakoj velikoj kompaniji, nemaju interes da se te kompanije međusobno takmiče tako što će jedna drugoj ponuditi niže cene. Ovo potencijalno doprinosi inflaciji i povećava troškove za potrošače.
Možda najfascinantniji aspekt jeste to što su najveći investitori u Blekroku zapravo Vangard i Stejt Strit, dok su najveći investitori u Vangardu Blekrok i Stejt Strit, a najveći investitori u Stejt Strit su Blekrok i Vangard. Ova ciklična struktura vlasništva stvara zatvoreni sistem koji koncentriše moć i bogatstvo.
Zapamti
BlekRok tehnički ne poseduje ceo svet, ali ima značajan uticaj na skoro svaki deo globalne ekonomije. Kroz udele u skoro svim velikim kompanijama, bliske veze sa vladama i međunarodnim finansijskim institucijama i sofisticirane metode izbegavanja regulacije, BlekRok ima moć koju malo koja druga institucija poseduje.
Umesto starog sistema akcionarske demokratije, sada imamo nešto sličnije akcionarskoj oligarhiji, gde ljudi sa najvećom moći nad našim novcem imaju podsticaj da stvari učine skupljim i manje funkcionalnim za većinu ljudi. BlekRok nije stvorio ovaj sistem, ali ga je iskoristio u potpunosti.
Dok regulatori poput Biroa za zaštitu finansijskih potrošača i Federalne agencije za depozite (FDIC) rade na promeni pravila kako bi veliki menadžeri imovine bili regulisani poput banaka, BlackRock i slične kompanije snažno lobiraju protiv takvih promena. Ostaje pitanje: da li zaslužujemo bolji sistem u kome ljudi koji stvaraju bogatstvo imaju pravo glasa o tome gde to bogatstvo ide?
Pondervol ističe da su BlackRock , Vanguard i State Street postali neka vrsta javnih preduzeća sa kvazi-monopolskim položajem, dok Flagshipfinancialtn objašnjava kako ove firme dominiraju listama akcionara najvećih kompanija, a njihovi portfoliji uključuju vodeće udele u skoro svakom ključnom sektoru, od farmaceutske industrije do medija.
