Прочитај ми чланакГрад Београд ученицима од трећег до шестог разреда купује таблете од “Телекома” коме, само зато што је тако “лакше и брже”, плаћа 5,5 милиона евра, а да то, по речима просветних радника, децу не ослобађа куповине штампаних уџбеника. Професор економије на ФЕФА факултету Горан Радисављевић сматра да је овакав потез Града након одбијања понуђених бесплатних уџбеника парадоксалан и највероватније у функцији помагања “Телекому”.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић најавио је да ће Град Београд ученицима од трећег до шестог разреда основне школе купити 67.592 таблета кинеског произвођача „Леново”, укупне вредности 5,5 милиона динара. Како је објаснио, набавка је препуштена “Телекому” од кога је Град купио таблете уз обавезу да новац уплати у наредне три године.
То што Град набавку није извршио преко тендера, Весић је правдао речима да је то било “лакше и брже” као и да купљени таблети у малопродаји коштају 40 или 50 евра више од цене коју је Град платио. Нова.рс од “Телекома” још увек није добио одговор да ли је расписао јавну набавку за куповину таблета, коју нисмо успели да нађемо, и ако није да ли то планира да уради или таблете купује на основу међудржавног споразума са Кином.
Програмски директор “Транспарентности Србија” Немања Ненадић каже да Србија међудржавне споразуме често користи како би се избегао тендер и да би се роба купила од фирме са којом унапред постоји договор.
“Цена која се на крају плати може бити у најбољем случају иста оној која би се постигла на тендеру, а у најгорем је значајно већа”, напомиње Ненадић.
Професор економије на ФЕФА факултету Горан Радосављевић објашњава да су тендери увек најбоље решење, али да су они у Србији у последњих десет године практично укинути И да се Закон о јавним набавкама у потпуности занемарује.
“Кад год се нешто ради ад хоц и прескачу тендери поставља се питање шта је томе разлог. Најчешће долазимо до тога да неко хоће на томе да заради. Поготово ако се ради преко државне компаније”, каже и додаје да, с обзиром на то да Београд све време живи од ванредних трансакција државе, постоји И питање да ли ово плаћа само Град или то раде сви грађани Србије.
Весић је такође изјавио да ће деца уз таблете у школу морати да носе само још неколико свезака. Директор Основне школе “Јосиф Панчић” Милан Бајић и председница Уније синдиката просветних радника, наставница српског језика Јасна Јанковић су то негирали уз објашњење да не постоје дигитални уџбеници за све разреде, као и да у појединим уџбеницима треба да се пише и црта, што је на таблету немогуће.
То значи да ће родитељи ученика ипак морати да одвоје новац за куповину комплета уџбеника, који се крећу од 8.000 за трећи разред, до чак 15.000 колико према рачуници листа “Нова” износи просечан комплет уџбеника за шести разред.
На питање да ли остаје при својој тврдњи да ученици који добију таблете неће морати да купују књиге и како објашњава тврдње наставника, од заменика градоначелника Београда Горана Весића нисмо добили одговор.
Професор др Радисављевић каже да квалитет образовања треба да се подигне на тај начин што нећемо сваке године бацати уџбенике и штампати их поново него прелазити на дигиталну наставу, али да на томе треба радити систематично, што овде није случај.
“То је пројекат који би требало да води Министарство просвете које би требало прво да направи стратегију преласка на дигиталну наставу. Локалне самоуправе могу само да се укључе у то, да помогну, не да се саме баве у образовањем јер то нити знају, нити умеју, нити им је посао”, сматра професор.
Додаје да ако је Београд хтео да помогне ученицима, то је требало да уради на прави начин, а да се овако све ставља у један негативан контекст.
“Имамо парадоксалну ситуацију да неко нуди бесплатне уџбенике које држава неће да прихвати а са друге стране троши буџетска средства да би мало помогла “Телекому” који је очигледно у неким проблемима. То је потпуно погрешно”, закључује др Радисављевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 15, 2021
