Uskoro ističe druga mera kućnog pritvora profesoru Građevinskog fakulteta Milanu Spremiću, jednom od osumnjičenih u slučaju tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi. Spremić je, iako prema mišljenju većeg dela stručne javnosti nikada nije trebalo da bude među optuženima, proveo više od šest meseci u pritvoru i isto toliko u kućnom pritvoru – dok se, paralelno, najodgovorniji nalaze na slobodi.

Zbog toga raste uverenje da se teret tragedije nesrazmerno i nepravedno obrušava upravo na njega.

Optužnica i sporna uloga profesora Spremića

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu tereti Spremića kao lice zaduženo za projektovanje, ali njegova odbrana, kao i većina kolega sa Građevinskog fakulteta, tvrde da on nije bio projektant, niti je nadstrešnica bila u bilo kakvoj nadležnosti njegovog posla.

Dok njegova druga mera kućnog pritvora ističe, iz stručnih krugova sve glasnije se ističe:

– da Spremić nije mogao da spreči tragediju,
– da nije imao uvid u deo projekta koji je kasnije doveo do urušavanja,
– da se danas na njega prebacuje krivica za radove sa kojima nije imao veze.

Istovremeno, prvooptuženi – uglavnom državni funkcioneri i odgovorna lica u privatnim firmama – nalaze se u mnogo povoljnijem položaju. To otvara pitanja selektivne pravde i stvarne volje institucija da slučaj bude rasvetljen do kraja.

„Nismo jednaki pred zakonom“ – advokat Jovan Rajić

Advokat Jovan Rajić ističe da se na primeru profesora Spremića najbolje vidi nejednak postupak prema okrivljenima:

„Najbolje se vidi kako neki nisu jednaki – neki su jednakiji od drugih. Setite se koliko je Goran Vesić bio u pritvoru – dva puta po dva i po dana. Kako je bilo sa Tomislavom Momirovićem? Sada imamo i primer Nikole Selakovića, koji dolazi na saslušanje u JTOK noću, kad ’nema pametnijeg posla‘.“

Rajić dodaje da se Spremiću sudi kao nekom ko je ranije prekršio propise, iako za to ne postoji nijedan trag, dok su drugi okrivljeni bili u još povoljnijoj poziciji – neki čak nijednom nisu bili u pritvoru.

Šta kažu dokumenta i struka?

Prema veštačenjima i dokumentaciji:

– Spremić nije radio tehničku kontrolu projekta, već stručnu kontrolu idejnog projekta,
– u toj fazi nisu bili predviđeni radovi na nadstrešnici,
– nadstrešnica nije bila u njegovom opsegu posla,
– odluku o prihvatanju projekta nije doneo on, već Republička reviziona komisija.

Advokat Vladimir Beljanski ranije je istakao:

„Profesor Spremić nije mogao biti odgovoran za bilo šta u vezi sa nadstrešnicom jer ona nije bila predmet njegove kontrole. On se bavio isključivo fasadnom riglom i konstrukcijom prozora koja je i danas potpuno stabilna.“

Beljanski je dodao da je deo okrivljenih bio pritisnut da prihvati kućni pritvor u zamenu za odricanje od inženjerske licence – što je Spremić odbio kao ponižavajuće i nezakonito.

Glas struke: „Nadstrešnica nije bila deo projekta koji je on kontrolisao“

Docentkinja Građevinskog fakulteta Sanja Fric naglasila je:

– da je Spremić radio stručnu kontrolu idejnog projekta,
– da je nadstrešnica potpuno izvan tog projekta,
– da on nije bio odgovorno lice u revizionoj komisiji.

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu oštro je odbacio njegovu krivicu, objasnivši da je idejni projekat:

– najniži nivo dokumentacije,
– ne omogućava izdavanje građevinske dozvole,
– ne obuhvata radove na nadstrešnici,
– nije mogao ukazati na opasnost koju Spremić nije mogao ni da predvidi.

Dok profesor Milan Spremić provodi skoro godinu dana u pritvorskim merama, a oni na vrhu hijerarhije ostaju nedodirljivi – raste sumnja javnosti da je u Srbiji na delu selektivna pravda.

Umesto da institucije tragaju za stvarnim odgovornima za smrt 16 ljudi, čini se da se najlakše udari upravo na čoveka koji – prema navodima stručnjaka – nije imao nikakve veze sa padom nadstrešnice.

Oznake: zatvor, kućni pritvor, nastrešnica, prof spremić