Прочитај ми чланак

САНДА РАШКОВИЋ ИВИЋ, БОШКО ОБРАДОВИЋ: Сретењско обраћање српским интелектуалцима

0

bosko-sanda-srpska zastava

„Без једног новог заноса националног нама среће немаˮ.
Милош Црњански, 1934.

На једном месту у својој књизи „Филозофија историјеˮ Хегел пише, упоређујући неке фрагменте Француске револуције сa античком Грчком, да оно чему искуство и историја учe јесте да народи и владе никада ништа нису научили из историје и да никада нису поступали према поукама које су се могле из ње извући. Свако време, по Хегеловом мишљењу, има своје тако особене околности, оно је такво индивидуално стање да се у њему мора и једино може одлучивати на основу њега самог. Но, мора ли бити баш тако и смемо ли себи дозволити да тако буде?

Српски народ је у веома кратком времену имао неколико прилика да се освести и изабере пут аутентичне слободе и самосвојности. Овде превасходно мислимо на интелектуалце који су мисаона потка идуховни покретач народа.

Ових дана навршава се 25 година од када је др Јован Рашковић формирао Српску демократску странку, један од првих српских националних покрета у бившој Југославији.Било је то време херојског романтизма и покушај да српски народ нађе своју душу и реши своје национално питање у СФРЈ. Блиски пријатељи др Рашковића,велики српски интелектуалци Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Момо Капор, Брана Црнчевић, Борислав Михајловић Михиз, тадашњи политички дисиденти, сви са заједничком мишљу еманципације и ослобођења Српства, нашли су се на различитим политичким странама. Велика родољубива енергија настала приликом пада комунизма са почетка деведесетих година прошлога века остала је расцепкана и немоћна.

Друга велика историјска прилика био је нови талас опозиционог ентузијазма 5. октобра 2000, када је српска интелигенција била усмерена на обарање Милошевићевог режима, али је истовремено пропустила да друштвеним променама да патриотски и слободарски тон.

Данас, петнаест година касније, у тренуцима када садашња власт Србију води линијом демографског, економског и културног суноврата, српска интелигенција опет има нову шансу. Та нова историјска прилика јесте новостворени патриотски савез Демократске странке Србије, Покрета Двери и групе најистакнутијих српских интелектуалаца данашњице, оличен у Божићном прогласу. Данас, када је Србија постала колонијални посед, крајњи је тренутак да се српски интелектуалци огласе, обједине и постану оно што српски народ од њих очекује -савест и светионик слободне и суверене Србије!

У име Демократске странке Србије и Покрета Двери позивамо Вас да нам се придружите и да заједничким снагама искористимо ову трећу шансу као трећу срећу. А црквенословенско исходиште речи срећа значи управо сусрет, сретање.

Кад, дакле, ако не за Сретење – Дан државности која нам је угрожена на сваком кораку?

Ко, ако не ми који себе доживљавамо као српске интелектуалце и родољубе?

Нека овај велики црквени и државни празник означи сусретање са нашом заједничком историјском одговорношћу и националном обавезом. Управо онако како је један од највећих српских интелектуалаца, књижевника и политичких мислилаца Милош Црњански записао пре више од 80 година у свом завештајном тексту „Нацрт националног скупљања снагаˮ: „Док ово пишем, знам да у нас, националисте свих нианса, данас осећају једно исто: сад је тренутак, сви на своја местаˮ.

Санда Рашковић Ивић
Бошко Обрадовић

Сретење 2015.

(Србин.инфо)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.