Прочитај ми чланак

Српски буџет по мери ЕУ и ММФ-а

0

skupstina-srbije

Скупштина Србије завршила је вечерас расправу у начелу о Предлогу републичког буџета за 2014. годину, којим су предвиђени приходи од 929,94 милијарде, расходи од 1.113 милијарди динара и дефицит од 4,6 бруто домаћег производа (БДП). Најављено је да ће се расправа о појединостима наставити у четвртак 12. децембра, а очекује се да буџет буде усвојен пре законског рока – 15. децембра. Посланици опозиције критиковали су данас у републичком парламенту Владу Србије, што, како тврде, у предлогу закона о буџету за 2014. није водила рачуна о животном стандарду грађана, већ само о цифрама, и о томе шта ће на буџет рећи ММФ. Министар финансија Лазар Крстић изјавио је буџет није прављен ни за Европску унију, ни за Међународни монетарни фонд, већ за грађане Србије.

Министар финансија Лазар Крстић је казао да предложени буџет за 2014. годину није ни идеалан ни најбољи, али је реалан и једини могући у овом тренутку.

Подршку усвајању буџета поред странака владајуће коалиције најавила је и Посланичка група Српског покрета обнове и Демохришћанске странке Србије уз образложење да је реалан и спречава банкрот државе.

Посланици опозиционих странака оценили су да је предложени буџет Србије за 2014. годину неостварив, нема план развоја и убрзано повећава задуженост државе.

Крстић је изјавио да предлог буџета за наредну годину није прављен ни за Европску унију, ни за Међународни монетарни фонд, већ за грађане Србије, и представља полазну основу за увођење реда у јавне финансије.

Током расправе Крстић је истакао да тај буџет Србију приближава Унији, јер одсликава право стање ствари и полазна је основа ка томе што ће бити један од критеријума приближавања ЕУ – а то је увођење реда у јавне финансије.

Он је напоменуо да је представницима српских власти, не само у разговорима са ММФ-ом, већ и са руским министарством финансија, речено да „дође време кад морате да почистите кућу, уведете ред у јавне финансије“, и да то Влада Србије буџетом за 2014. годину и ради.

Крстић је најавио и да ће се питање вишеструких плата и пензија државних функционера решавати до средине наредне године, и то системским решењима, а не на индивидуалним примерима и демагогијом.

Радуловић: Четири милијарде динара за иновативне пројекте

Министар привреде Саша Радуловић изјавио је данас да је у предлогу буџета издвојено четири милијарде динара за стварање индустрије инвестиционих друштава у Србији, што ће створити предуслове за развој иновативних компанија и упошљавање младих стручњака.

Он је током скупштинске расправе о предлогу буџета казао да та индустрија треба да привуче 100 милиона евра за иновативне пројекте, и донеће велику прекретницу у запошљавању младих.

Радуловић је казао да је разлог за одлив мозгова и тај што је привреда слаба и не креира потребна радна места за започињање каријера и остваривање жеља и стремљења младих.

Овај пројекат, чија је реализација планирана у 2014. години, требало би да заустави тај тренд, указао је он и додао да је пројекат рађен по узору на израелски модел , који се показао као веома успешан.

Министар је указао да су у току преговори са одређеним бројем приватних фондова који треба да се појаве у Србији, објашњавајући да би држава из буџета финансијски учествовала у њима са 20 до 40 одсто.

Опозиција: Предлог буџета не води рачуна о обичном човеку

Посланици опозиције критиковали су Владу Србије, што, како тврде, у предлогу закона о буџету за 2014. није водила рачуна о животном стандарду грађана, већ само о цифрама, и о томе шта ће на буџет рећи ММФ.

Како су оценили опозициони посланици, другог дана скупштинске расправе о буџету за наредну годину, у предлогу тог закона нема ниједне мере којом ће се повећати запосленост у земљи, и реално смањена средства намењена образовању.

Посланица УРС Сузана Грубјешић рекла је у расправи да је главна замерка те странке буџету што ниједна мера у њему неће довести до раста запослености, а „без тих мера неће бити напретка, јер никоме до сада није успело да из рецесије изађе само смањењем јавне потрошње“.

Грубјешић је оценила да Закон о умањењу нето прихода лица у јавном сектору „лако може да падне на Уставном суду, јер правосуђе није изузето и питање је дана када ће неко покренути поступак за оцену уставности“.

Она је поставила министру финансија Лазару Крстићу питање да ли остаје при изјавама да државни функционери неће моћи да „седе на неколико столица“ и примају неколико плата, да њихова додатна примања неће бити опорезована, али ће бити преиспитана, и да уз пензију неће бити могуће примате плату из буџета.

Посланик ДСС Дејан Михајлов казао је да та странка не може да гласа за „неадекватан буџет који није усклађен са потребама грађана“.

„Питам да ли ви у овој држави као влада тражите консензус са ММФ-ом око буџета, или треба да направите консензус са грађанима који треба да поднесу терет мера, упорно се трудите да избегнете сваку расправу о грађанима“, рекао је Михајлов.

Како је оценио, из излагања представника владе може се закључити да је постојећи Закон о раду основни проблем запошљавања у Србији и да ће његовим изменама све да се реши, а „уствари је проблем лоша политика која се води“.

Посланик ДС Дејан Николић изјавио је да у Србији 50 одсто младих нема посао, да без посла нема достојанства, а да министри о младима говоре само онда када су проблем.

У предлогу буџета је номинално више а реално мање пара за образовање, за Министарство омладине и спорта предвиђено је толико пара да може само да испраћа и дочекује спортисте, рекао је Николић.

Он је додао да је „проблем још већи када се стави у шири друштвени контекст, и што је незапосленост већа хук са трибина је јачи и већа је гужва на граници за одлазак из земље“.

Посланик СНС Александра Томић рекла је да ће та странка подржати предлог буџета за 2014, истакавши да је направљен на реалан начин и даје транспарентну слику Србије.

Сада знамо колико смо дужни, сиромашни и какви су нам потенцијали, дефицит је реално исказан, а не „фризиран“ као до сада, додала је Томићева.

Посланик НС Злата Ђерић казала је да је „буџет можда мали, али ми већи у овом тренутку немамо“, додајући да је он резултат „изнудице“.

„Ко год да га је правио, не би могао да задовољи све наше потребе и жеље“, указала је Ђерићева, оценивши да је направљен објективан компромис између та два.

Посланик ЛДП Миљенко Дерета сматра да у буџету не постоји ниједна ставка која омогућава реформу образовања, и да то није могуће спровести за годину-две, али се једном мора почети.

Радуловић: Резултати економских мера већ у 2014.

Српски министар привреде Саша Радуловић изјавио је данас да ће се у 2014. години видети резулати мера нове економске политике и да ће Србија имати привредни раст и инвестиције.

Радуловић је у Скупштини Србије казао да више неће бити министар ако мере које се предузимају не дају резултате, али да је уверен да ће резултата бити. „Имаћемо привредни раст и имаћемо инвестиције“, казао је он.

Радуловић је казао да се нова економка политика осликава и на буџету Министарсва привреде за 2014. годину и да се ради на измени суштинских закона који ће омогућити да Србија поправи позицију на листи конкурентности.

Посланица опозиционе странке Уједињени региони Србије Верица Калановић оценила је да је лош потез што се укидају субвенције за запошљавање.

Она је казала да је на тај начин угашена нада да у Србију, макар и уз подстицаје, може да дође нови Фијат, Мерцедес или Панасоник. „Оживљавање привреде са личним картама неће да подстакне призводњу и запошљавање“, оценила је Калановићева.

Радуловић је казао да се слаже да без инвестиција нема будућности, али и оценио да „шкрипи“ део да без подстицаја нема инвестиција. „Утркивање земаља региона ко ће дати веће паре инвеститорима потпуно је погрешна политика. Док смо куповоали радна места на туце губили смо на хиљаде“, казао је он.

Посланици о напуштеним инвестицијама, наплати путарине…

Посланици Скупштине Србије данас су од владе и надлежних министарстава тражили одговоре на низ питања, међу којима о напуштеним инвестицијама у Нишу, наплати путарине, одржавању државних путева другог реда, спровођењу владиног програма за југ Србије…

Посланик Коалиције Албанаца Прешевске долине Риза Халими питао је зашто до сада није остварен програм владе за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу из 2001. године.

Он је рекао да су представници владе „почели да се залажу за драстичну ревизију још увек неоствареног програма и да се његова реализација условљава новим пребројавањем Албанаца“.

„Његова реализација се условљава пребројавањем Албанаца, при чему се перфидно користи бојкот пописа становништва због наметања дискриминаторских услова за попис”, рекао је Халими у делу седнице посвећеном посланичким питањима уторком и четвртком.

Самостални посланик Емир Елфић питао је Министарство правде о судбини текста нацрта закона о националним саветима националних мањина.

„Питам Министарство правде зашто се на овакав начин приступило припремама за израду закона, без икаквих додатних обавештења и транспарентног давања информације свим заинтересованим, а интересовање велико“, рекао је Елфић.

Такође, самостални посланик Сања Јефтић Бранковић рекла је, поред осталог , да је крајем октобра италијанска компанија Дајтек одустала од планиране инвестиције у Нишу и питала министра Сашу Радуловића шта ће учинити са полуизграђеним објектом који сада ничему не служи.

„Питам министра Радуловића, иако је тада министар био (Млађан) Динкић. Око 12 милиона евра планирано је да се уложи у ту фабрику и запосли 400 радника, Ниш је уступио 2,5 хектара земљишта, а сада имамо полуизграђен објекат који не служи ничему“, рекла је она.

Посланица ЛСВ Олена Папуга питала је министра саобраћаја Александра Антића колика је наплата путарине била у јулу и августу на делу аутопута Београд Суботица и колико су приходи остварени на две наплатне рампе, међу којима је једна код Старе Пазове.

Она је рекла да није основано предузеће за управљање и одржавање путева другог реда на територији Војводине и упитала да ли је то још једна опструкција републичких органа према покрајинским.

„Војводина је спремна да испоштује све надлежности које су јој пренете и то са задовољством и питам да ли ће и када републички органи испунити обавезу и обезбедити неопходна финансијска средстава за одржавање путеве другог реда“, рекла је Папуга.

Посланик ЛДП Кенан Хајдаревић подсетио је на изјаву министра финансија Лазара Крстића да се очекује реформа пензионог система која ће подразумевати повећање старосне границе и увођење бонуса и пенала за превремено пензионисање.

Он је рекао и да је ЛДП предлагала пре пет година за превремено пензионисање бонусе од један одсто по години стажа,а да данас ММФ и Фискални савет предлажу шест одсто, што, како сматра, показује колико кошта оно о чему ЛДП на време говори.

Ко је упропастио привреду

Расправу у Скупштини Србије о буџету за 2014. године данас су обележиле међусобне оптужбе и увредљиве поруке опозиције и власти о томе ко је и како упропастио српску привреду.

Посланик Социјалистичке партије Србије (СПС) Дејан Раденковић је у полемици са послаником Демократске странке Божидаром Ђелићем казао да је он „гробар српске привреде“ и да је упропастио Србију.

Раденковић је казао да ће узети Ђелићеву слику и показати радницима ко је крив за ситуацију у којој се налазе и позвао посланика ДС, некадашњег министра финансија, да заједно изађу на улицу и увере се кога грађани „више мрзе“.

Посланик Уједињених региона Србије (УРС) Саша Миленић затражио је извињење од представника Владе због „увредљивих поруке“ да су демократске промене у Србији узрок економског слома, док се деведесете проглашавају годинама привредног процвата и „меродавним циљем коме се тежи“.

Посланик Демократске странке (ДС) Драган Шутановац је због Раденковићеве изјаве рекламирао повреду Пословника због говора мржње и позивања посланика да изађу на улицу да се види кога грађани више мрзе.

„Не само економску политику већ и политику државе води Влада. Ако имате проблема са тим да ли грађани некога мрзе прво се подгледајте у огледало. Да ли је ишта урађено осим Бриселског споразума, а не можете да се вратите у место у које сте рођени (Приштину)“, поручио је Шутановац Раденковићу који је посланик СПС са Косова.

Полемику о ситуацији 90-их и последњој деценији водили су и министар привреде Саша Радуловић и посланица УРС-а Верица Калановић, нарочити у вези са пословањем Фонда за развој.

Радуловић је казао да су деведесете биле катастрофалне за земљу, али да оне не могу бити вечито оправдање за лошу политику која се води последњих десет година.

Министар привреде је казао и да је 60 одсто кредита које је пласирао Фонд за развој малим и средњим предузећима ненаплативо, као и да тај фонд није радио транспарентно и да је био селективан у давању средства по политичким основама, што је представница УРС-а демантовала.

Калановићева је казала и да су трансфери локалним самоуправама из буџета за 2014. годину смањени за две милијарде динара пошто се Влада лако одриче буџета локаних самоуправа јер су „далеко, па то не боли“.

„Буџет није по мери Међународног монетерног фонда, није по мери Европске уније, али бога ми, није ни по мери Србије“, оценила је Калановићева.

Министар финансија Србије Лазар Крстић казао да је у буџету за 2014. годину на трансфере за локалне самоуправе примењена формулу која је по закону, а није примењивања раније и да није фаворизована ни једна локална самоуправа.

На замерку Калановићеве да није имао храбрости да смањи плате директора јавних предузећа које су по 400.000 динара, на ниво министарских плата, Крстић је казао да се умањење зарада изнад 60.000 динара примењује на све у јавном сектору, па и директоре.

„Демагогија је смањивати плате некоме ко управља предузећем које треба да у буџет да милионе“, казао је Крстић.

За мере запошљавања из буџета 2,6 милијарди динара

Крстић је додао да је за активне мере запошљавања у буџету за наредну годину предвиђено укупно 2,6 милијарди динара, од чега су 400 милиона динара раније преузете обавезе.

Крстић је тако, реплицирајући посланику ДС Божидару Ђелићу у поподневном делу скупштинске расправе о предлогу буџета за 2014. годину, демантовао Ђелићеве тврдње да у буџету није предвиђен ниједан динар за активне мере запошљавања.

Што се тиче субвенција за пољопривреду, Крстић је рекао да оне јесу смањене, да ће се то чинити свуда где се оне не користе продуктивно, и додао да ће пољопривредницима бити обезбеђени повољни кредити за конкретне пројекте и за поспешивање производње из кредитне линије Развојног фонда Абу Дабија.

Крстић је подсетио да је влада размотрила свих 50 буџетских амандмана које је предложила ДС, као и друге амандмане, и да је неколико конструктивних усвојила не обазирући се на то ко их је подносио.

На опаску Ђелића да се „јуче нервозно смејао током излагања посланика ДС“, министар финансија је рекао да би аргументи ДС-а у расправи о буџету „били смешни да ово није моја држава, али пошто јесте, они су тужни“.

Ђелић је упитао Крстића да ли му је смешно што ће куповна моћ имати пад од бар 10 одсто у наредне три године, и то што се први пут после 12 година „заборавило“ да се у буџету издвоји „пребијена банка“ за активне мере запошљавања, на шта је Крстић конкретно одговорио.

Посланик ДС је, такође, упитао Крстића да ли је смешно то што се та странка борила за то да од 1. јануара не буду отпуштени сви професори са факултета, изузев редовних професора, и то што се предвиђа девалвација динара за седам одсто, на 118,8 динара за евро следеће године, односно на 127 динара за евро у 2016.

Посланик ДСС Синиша Ковачевић замерио је што је у буџету за 2014. годину планирано тако мало средстава за културу и образовање, и затражио од министра финансија да буде одлучнији према политичарима који му траже средства за потребе које нису приоритет, подсећајући на предратног министра финансија Лазу Пачуа, који је краљу Петру Карађорђевићу, на захтев да му одобри 200.000 динара из државне касе рекао: „Не дам!“.

Самарџић: За КиМ средства смањена за милијарду динара

Посланик ДСС Слободан Самарџић изјавио је данас да су буџетска средства за Косово и Метохији у наредној години смањена за милијарду динара у односу на овогодишњи буџет, оцењујући да је удео у буџету за јужну покрајину „еквивалент државне политике која се води према Косову“.

Самарџић је скренуо пажњу да је „и у буџету Косово пуштено низ воду“.

Према његовим речима, у буџету за Косово и Метохију „нема ничег опипљивог“, прецизирајући да нема трансферних средстава за општине на Косову и да се само помиње поступак давања налога за извршавање обавеза на Косову, али без навођења области у којима ће се тај новац трошити.

Посланик ДСС је оценио да везивање економских кретања у Србији за ЕУ нема перспективу, јер ЕУ, која се налази већ пет година у рецесији, каква ће бити и наредна 2014, има велики баласт јавног дуга који је енормно нарастао.

Шутановац је замерио што су трансфери локалним самоуправама смањени за две милијарди динара и скренуо пажњу да је немогуће одржавати километар регионалних путева са 500.000 динара годишње.

У аграрном буџету су смањена средства за око три милијарде динара, а на другој страни планира се задуживање државе за око 6,5 милијарди евра, рекао је Шутановац.

(Бета, Танјуг)