Прочитај ми чланак
(Видовдан.орг)
Стратешке намере планера сцеанарија за Србију су „тактичко“ приближавање ЕУ и САД, и постепно удаљавање од утицаја Руске политике у Србији. Немачка води геоекономску политику према Србији и условљава око динамике за Косово, а САД „омекшавају“ економске и политичке односе према Србији уз „обећање“ да ће утицати на моћне државе ЕУ да Србија добије датум за почетак разговора о приступању ЕУ. Овде је дошло до уиграног тандема САД-Немачка да концептом „вруће-хладно“ утиче на политику тандема Дачић-Вучић у вођењу државне политике у Србији. Аналитичари Стејт департмента и ЦИА проценили су да је Србија слаба и на економском и политичком плану у окружењу, али да има власт која може да изнесе већи део „терета“ везаног за Косово имајући у виду тешку економску ситуацију у Србији.
Политичке игре у владајућим партијама у Србији
Власт у Србији се неће изгубити нити сачувати на питању Косову, већ на економији и социјалној „мапи“. Косово је већ припремано да буде „обрађено“ у режији САД-Немачка током претходне 2012 године у време владавине ДС и СПС. Сада је СПС настављач те политике као прагматска партија на власти.
Ипак највећи терет „пада„ на СНС и погрешна национална и економска политика биће на „души“ пре свега СНС. Ако се ситуација у Србији погорша као што се може назрети „губитник“ ће пре свега бити Александар Вучић и СНС. Онда би се могло очекивати да дође до раскола у СНС и преовладавање утицаја Томислава Николића председника Србије и „оца“ СНС. Томислав Николић као „отац“ СНС би могао да свали већи терет кривице на Александра Вучић и тако би хипотетички била опција урушавања СНС и силаска са лидерског трона Александра Вучића. Да подсетимо да је Томислав Николић „предао“ странку на „чување“ и управљање на одређено време. Дакле Александар Вучић је лидер СНС на „одређено време“
Дачић „стабилнији“ од Вучића
Што се тиче премијера Србије Ивице дачића, лидера СПС, он је своју позицију изборио самостално као шеф партије и помирио је све фракције и интересне групе у странци које су биле блиске Слободану Милошевићу и његовј групацији. Дачић је да подсетимо мудро „истиснуо“ Милошевићеву „харизму“ али га није „демонтирао“ већ га је само полилички и историјски „пацификовао“. СПС и Ивица Дачић као лидер странке подржавао је владу др Коштунице, био власт са ДС и сада има власт као премијер, и као партија која може да мења политичке партнере из „интереса“.
Западни аналитичари су проценили да је Дачић прагамта власти, а Вучић једна врста „револуционара“ и политичког „Дон Кихота“ који се бори против мафије и корупције. Процена је да и две партије, СПС и СНС као осамостаљена странка настала из СРС, треба да „затворе“ политички круг око Косова у односу на ставове које су имали Вучић и Дачић 1999 и 2000.године о Косову, ЕУ и САД. Структуре у ЕУ и САД рачунау на нову улогу Бориса Тадића у догледно време и „реформисане“ ДС као и ЛДП Чедомира Јовановића и УРС Млађена Динкића. Полиитчки гледано председнку Србије Томиславу Николићу ближи је др Коштуница од Динкића, Ђиласа, Тадића и Чедомира Јовановића .
Тешко бреме власти СНС и Вучића
СНС је преузела велики ризик да прати полиитку ЕУ и САД уз неминовно тактичко „удаљавање“ од руских утицаја, без обзира на срдачне односе председнка Србије и Русије и политичких веза Путинове партије и СНС. Уосталом партија „Јединствна Русија“ има партнерство много веће са ДСС и др Коштуницом, па је у великој мери и др Коштуница и ДСС на „резервном положају“ у политици Кремља иако су бил и четири године власт у Србији. Власти у Србији су по писању руских медија игнорисали Кремљ око „Бриселског споразума“ и неких потеза Дачића и Вућића у односима и обећањима са САД и ЕУ без „консулатација“ са Московом. Забрињава једна мала изјава руског премијера Медведева који је напоменуо да су увозне јабуке из Пољске и Србије у одређеној мери загађене пестицидима и тешким металима и да ће се ограничити увоз јабука у Руску федерацију.
Ова изјава има нешто дубљу конотацију и тиче се међусобних веза и поверења две власти и две државе. Зато је председник Србије Томислав Николић у мисији побољшања и јачања односа Београда и Москве. Берлин, Брисел и Вашингтон нису много вољни да се унапреде односи Србије и Руске федерације, посебно не на војном плану. Вучић и Дачић нису ни наивни нити „невини“ политиачри, али су сигурно ушли са високим ризиком у „љубавни загрљај“ са Вашингтоном и Берлином који носи велике ризике, али и могућност добитка.То ипак представља вид „политичког хазардерства“ са високим улогом. Влада Србије до краја јуна тешко може да реализује оно шта од ње тражи адмнистрација Ангеле Меркел, али ће уважити спремност владе Србије на кооперативно понашање. Датум виси у ваздуху. Ако га Србија добије онда тандем Вучић Дачић „пливају“ даље. Ако се падне „на испиту“ избори долазе брзо.
