Pročitaj mi članakSpadam među one retke koji prate događaje u crkvi i primetim na crkvenom sajtu, verujem da malo ljudi to prati, najnovije saopštenje Patrijarha srpskoga. Patrijarh je dobio od drugara Žvaleka da napiše kratak sastav na temu da se narod smiri. Napiso je on nekako, da kažemo dva minus, ima tu svega, malo brige, pobožnost pre svega, ne treba da se delimo … svega ima osim svetog duha.
Onda radoznao odem na Vučićeve i zapadne novine ka vidim koje su reakcije i saznanje je porazno. Velika većina novina nije vest ni objavila, a neki su to stavili negde u novine ali niko, ama baš niko nije smatrao vest za vrednu da se pojavi među prvih pet toga dana!
Bar prema boju izjašnjenih na popisu mi Srbi u celoj Evropi smatramo da smo pravoslavni, preko 80 posto, taj procenat naročito kod zapadnih naroda za dominantnu religiju je znatno manji najviše zbog izjašnjenih da nemaju religiju. Znači u zemlji koja velikom većinom pravoslavna, duhovni otac tog pravoslavnog stara, Patrijarh srpski Porfirije se obraća svome narodu, a to obraćanje nikoga ne zanima, a i ono šta napisa ni do čijih ušiju neće doći! I zašto doživesmo ovakav strmoglavi pad ugleda, dugo po rezulatatima ispitivanja organizacije koja je u narodu imala naveći ugled.
Još u vreme Germana započela je dobro pripremljena, temeljna i što je najvažnije dobro plaćena akcija na pokatoličavanju srpskog naroda, ili nastavku pokatoličavanja, ako ćemo tačno. Teren se utabava paralelno sa dve akcije, prva ekumenizam, druga unutrašnje uništavanje crkve. Plan je da dođe do unijaćenja sa sestrinskom nam katoličkom crkvom, a vremenom i potpuno utapanje sa Vatikanom.
Koliko je akcija ekumenista dobro odradila posao najbolje govori sramna slika srpskog sveštenika i vladike koju srpsku decu dovode u Rim da ih blagosilja izlapeli Vojtila, a koji posle dođe i u Banja Luku, a od vladika srpskih dočekan ko serdar u Crnoj Gori.
I drugi zadatak, rušenje ugleda, kako vidimo odrađen i više neko što se pretpostavljasmo, u srpskoj nam bogatoj istoriji najomraženiji partijarh nam je na tronu Svetog Save, baš u vremenima kada nam je verujući Patrijarh jako potreban. Rušilačko delovanje u kadriranju najbolje pokazuje primer da je najbolji među vladikama blaženoupokojeni Artemije rasčinjen, a najgori neđu najgorima ustoličen za Patrijarha.
Naravno da bi mi svi želeli da imamo dobrog, mudrog, pravdoljubivog Patrijarha čije ćemo poruke da prihvatamo i savete slušamo, ali ovaj sadašnji nikada, nikada takav neće postati, ostaje nam samo da ko doživi sačeka da nam novi stvarno od Boga izabran dođe.
