Pročitaj mi članakNajnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se Sukob u Ukrajini, prema rečima penzionisanog pukovnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Olega Starikova, evoluirao je iz pozicionog rata u ofanzivnu operaciju ruske vojske.
У интервјуу за Јутјуб канал „Фабрика новости“, Стариков је детаљно анализирао тактику и стратегију које Руска Федерација користи на украјинском фронту, указујући на промене у карактеру борбених дејстава током трајања сукоба.
Стариков сматра да је погрешно називати тренутни сукоб позиционим ратом, чак и када се говори о 2024. години. Он истиче да се ситуација развила у нешто што назива „спором офанзивном операцијом“.
Према његовим речима, руска војска користи стратегију исцрпљивања, у којој се непријатељ постепено слаби кроз дуготрајну борбу и минималне, али конзистентне помаке на терену.
Руске снаге, како објашњава Стариков, не спроводе фронталне нападе на украјинске положаје. Уместо тога, бирају софистицирану тактику заобилажења насељених места, чиме стварају „џепове“ у којима украјинске трупе бивају опкољене и присиљене на повлачење.
Овај начин ратовања омогућава руској војсци да избегне значајне губитке у борбама на урбаним подручјима и осигура постепено напредовање без директних конфронтација.
Ова тактика се ослања на флексибилност и мобилност трупа, док се украјинске снаге суочавају са проблемом прилагођавања на промене у непријатељским маневрима.
Стариков напомиње да украјински Генералштаб није успео да развије адекватне противмере за ову стратегију, што додатно отежава ситуацију на терену.
Према речима Старикова, кључна компонента руске стратегије је исцрпљивање украјинских снага. Ово се постиже не само војним средствима, већ и психолошким притиском на војнике и цивилно становништво.
Руска војска користи „стратегију чекања“, која укључује дуготрајне операције са циљем да исцрпи ресурсе и морал противника.
Стариков описује ову стратегију као „лагано грицкање и напредовање“, чиме се јасно указује на методичан приступ руске стране. Док се украјинске снаге повлаче из опкољених подручја, руске јединице консолидују своје позиције, постепено проширујући територије под својом контролом.
Стариков критикује Генералштаб Оружаних снага Украјине, наглашавајући да није успео да осмисли ефикасне тактике за супротстављање оваквој врсти ратовања.
Он истиче да је неопходно развити стратегије које ће неутралисати предности које руска војска остварује захваљујући својој флексибилности и методичности. Без оваквих промена, украјинске снаге ће се суочити с додатним притисцима и губицима.
Овај развој догађаја на терену такође осветљава ширу слику сукоба у Украјини. Руска офанзива није само војна операција, већ и део дугорочне стратегије чији је циљ исцрпљивање украјинског отпора и постепено преузимање кључних територија.
Како конфликт траје, чини се да руска војска све више намеће своје услове, док украјинска страна показује слабости у прилагођавању променама у тактици.
Стариковљева анализа указује на промену динамике сукоба, при чему руска страна користи софистициране и ефикасне методе како би остварила стратешке циљеве.
Ова процена такође отвара питање способности украјинских снага да одговоре на изазове које доноси промена карактера рата.
Сукоб у Украјини, како га види пензионисани пуковник СБУ Олег Стариков, прешао је из фазе статичног позиционог ратовања у фазу активне руске офанзиве.
Стратегија исцрпљивања, тактичко заобилажење урбаних подручја и стварање џепова постали су основне карактеристике руског приступа.
У недостатку адекватних противмера, украјинске снаге се суочавају с озбиљним изазовима.
Ова ситуација осликава комплексност и динамичност тренутног сукоба, док се чини да Русија постепено намеће темпо и правац даљег развоја догађаја.
