Отприлике, сат после поноћи, 13. јануара, „непознати“ починиоци су подметнули пожар у просторије ДСС у Ћуприји, у улици Цара Лазара. У то време се примицала крају бурна скупштинска расправа о Резолуцији о Косову и Метохији, преношена на другом програму режимске телевизије.

Имам неки утисак да су одређени малоумници, вероватно из Ћуприје, гледали скупштински пренос, и да су били озлојеђени што „злочести“ посланици ДСС критикују Резолуцију и председника владе Дачића. Стога су одлучили, као и она група пиромана из Врања, да „делују“ на лицу места и изведу показну вежбу „Ћупријски положајник 2012.“.

Ако сте збуњени помињањем Врања, да вас подсетим да је полиција у Врању, крајем децембра ухапсила седмочлану криминалну групу одговорну за многе паљевине у том граду. По извештавању „Вечерњих новости“ (одредница (1)), вођа те групе је Милош Младеновић звани Жаба, кик боксер и одборник СНС у Врањанској скупштини (у међувремену поднео оставку на одборничко место). Као чланови (ове живописне) групе означени су и Милош Поповић тзв. Пакман, Милош Анђелковић тзв. Анђел, Милош Цветковић тзв. Буњурац, Велимир Вукославовић, Божидар Стојановић и Дејан Николић тзв. Кантар.

Иначе група је осумњичена за мноштво пожара од 2009. (најмање 13 спаљених аутомобила, али и објеката –градско позориште „Бора Станковић“, сусед дискотеке „Паладијум“ где је иницијално подметнут пожар). Група је осумњичена и за низ других кривичних дела. Сумња се да су многе од паљевина и политички мотивисане.

Очигледно је да овакви пиромани постоје и у Ћуприји и такви су и подметнули пожар у просторије ДСС. По речима Зорана Траиловића, председника општинског одбора ДСС-а у Ћуприји, штета је тотална (од ватре, пене и воде), и надлежне службе утврђују њене размере. Такође Траиловић наводи да, нити он, нити ДСС, нису учествовали у било каквим локалним споровима. Стога тај локални мотив за напад отпада. Вероватнији мотив је оно што наводимо на почетку текста – освета због расправе у Скупштини Србије, јер је подударност у тајмингу превелика.

Сутрадан, већ у девет ујутру, у име солидарности, бриге и пажње, на лице места су изашли и председник Извршног одбора ДСС, Милован Милошевић и члан Извршног одбора ДСС, задужен за Поморавски округ, Живота Старчевић. Треба поменути да ДСС учествује у власти у Ћуприји, заједно са СПС, ПУПС, ЈС, УРС и групом грађана „Раваница“. СНС и ДС су ван власти. Траиловић каже да је и у Ћуприји било доста криминала, укључујући и подметање пожара.

Он тврди да би ватра веома брзо захватила суседне локале, јер су биле захваћене електро инсталације, срећом ватрогасци су брзо дошли на лице места и угасили пожар. Изнад приземља зграде у којој је локал у коме су просторије ДСС, налазе се станови, па је пожар лако могао и тамо да се прошири, али малоумне пиромане то није занимало.

Занимљиво је и извештавање медија. Танјугову вест о пожару, злогласни Б92, пример „профи „ новинарства је „добронамерно“ насловио :“Мањи пожар у седишту ДСС у Ћуприји“ (одредница(2)). Ни један други медиј није се бавио квалификовањем пожара, мањи- већи, већ су иначе штуру вест преносили без оваквих непрофесионалних и злонамерних кваливикација (одреднице (3)(4)(5)(6)). Б92 се, када је у питању ДСС, руководи искључиво двоструким стандардима и непрофесионалним понашањем. Када треба негативно извештавати о ДСС-у, онда се извештава о ВЕЛИКИМ криминалцима, саучесницима, итд.

Када се ДСС-у догоди нешто што може изазвати симпатије, саосећајност, онда се чињенице умањују, овлашно и површно приказују- МАЛИ пожар, МАЛА штета итд. Али се обавезно и никада ДСС не приказује у позитивном светлу. Такође, све вести у свим медијима, углавном су биле преношење Танјугове вести уз кратак осврт на изјаву портпарола ДСС. Ни један медиј се није потрудио да било шта друго извести, да истражи, испита, пошаље новинаре у Ћуприју…Стога ни један медиј није приказао фотографије са лица места, него стандардне фотографије у вези са пожарима.

Са друге стране, већ сутрадан, су сви медији неколико пута интензивније известили грађане да је запаљена у суштини, сепаратистичка, а формално званична застава АП Војводине (одредница (7)). Паљење те заставе није изазвало никакву штету, јер се ради о симболичном чину, али су медији дали драматичан тон целој ствари, десет пута драматичнији од тона и простора датог паљењу просторија ДСС. И наредног дана наставило са са драмом поводом тог случаја (одредница (8)), изношењем још једног запаљивог захтева за забрану организације која је спалила поменуту заставу. А случај напада и паљења просторија ДСС се задржао у медијима, само тог, 13. јануара.

Слично је било и са нападом на Марка Јакшића на Никољдан, 19. децембра. Млаке медијске реакције, одсуство реакције државе и њених функционера, иако јавно тврде да је Косовска Митровица у Србији. Не дај Боже да је било који већи медиј известио да се, у ствари ради о нападу на народног посланика, његову породицу и имовину (тотална штета на аутомобилу паркираном испред стамбене зграде). Не, све је као и у случају Ћуприје, приказано, овлашно, површно, као нешто другоразредно и неважно.

У чланку поводом напада на Марка Јакшића (одредница (9)), који сам тада написао стоји:

„Преко деценију смо ми из ДСС – персоне нон грата. Непожељни. Непоћудни. За медијски одстрел, вечито виђени. Медијски одстрелити ДСС-овца је лако као што је било лако први пут ловити фоке. Мотка у главу, и готово. Прави подвиг. Преко десет година нас вређају, малтретирају, понижавају, развлаче, наносе грађанску смрт, проглашавају Ђинђићевим убицама, припадницима удруженог злочиначког подухвата- једноставно кривцима за све и свашта.

Али, шта је следеће? Јесте Марко мртав хладан, али ми не смемо бити. Порука је јасна. Могу све. Могу да пале на Никољдан, могу да пале вођи Срба, а то Марко јесте.“

Од 19. децембра није прошло много. Три недеље и нови атак.

Сетимо се да су првог марта 2002. године, на седиште ДСС у улици Браће Југовића, у улаз, иначе, стамбене зграде, нешто после поноћи бачене две кашикаре које су и експлодирале (одредница(10)).

Такође, не треба заборавити да је група чланова ДСС, на челу са Коштуницом нападнута у Косовској Митровици 2000. године (одредница (11)).

Исто тако, 2001. године запаљен је и уништен аутомобил Слободана Вуксановића, касније министраиз редова ДСС (одредница (12 )).

У Чачку су 2002. године обијене и опљачкане просторије ДСС (одредница (13)).

На Петроварадину су 2007. оштећене и опљачкане просторије ДСС(одредница (14)) .

У Косовској Митровици су 2008.нападнуте просторије ДСС (одредница (15)) .

У Панчеву су 2008.године нападнуте и оштећене просторије ДСС (одредница (16)) .

У Инђији су 2009.године опљачкане просторије ДСС (одредница (17)).

У Гроцкој, такође, 2009. године обијене и опљачкане просторије ДСС (одредница (18)).

На Врачару су 2010. нападнуте и оштећене просторије ДСС (одредница (19)).

У Панчеву су 2012. године опљачкане просторије ДСС (одредница (20)).

Ова хронологија није коначна али превише простора би заузела да је износимо овде, целу.

Вратимо се Ћуприји. Нажалост, можемо да предвидимо да нападач на просторије ДСС у Ћуприји неће бити ухваћен, као што, уосталом, није откривен ни један починилац горе наведених кривичних дела, изузев што су чланови Земунског клана, правоснажно осуђени да су бацили бомбе на седиште ДСС, 2002. године.

Небојша Бакарац

(Видовдан.орг)