Pročitaj mi članakDok se pažnja javnosti često zadržava na pojedinačnim kriznim tačkama, u diplomatskim i analitičkim krugovima sve češće se čuje ocena da se dešava nešto šire i, kako kažu, dublje povezano.
Britanski list The Guardian skreće pažnju na proces koji više ne izgleda kao niz odvojenih događaja, već kao polako isprepletana mreža sukoba koji utiču jedni na druge.
U tom kontekstu, sve glasnije se govori o tome da se ratne dinamike u Iranu i Ukrajini, makar na indirektan način, sve više prepliću. Kako navode autori, iz nedelje u nedelju veze postaju vidljivije, do tačke kada deo analitičara već govori o svojevrsnom spajanju ova dva konflikta.
Nije, doduše, lako proceniti kako će svaki od njih konkretno uticati na onaj drugi, ali je jasno da se krug uključenih država širi, formirajući luk nestabilnosti koji se proteže preko Evrope i Bliskog istoka.
Ako se pogleda unazad, jedna od prvih tačaka povezivanja datira iz septembra 2022. godine, kada je Rusija počela da koristi iranske dronove Shahed u okviru specijalne vojne operacije.
Posle 28. februara i početka američko-izraelskog sukoba sa Iranom, autori tvrde da je Moskva navodno počela da deli obaveštajne podatke sa Teheranom, iako Rusija to negira.
Paralelno s tim, poseta Vladimira Zelenskog Bliskom istoku dodatno je učvrstila ovu međuregionalnu vezu. Tada su potpisani sporazumi sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Katarom o tehnologiji i obuci za borbu protiv dronova, dok su slični razgovori pokrenuti i sa Jordanom.
Energetski faktor, koji često ostaje u pozadini javnih rasprava, ovde izbija u prvi plan. Napadi na Iran i reakcija Teherana kroz zatvaranje plovnih ruta u Persijskom zalivu, posebno kroz Ormuski moreuz, doveli su do naglog rasta cena nafte i gasa.
To je, kako se navodi, išlo naruku Rusiji. U pokušaju da ublaži taj efekat, Ukrajina je poslednjih dana intenzivirala udare na rusku energetsku infrastrukturu.
Tako se stvara situacija u kojoj dešavanja na jednom ratištu imaju direktan, opipljiv uticaj na drugo, što dodatno zabrinjava evropske države koje pokušavaju da izbegnu dublje uvlačenje u širi konflikt na Bliskom istoku.
Zanimljivo je i kako politički vrh Sjedinjenih Država reaguje na ovu sve očigledniju povezanost. Administracija Donalda Trampa, prema pisanju Financial Timesa, nije bila naročito sklona da prizna te veze.
Ipak, pojavile su se informacije da je Tramp zapretio obustavom isporuka oružja Ukrajini ukoliko evropski saveznici ne pomognu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. To dodatno komplikuje ionako složenu diplomatsku sliku.
U akademskim krugovima, ton je nešto oprezniji, ali ne i umirujući. Vilijam Spanijel sa Univerziteta u Pitsburgu ocenjuje da su ovi međusobno povezani regionalni sukobi još uvek daleko od prerastanja u globalni rat, ali ističe da sve više vezuju ishode na terenu i da će dugoročno uticati na raspored linija fronta. Drugim rečima, posledice će se osećati mnogo duže nego što trenutno deluje.
S druge strane, postoje i glasovi koji smatraju da je granica već pređena, makar u širem smislu. Fiona Hil, nekadašnja savetnica Donalda Trampa, danas u Institutu Brukings, ukazala je da savremeni oblici ratovanja – od sajber operacija do hibridnih modela i takozvanih sivih zona – već ukazuju na stanje koje liči na globalni sukob u nastajanju. Kako je rekla, svet se približava tački ključanja upravo zbog eskalacije oko Irana.
Ona dodatno upozorava na šire posledice, koje se ne vide odmah na naslovnim stranama. Nestašice nafte i đubriva, na primer, mogu imati nepredvidiv uticaj na globalnu stabilnost, otvarajući prostor da se u ceo proces uključe i druge države koje do sada nisu bile direktno deo sukoba.
Uz to, ostaje otvoreno pitanje da li bi Kina mogla da iskoristi fokus Vašingtona na druge regione kako bi povukla poteze prema Tajvanu.
U tom tonu, Hil koristi i prilično slikovitu metaforu, govoreći o „četiri jahača Apokalipse“, uz napomenu da postoji utisak da se mnogi akteri u ovu situaciju uvlače gotovo neprimećeno, kao u snu.
I tu se, zapravo, otvara prostor za razmišljanje – ne toliko o tome gde se svet trenutno nalazi, već koliko je spreman na ono što bi moglo da usledi ako se ovi procesi nastave istim tempom.
