Pročitaj mi članakNekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i penzionisani general-major Momir Stojanović ocenio je da je osuđujuća presuda protiv bivšeg komandanta Kopnene vojske Srbije Milosava Simovića, zbog kršenja Zakona o tajnosti podataka, rezultat „prljavog posla koji je uradila VBA po nalogu ’odozgo‘“.
Advokat Mirko Krstović je dodao da njegov branjenik, general- potpukovnik Simović, „nije nikome odao nikakav tajni podatak“, a da je sklopio Sporazum o priznanju krivičnog dela „sagledavajući trenutak u kome se sve ovo dešavalo“.
U presudi Višeg suda u Nišu, dostavljenoj Danasu, međutim, navodi se da je Simović osuđuje na kaznu zatvora od šest meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje jer je „podatke koji su ’strogo poverljivi’ ili predstavljaju ‘državnu tajnu’ učinio dostupnim nepozvanim licima“.
Presudom Višeg suda, koja je doneta i stupila na snagu 29. oktobra prošle godine, u celosti je prihvaćen Sporazum o priznanju „produženog krivičnog dela iz člana 98 stav 3 u vezi stava 1 Zakona o tajnosti podataka u vezi člana 61 stav 4 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika“, koje je general izvršio „u uračunljivom stanju“ i „sa umišljajem“.
U presudi se precizira da je Simović naredio pojedinim pripadnicima Komande KoV da prebace poruke sa stepenom tajnosti iz njegovog službenog mobilnog telefona na privatni hard disk, kao i da izmeste kopije vojnih dokumenata u njegov stan, što su oni učinili u periodu od 23. do 30. juna prošle godine.
Neposredno pre toga, 12. juna prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim generalu Simoviću prestaje profesionalna vojna služba po sili zakona sa pravom na penziju. On je 27. juna predao dužnost, a u novembru je formalno otišao u penziju.
„Oko osude i ekspresnog penzionisanja generala Simovića postoje brojne nelogičnosti, kontradiktornosti i nepoznanice koje otvaraju sumnju u nameru njegove diskreditacije i uklanjanja sa visoke dužnosti u Vojsci Srbije. Očigledno je smetao naglašeni patriotizam i ugled koji je general Simović uživao u narodu. Sklonjen je jer je nekome, a zna se kome smetao“, kaže penzionisani general Stojanović za Danas.
Stojanović kaže da je, „čak i ako je general Simović u konkretnom slučaju načinio propust“, obaveza nadležnih organa u Vojsci da ga predhodno upozore na to.
„Stiče se utisak da je neko jedva čekao da general Simović napravi neku grešku kako bi ga sklonio, pošto mu po stručnosti i profesionalnosti nisu mogli naći propuste“, kaže on.
Prema njegovim rečima, general Simović je krajem 2018. godine kao profesionalac stoički prihvatio odluku da kao komandant Kopnene vojske ne bude imenovan za načelnika Generalštaba, što je do tada bila ustaljena praksa, ali je „očigledno i pored toga nekome smetao“.
Slučaj generala Simovića: Odavanje tajnih vojnih podataka ili prljav posao VBA po nalogu odozgo 3
Penzionisani general Momir Stojanović: Foto FoNet Milica Vučković
General Simović, dodaje on, časno nosi svoj krst, kao i „brojne gelere u telu dobijene u borbama na hrvatskom ratištu“.
„Radi se o vojniku blistave karijere koji je bez ijednog bezbednosnog propusta dogurao do komandanta kopnene vojske. S obzirom na dužnosti koje je obavljao, bio je pod kontraobaveštajnom i bezbednosnom zaštitom vojne službe bezbednosti, koja nije raspolagala saznanjima o nezakonitom postupanju sa tajnim vojnim podacima“, kaže bivši direktor VBA, koji je bio i načelnik Vojne službe bezbednosti.
Simovićev branilac, advokat Krstović, dodaje da general Simović ne bi imao posla sa pravosudnim organima da je otišao u penziju odmah kada je predao dužnost 27. juna, ali da neko „iznad njega“, zbog „dugogodišnje neskrivene ljubomore“, nije voleo što je on i nakon predaje dužnosti ostao u službi.
„Evidentno je bilo i straha od njegovog eventualnog političkog angažovanja, jer je tada objavljeno u nezvaničnoj studentskoj listi da je on kandidat za ministra odbrane, što je urađeno bez njegovog znanja, s obzirom da se radi o jednom apolitičnom čoveku“, kaže on.
Prema njegovim rečima, general Simović je imao samo tri i po dana da preda dužnost nakon što je smenjen sa mesta komandanta Kopnene vojske Srbije.
Zbrzan iznenadnom smenom i kratkim rokom, nije uspeo da razvrsta tridesetsedmogodišnju ličnu i službenu arhivu, te ju je poslednje noći roka predao svojim prvim saradnicima da je zapakuju i prebace u njegov stan, u kojem niko ne živi, a od kojeg je „samo on imao ključ“.
Nameravao je da, čim bude imao više vremena, sklonjenu dokumentaciju, čiji „najveći deo nje imao nikakav stepen tajnosti“, odgovorno razvrsta „jer je i dalje bio u službi, ali nije imao niti novu dužnost, niti kancelariju“.
Dokumentaciju su zapakovali i prebacili u stan pripadnici njegove komande, koji su i učesnici u odbrani zemlje od NATO agresije i „imaju odgovarajući sertifikat za rad sa poverljivim dokumentima“.
Advokat Krstović dodaje da najradije ne bi komentarisao navode u presudi da su se u Simovićevom službenom telefonu nalazili tajni podaci, dodajući da je general želeo da sačuva i odštampa poruke koje su vezane za njega lično, kao što su odluke o unapređenjima, i slično.
Na pitanje Danasa zašto je onda njegov branjenik potpisao Sporazum o priznanju krivičnog dela, Krstović odgovara da on „ni na koji način nije želeo da kompromituje vojsku i državu, svesno ih stavljajući ispred porodice i sebe“, te da takav njegov postupak „razume svako ko ga bar malo poznaje“.
„Da smo postupili drugačije i odlučili da svaki papir koji je prebačen u njegov stan prelistamo i ocenjujemo njegovu navodnu tajnost, imali bismo ispred suda desetine hiljada ljudi koji poštuju generala Simovića. On nije želeo da stane naspram države i Vojske. Vreme je najbolji sudija i ono će pokazati šta je istina“, kaže.
Dodaje da oni neće ulagati nikakve vanredne pravne lekove povodom presude, a da će „videti da li će podneti zahtev za ublažavanje kazne ili pomilovanje“.
„Naša odluka je, takođe, da se general Simović ne oglašava u atmosferi u kojoj je za jedne legenda, a za druge izdajnik“, kaže.
U presudi niškog Višeg suda se, pak, navodi da je on u inkriminisanom periodu dvojici zaposlenih u Komandi KoV predao jedan službeni mobilni telefon sa dva broja u kojem su se- u SMS, Viber i Voc ap porukama i dokumentima- nalazili „strogo poverljivi“ tajni podaci koji su mu povereni u radu.
Ti pripadnici KoV jesu imali sertifikat za pristup podacima sa stepenom tajnosti „državna tajna“, ali predati tajni podaci nisu neophodni za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada, što ih čini „nepozvanim licima“.
Prema navodima suda, general Simović im je naredio da kupe prenosni hard disk koji će on platititi i da na njega između ostalog presnime svu pisanu komunikaciju – SMS, Viber i Vocap – iz njegovog službenog telefona.
Zahtevao je, takođe, da skinute podatke „umnože kopiranjem i štampanjem u pisanom obliku“.
Presnimljeno je i kopirano sedam vrsta različitih podataka i dokumenata vezanih za Ministarstvo odbrane, Vojsku Srbije i Službu bezbednosti, a tajni podaci u više poruka nalazili su se u Dnevnim operativnim izveštajima Uprave za obaveštajno-izviđačke poslove Generalštaba VS.
U presudi Višeg suda se kaže i da je general Simović, takođe, bez pravnog osnova ili ovlašćenja pretpostavljenog starešine, organizovao prevoženje stvari i dokumenata iz kancelarije komandanta KoV u svoj stan, među kojima su bile i kopije vojnih dokumenata sa stepenom tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“.
On ih je, precizira se, najpre neovlašćeno kopirao, pa naredio njihovo odnošenje u stan, čemu nije prisustvovao.
„Svih šest lica koja su prenosila predmetna dokumenta nisu imala pravo pristupa takvim tajnim podacima jer im nisu neophodni za obavljanje poslova iz delokruga svog rada, nisu im predata u službene svrhe, a nisu imala ni sertifikate za pristup tajnim podacima navedenog stepena tajnosti“, dodaje se.
Prema navodima u presudi, u tim dokumentima nalaze se podaci o upotrebi VS, planiranju i opremanju VS prema direktivi predsednika Republike, angažovanju jedinica i elemenata za elektronska dejstva, obezbeđenju administrativne linije i kontrole Kopnenene zone bezbednosti, kao i oružanim snagama stranih zemalja.
U njima su i podaci o količinama i popuni municijom i ubojnim sredstvima po rodovima VS, razmeštanju skladišnih kompleksa za smeštaj ratnih materijalnih rezervi i lokacijama na kojima se nalaze ili „sistematizaciji formacijskih mesta samostalne formacije u ratu i organizaciona struktura organizacione celine sa samostalnom formacijom u ratu“.
General Simović će, inače, izdržavati kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje „bez elektronskog nadzora“, a ukoliko ih bude napustio jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.
Njemu je, takođe, izrečena mera bezbednosti „zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti na kojima se rukuje tajnim podacima u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude“.
Izrečena mu je i mera bezbednosti „oduzimanje predmeta“, među kojim su službeni mobilni telefon, hard disk i više fascikli i koverte sa brojnim kopijama vojnih dokumenata.
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, Dragan Pejkić, ranije je kazao da je protiv Simovića „formiran predmet po krivičnoj prijavi Vojske Srbije“.
Predistražni postupak je vodilo niško VJT, a istragu nastavilo VJT u Negotinu.
„Sramno ćutanje“ vojne profesije
„Ne iznenadjuje me ćutanje i neoglašavanje o ovom slučaju vojnih strukovnih udruženja, a pre svih Kluba generala. Ćutanje i sklanjanje od problema, kao i prisutni strah su danas, nažalost, osnovno obeležje svih profesija, pa i vojne. Uredno se komentarišu ratovi po belom svetu, a o hapšenju komandanta Kopnene vojske- ni reči. Sramno za jednu profesiju“, kaže penzionisani general Stojanović.
Dr Milić: „Presuda je politička, njen sadržaj sraman“
Dr Dragan Milić, osnivač istoimene grupe građana i Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES), koji je u januaru ove godine na društvenim mrežama objavio da je general Simović osuđen i da se nalazi na odsluženju zatvorske kazne u kućnim uslovima, kaže da je presuda niškog Višeg suda- u koju je naknadno imao uvid- „politička“, a njen sadržaj „sraman“.
„Ovo je samo još jedan bedan pokušaj degradacije najboljih. Samo neko ko ne poznaje generala Simovića može da proguta priču o povredi poverljivosti dokumenata. Njegova postupanja ni na koji način nisu ugrozila bezbednost Vojske. Svako ko ga poznaje zna da on nije izdajnik već patriota koji je život posvetio vojsci“, kaže dr Milić za naš medij.
Prema njegovoj oceni, u Srbiji „ne postoji pravda“, a general Simović je odlučio da „prihvati nepostojeću krivicu“ samo da se „ne bi sudio sa ’državom’ koju treba da brani“.
„Problem je što ovo više nije narodna već partijska vlast, koja rasprodaje i uništava otadžbinu. Što pre ode takva, nakaradna, kriminalizovana i nepatriotska vlast, Srbija će postati bezbednije mesto za njene građane“, kaže.
On još kaže da je ovaj slučaj „copy paste Drajfusove afere iz 1894. u Francuskoj“ , ali dodaje da će general Simović, kao „junak i patriota“, čekati manje od Drajfusa da bude pomilovan, jer će „to učiniti novi predsednik Republike Srbije, ko kod da to bude“.
