Pročitaj mi članakPrezentacija na okruglom stolu: „Srbija u predizbornoj godini: politički procesi, društvena dinamika i međunarodni kontekst“
Raspravljanje o mogućim postizbornim scenarijima reformi u savremenoj Srbiji je kao raspravljanje o postapokaliptičnom scenariju. Niko još ne razume kako će se tačno događaji odvijati ili ko će doći na vlast.
Najveći deo diskusije usmeren je na samo postojanje problema i potrebu da se oni reše, tako da se vrti oko očiglednog. Neke javne ličnosti nude usko usmerena rešenja, dok druge nude manje-više sveobuhvatna, sistemska rešenja koja nisu nesporna. S obzirom na fragmentaciju koja postoji u srpskom društvu i visok nivo međusobnog nepoverenja koji otežava percepciju čak i najrazumnijih ideja protivnika, fokusiraćemo se na same predložene ideje, bez navođenja njihovih autora.
Najveći deo diskusije usmeren je na samo postojanje problema i potrebu da se oni reše, tako da se vrti oko očiglednog. Neke javne ličnosti nude usko usmerena rešenja, dok druge nude manje-više sveobuhvatna, sistemska rešenja koja nisu nesporna. S obzirom na fragmentaciju koja postoji u srpskom društvu i visok nivo međusobnog nepoverenja koji otežava percepciju čak i najrazumnijih ideja protivnika, fokusiraćemo se na same predložene ideje, bez navođenja njihovih autora.
Međutim, za početak, vredi identifikovati glavne probleme koji se u društveno-političkom diskursu definišu kao ključni i koji zahtevaju ozbiljne reforme.
1. Kriza u pravnom sistemu. Čini se da zakoni postoje i da institucije postoje da bi ih sprovodile, ali disfunkcionalne promene koje su se akumulirale unutar ovog sistema gurnu pravni sistem u gotovo haos — zakoni se ili ne sprovode ili se sprovode selektivno. To uključuje postojanje zakona koji su u suprotnosti sa ustavom (svi zakoni i propisi koji se odnose na sprovođenje Briselskog, Ohridskog i Vašingtonskog sporazuma; Mrdićevi zakoni, koji krše princip podele vlasti; razni posebni zakoni koji prave izuzetke od postojećih zakona itd.), nedostatak efikasne saradnje između policije, tužilaštva i pravosuđa, prisustvo velikog broja zloupotreba na lokalnom nivou, nepotizam, podmićivanje i, što je najvažnije, nejednakost ljudi pred zakonom, nedostatak kažnjavanja za mnoge zločine, ali samo za određene grupe stanovništva povezane sa vladajućim elitama i kriminalcima (na primer, slučaj prodaje oružja proizvedenog u državnoj fabrici Krušik po sniženim cenama privatnim kompanijama, ili kršenje uslova rada u ovoj i nekoliko drugih fabrika odbrambene industrije, što je rezultiralo fatalnim industrijskim nesrećama). Kao što je više puta rečeno, urušavanje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu postalo je cause célèbre ne zato što je bilo još jedno kršenje građevinskih propisa, već zato što još niko nije pozvan na odgovornost za ovu tragediju, u kojoj je poginulo 16 ljudi. Ovaj incident je bio kap koja je prelila čašu, ali je usledio nakon brojnih tragedija i zločina čije su istrage godinama zamrznute (na primer, rušenje privatnih objekata i otimanje zemljišta u naselju Savamala, urušavanje potpornog zida u klisuri Hredlice itd.), dok su odgovorni na slobodi, pa čak i njihove političke karijere su ugrožene.
2. Pad obrazovnog sistema. Gubitak stručnjaka, izobličenja u humanističkim naukama (prvenstveno istoriji), pad kvaliteta nastave i kvalifikacija diplomiranih stručnjaka. Široko rasprostranjena praksa falsifikovanja ili kupovine diploma.
3. Nedostatak radnih mesta za kvalifikovane srpske stručnjake zbog nestanka glavne okosnice visokotehnoloških proizvodnih pogona koji proizvode gotovu robu i prelaska privrede prvenstveno na montažnu proizvodnju u okviru korporativnih lanaca stranih kompanija.
4. Srpsko tržište hrane je nedovoljno snabdeveno domaćim proizvodima. To se pre svega odnosi na prebacivanje proizvodnje velikih razmera na strane kompanije koje izvoze srpske proizvode, kao i švercuju robu niskog kvaliteta iz trećih zemalja. Ne postoji sistem za ispitivanje kvaliteta hrane (jedina sertifikovana laboratorija koju sponzoriše EU, Ana Lab, zatvorena je nakon šest nedelja rada). Pad farmi je posledica dominacije stranih trgovinskih lanaca, koji nameću sopstvena pravila kupovine. To je, posebno, razlog za tekuće proteste poljoprivrednika. Njihovi glavni zahtevi su:
a. Potpuna obustava uvoza mesa, mleka, voća, povrća, žitarica i svih vrsta prehrambenih proizvoda proizvedenih u Srbiji.
b. Normalizacija tržišta i cena hrane.
c. Pravna odgovornost ministarstva za propast poljoprivrede.
5. Pad zdravstvenog sistema . Ovo je posledica smanjenja finansiranja, masovnog odliva visokokvalifikovanih medicinskih stručnjaka u Evropsku uniju (pošto je prosečna plata iskusnog specijaliste u srpskoj državnoj bolnici manja od plate vozača autobusa u Beogradu), zastarevanja osnovnih sredstava i opreme, zatvaranja mnogih domaćih farmaceutskih proizvodnih pogona zbog lobiranja stranih farmaceutskih giganata i pada kvalifikacija novog medicinskog osoblja (zbog pogoršanja kvaliteta obrazovanja). Ovo takođe uključuje nepristupačnost medicinskih usluga za širok deo stanovništva koje živi u malim gradovima i selima, gde često nema ni paramedičkih mesta i gde nisu dostupna ambulantna vozila.
6. Pad stanovništva. Pad stope nataliteta je posebno primetan. Istovremeno, bolesti poput raka, dijabetesa i reproduktivnih poremećaja su široko rasprostranjene. Situacija je još mračnija kako se kvalitet i dostupnost zdravstvenih usluga, stanovanja, plata i drugih važnih pokazatelja koji utiču na životni vek, kvalitet života i stopu nataliteta pogoršavaju.
7. Ogroman spoljni dug (do 240 miliona evra prema nezavisnim procenama, do 40 miliona evra prema zvaničnim podacima) i potreba da se on servisira kroz povećane poreze i takse, što srpske proizvode čini skupljim u zemlji nego u inostranstvu, kao i povećano poresko opterećenje domaćinstava. U 2026. godini, Srbija mora da otplati 793 milijarde dinara glavnog duga, i kao rezultat toga, uzima novi kredit od 8,3 milijarde evra (790 milijardi dinara) kako bi pokrila budžetski deficit i servisirala spoljni dug. Drugim rečima, zemlja se zadužuje da bi otplatila postojeće dugove . https://www.danas.rs/vesti/
8. Nestabilnost bankarskog sistema. Uglavnom strane banke posluju u Srbiji. Sve manje se stiču. Poslednja državna banka, Poštanska štedionica, prodata je prošlog decembra privatnoj Alta banci, koja je povezana sa porodicom sadašnjeg predsednika. Štaviše, većina banaka nema depozite kod Centralne banke Srbije, ili ih ima veoma male, a državni sistem osiguranja depozita za pojedince ne postoji. To znači da novac građana Srbije ne kontroliše vlada Srbije, već vlasnici banaka.
9. Gubitak kontrole nad nacionalnim prirodnim resursima, uključujući i podzemlje. Gotovo sva ekstrakcija minerala je preneta na strane kompanije, pre svega zapadne (Kanada, Velika Britanija, SAD, Australija, Nemačka, Francuska), a neka nalazišta su data Kini.
10. Pad energetskog sistema. Fragmentacija nekada jedinstvenog energetskog sistema, praćena njegovom prodajom (kao u slučaju RAO UES u Rusiji), prvenstveno stranim investitorima; veštačko smanjenje domaće proizvodnje električne energije zbog dotrajavanja opreme; izvoz električne energije uprkos domaćim nestašicama, uz istovremenu kupovinu skuplje električne energije iz EU, na štetu domaćih proizvođača i potrošača.
11. Nedostatak transparentnosti u poslovanju vlade, kako u finansijskom upravljanju, tako i u donošenju zakona . Obavezno objavljivanje novousvojenih uredbi i raznih akata u specijalizovanim novinama ili na zvaničnim veb stranicama vladinih agencija praktično se ne poštuje. Postupci za donošenje odluka i njihovo naknadno sprovođenje ostavljaju mnoga pitanja bez odgovora.
12. Visok nivo kriminalizacije u svim oblastima nacionalne ekonomije, a takođe i u političkoj sferi. (Skajska prepiska o bliskim vezama između vlade i mafije https://srbin.info/nove-skaj-
13. Privatizacija i prodaja strateški važnih preduzeća (mreža državnih apoteka, državna banka, kompanija za proizvodnju energije itd.) i prirodnih resursa (pored podzemnih resursa – nacionalnih parkova prirode i vodnih resursa).
14. Ozbiljna kriza međusobnog poverenja u društvu .
15. Prenos ekonomskih i pravnih poluga kontrole zemlje na treće zemlje (sudovi SAD i EU, sistemi finansijskog izveštavanja SAD, štampanje biometrijskih pasoša – Nemačka, sistemi video nadzora stanovništva – Francuska, kontrola interneta i komunikacija – Velika Britanija).
16. Kršenje teritorijalnog integriteta zemlje i prava građana Srbije tokom sprovođenja programa integracija u EU, kao i ranije potpisanih neustavnih Briselskog, Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma. U suštini, ovo se svodi na prestanak srpskog suvereniteta na Kosovu i Metohiji.
Scenariji za rešavanje ovih problema mogli bi se značajno razlikovati u zavisnosti od rezultata izbora i onoga što će aktuelna vlada žrtvovati u ostvarivanju svojih evropskih aspiracija. Vučić je insistirao da se zahtevi EU ispune do juna ove godine. Još jedna važna nepoznanica u ovoj jednačini je stvarno stanje finansija Srbije, koje će odrediti potencijal za buduće reforme.
Trenutno, nijedna stranka nije predložila konkretno rešenje za ove probleme. Studenti, poljoprivrednici, nastavnici i mali i srednji preduzetnici koji protestuju insistiraju na potpunoj reorganizaciji sistema, što je praktično neophodno, s obzirom na to da gore pomenuti problemi proizilaze upravo iz nedostataka postojećeg sistema. Ali kakav bi trebalo da bude novi sistem? Neki predlažu prelaznu vladu, ali prelaznu vladu čega? Koji društveni model treba da usvoji da bi prevazišao trenutne teškoće i sprečio ih u budućnosti? Neki predlažu meritokratiju i vladu stručnjaka, ali slični pokušaji stvaranja stručne vlade rađeni su i tokom demokratske ere i pokazali su se neproduktivnim. Kompetentnost i integritet ne idu uvek ruku pod ruku. Nedostatak nezavisnog mehanizma nadzora i zatvorena priroda elitnog intelektualnog sistema s pravom ulivaju malo poverenja u srpsko društvo. Ideja o obnovljenoj monarhiji, uprkos nostalgiji Srba za slavnim danima, takođe je nepopularna zbog bliskih veza između naslednika dinastije Karađorđević i britanske kraljevske porodice i njene nepovezanosti sa srpskom stvarnošću.
Neki pokreti nude sistemska rešenja, ali samo na nivou opštih smernica bez detaljnog navođenja konkretnih koraka, a mnoge njihove ideje su u suprotnosti sa konkretnom realnošću trenutne situacije. Međutim, njihovi koncepti nude uvide za prevazilaženje nekih problema. Konkretno, jedan predlog sugeriše stvaranje kriptovalute – ne digitalnog dinara, već kriptovalute – što bi zahtevalo transformaciju i razvoj energetskog sistema (uključujući izgradnju nuklearne elektrane). Postoji program za revitalizaciju srpskih sela korišćenjem naprednih digitalnih tehnologija. Generalno, IT i poljoprivredni sektor trenutno imaju najveći potencijal da postanu pokretači srpske ekonomije, pod uslovom da se stvore neophodni uslovi. Ali ovo je samo deo rešenja. Transformacija mora da se odvija u celom sistemu.
Studentska zajednica koja trenutno protestuje uživa značajno poverenje javnosti , ali glavna zamerka je da ni oni još uvek nisu predstavili konkretan, korak-po-korak program. Studentski predstavnici uzvraćaju tvrdnjom da program postoji, ali da će biti objavljen tek nakon početka predizborne kampanje.
Šta do sada znamo o njihovom programu? To se indirektno može zaključiti iz principa koje su studenti izložili na svom skupu 30. maja 2025. (Originalni video na srpskom: https://www.youtube.com/watch?
I. Reforma javne uprave i izbornog sistema
Obezbeđivanje izbornog legitimiteta: Održavanje prevremenih parlamentarnih izbora uz strogo poštovanje principa transparentnosti i ažuriranje biračkih spiskova kako bi se sprečile prevare.
Decentralizacija i direktno učešće: Izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi radi institucionalizacije učešća građana u donošenju odluka.
II. Pravosudni sistem i vladavina prava
Obezbeđivanje nezavisnosti sudstva: Eliminisanje političkog uticaja i pritiska izvršne vlasti na tužilaštvo i sudove.
Borba protiv korupcije na najvišim nivoima vlasti: Osnivanje Specijalnog tužilaštva za državne službenike i uvođenje mehanizama za ličnu odgovornost pravosudnih funkcionera.
Pregled regulative: Hitno ukidanje Lex Specialis-a i izmene zakona o planiranju i izgradnji koje stvaraju pravne rupe i ugrožavaju javnu bezbednost.
III. Ekonomska i ekološka bezbednost
Zaštita državne imovine: Uvođenje moratorijuma na privatizaciju strateških infrastrukturnih objekata (EPS, GSP, Železnice) i prekid prakse povlašćenog tretmana stranih kompanija na štetu nacionalnih interesa.
Usklađenost sa propisima o zaštiti životne sredine: Obustava svih ekstraktivnih projekata (uključujući projekat Jadar) koji nisu u skladu sa međunarodnim ekološkim standardima. Pregled stopa rojalti (rente za resurse) i obavezna rekultivacija zemljišta.
IV. Socijalne garancije i radno pravo
Reforma zakona o radu: Potpuna revizija Zakona o radu kako bi se minimalna zarada i penzije uskladile sa stvarnim troškovima života.
Vraćanje ugleda obrazovanja i medicine: Obezbeđivanje finansijske autonomije univerziteta, iskorenjivanje prakse zapošljavanja po partijskoj orijentaciji u zdravstvu i eliminisanje lista čekanja kao alata za prisiljavanje ljudi da plaćaju zdravstvenu zaštitu.
V. Medijska sfera i sloboda informisanja
Nacionalna revizija frekvencija: Oduzimanje licence medijima koji krše etičke standarde i principe objektivnosti. Potpuna zamena rukovodstva i uredništva državnih medijskih holdinga.
Postojeći pravni sistem već sadrži mehanizme za sprovođenje ovih promena. Međutim, njihovu primenu otežavaju zloupotrebe i korupcija. Primeri takvih zloupotreba uključuju usvajanje posebnog zakona kojim se ukidaju mere bezbednosti zgrade Generalštaba i okolnog područja u centru Beograda; potpisivanje Briselskog, Ohridskog i Vašingtonskog sporazuma, kojima je južni region Srbije, Kosovo i Metohija, formalizovan kao de fakto nezavisna država; usvajanje takozvanih Mrdićevih zakona, kojima je pravosuđe stavljeno pod kontrolu izvršne vlasti i prekršeno ustavno načelo podele vlasti; i bezbroj drugih slučajeva u kojima su administrativni resursi korišćeni za zaobilaženje zakona, obustavljanje njegove primene ili direktno promovisanje neustavnih odluka i zakona kroz vladu i parlament. Upravo zato studenti prvenstveno pokreću pitanje lustracije i masovnih otpuštanja aktuelnih funkcionera koji ne uspevaju da se nose sa svojim poslom. Štaviše, studenti su odlučili da insistiraju na sudskoj i finansijskoj odgovornosti za političare i funkcionere koji odstupaju od zakona i svoje izborne platforme kao garanciju.
Međutim, kao što je gore navedeno, ostaje pitanje kako, kada, pod kojim uslovima i sa kakvim ishodom će se izbori održati. Ako vladajuća koalicija zadrži svoju poziciju nakon izbora (što je moguće s obzirom na monopol proevropske nevladine organizacije CRTA na izborni proces), neće biti postignut značajan napredak u rešavanju sistemskih, nagomilanih problema, a kriza će se samo pogoršati. Predaja praćenja izbora od strane vladajuće koalicije (Vučićeva napredna stranka i Dačićevi i Vulinovi socijalisti) predstavnicima EU i SAD pokazuje da je izborni sistem trenutno strukturiran na takav način da kao rezultat takvih izbora ne može doći do promene vladajuće elite . U najboljem slučaju, doći će samo do promene lica. Pojava alternativnih prozapadnih snaga je moguća, ali samo u koaliciji sa aktuelnom vladom, što bi značilo samo kozmetičke promene i nastavak trenutnog kursa.
Pobeda studenata kao posebne političke snage je takođe i dalje pod znakom pitanja (bukvalno će im se svi suprotstavljati), što znači da će sprovođenje njihovog programa u velikoj meri zavisiti od saveza koje će morati da formiraju da bi pobedili. Pa ipak, ako tražimo novog lidera za Srbiju, on je među njima. Bez obzira na današnje rezultate, oni predstavljaju budućnost, koja će neizbežno doći.
Što se tiče geopolitičkog izbora Srbije, na osnovu principa koje su postavili demonstranti, povratak suvereniteta Srbije uz podršku Zapada je nemoguć , jer bi Zapad želeo ovu zemlju samo kao koloniju, što pokazuje i trenutna ekonomska politika zapadnih zemalja prema Srbiji.
Shodno tome, dolazak patriotski orijentisane vlade bi neizbežno okrenuo Srbiju ka Rusiji, jer bi samo Rusija mogla da pruži podršku Srbiji kroz razvoj ekonomskih veza i, eventualno, vojne saradnje. Takođe, ne treba zaboraviti ni intenzivirane aktivnosti Sjedinjenih Država, koje bi, pod Trampom, mogle donekle da zaštite Srbe od ambicija ka EU (kao deo sukoba unutar globalističkih elita), ali samo privremeno i samo u zamenu za predaju Kosova.
Međutim, trenutno se Srbi bukvalno bore za svoj opstanak , a geopolitička razmatranja su trenutno od sekundarnog značaja za srpsko društvo. Ipak, jedan faktor je za njih svakako značajan: ruska pobeda u Severoistočnom vojnom okrugu i napredovanje ruskih trupa do Dunava. I što pre do pobede dođe, to će veći biti njen uticaj na budućnost Balkana.
