Прочитај ми чланак
(Данас)
Анализирати атмосферу у ишчекивању локалних избора на Космету и њиховог значаја за српску заједницу, захтева сагледавање укупних политичких процеса, а посебно спровођење бриселског који је у току.
Бриселски процес као и споразум проистекао из њега, на добром је путу да стави тачку на дуг постконфликтни период и створи услове да се сви окренемо нашим животним проблемима за чија решења не трагамо изгубљени у нерешеним односима Приштине и Београда.
Сусрети Хашима Тачија и Ивице Дачића и сам ток бриселског процеса чији сам учесник, поред тога што су резултирали споразумом као основом за уређење односа и нормализацију живота, додатно је охрабрио и процес побољшања комуникације између заједница али и између обичних људи на Космету.
Ми смо сада у оној тачки односа у којој решавајући животна питања попут функционисања општина, безбедности, телекомуникација или енергетике, трајно покрећемо процес решавања укупних односа на Космету и у региону. Зато се са сигурношћу може рећи да су политички процеси усмерени ка нормализацији односа који се тренутно дешавају на Косову интензивнији него сви они након окончања сукоба.
Имплементација договореног и поред повремених и за мене очекиваних мањих застоја који не угрожавају суштину процеса спроводи се на терену. Радује јасно исказана политичка воља у парламентима Србије и Приштине, као доказ да су политички фактори на обе стране решени да овај процес спроведу до краја. Свакако да не можемо заборавити значај посредовања администрација Европске уније и Сједињених Америчких Држава, без чије помоћи би ови позитивни процеси били незамисливи.
Круна тог процеса, али и највећи изазов свакако су локални избори најављени од стране председнице Косова за 3. новембар ове године. Спровођење избора је важно због добијања легитимитета локалних администрација који из њих произилазе, али је уједно и тест и најосетљивији део имплементације споразума потписаног у Бриселу. Ово је посебно изражено на северу Косова, где најављени избори треба да донесу признавање новоизабраних локалних администрација од стране Приштине, Београда и међународне заједнице.
Очекује нас, дакле, узбудљива политичка јесен у којој ће по први пут од окончања конфликта, у једној изборној утакмици свој утицај измерити и оне политичке партије косметских Срба које су до сада бојкотовале изборне процесе на Космету. И то је свакако добра вест.
Гашење оних институција које су бриселским споразумом означене као паралелне, међу којима су и досадашње општинске администрације на Космету у систему Републике Србије, замениће нове, које ће свој легитимитет црпети из изборног процеса заказаног за 3. новембар. Овај процес ће свакако бити највидљивији на северу Косова, јер су општинске администрације у систему Републике Србије јужно од Ибра до сада постојале готово само формално и где је процес стварања општина са српском већином успешно реализован.
Важније од чињенице да су поједини лидери косметских Срба променили свој политички курс и то набоље, и да су од противника интеграција на Космету постали њени промотери, јесте чињеница да ће се на тај начин стабилизовати и српска заједница али и Косово и Метохија и регион уопште. Самостална либерална странка нема монопол над идејом интеграција без обзира што смо свих ових осам година нашег постојања због ње били нападани. Ми се слажемо са политичком теоријом која каже да када политичка идеја изађе у јавност она више није ничије власништво. Дакле, то што је визија Самосталне либералне странке добила своју историјску потврду није главни разлог зашто би косметски Срби гласали за њу на следећим изборима. Ми на политичко тржиште излазимо са својим програмом и својим резултатима, резултатима које до сада није имала ниједна странка на Косову и на ту чињеницу смо јако поносни.
Као по правилу, када се приближе избори на Космету, поједини локални политичари са Космета у недостатку идеја и програма пласирају идеју о некаквим „државним листама“ и „јединственим наступима“ Срба које би креирале њихове страначке централе из Београда. Сваки познавалац изборних закона и процеса на Космету ће вам потврдити да је нетачно да ће у случају заједничког наступа српских странака на косовским изборима изборни резултати бити повољнији за српску заједницу. Иза тога наравно не стоји жеља да косовски Срби буду више и боље заступљени у косовским институцијама, већ жеља појединих српских политичара с Космета да своју неспособност прикрију прављењем неког полуделегатског система у коме би подела функција била заснована на политичкој трговини партијских централа, а не на основу резултата изборне утакмице.
Идеја о заједничким листама и скривање иза наводног јединства Срба на Космету уз некакву подршку званичног Београда, а која не дозвољава српским бирачима да сами одлуче ко ће их у институцијама представљати има свој корен у фундаменталном незнању да су Срби у општинама са српском већином убедљива, а не тесна већина и себи могу да дозволе да сами изаберу своје представнике без страха да ће у изборним процесима услед расипања гласова остати без својих представника.
Дакле, чему заједничке листе? Чему заклањање иза националног јединства ако се на локалним изборима у општинама са српском већином на изборима такмиче српске партије са српским партијама, без бојазни да се у том процесу деси неко значајно просипање гласова из кога би произишло да општине са српском већином остану без својих представника у општинским властима?
Етничка структура у свим општинама са српском већином, а посебно оних општина на северу Косова, јесте таква да би излазак на изборе у било којој форми омогућио да српски представници буду изабрани за функције на које се кандидују. Дакле, нема озбиљног аргумента зашто би јединствене, збирне, државне или већ ма како призиване листе у којима би заступљеност политичких странака Срба са Косова и Метохије била предмет политичке трговине, била боље решење од оног да сви изађемо пред бираче и пустимо их да сами оцене квалитет сваке странке појединачно.
Да не помињем да се овде ради о локалним изборима чије теме треба да буду локални проблеми попут инфраструктуре, јавних услуга, локалног запошљавања, урбанизма, образовања… Небављење животним проблемима грађана највећи је проблем косовских Срба, и замена тих надлежности неким општим или националним погубна је по људе који у тим општинама живе. Локалне администрације морају бити сервис грађана за њихов свакодневни живот, а управо је квалитет тог сервиса једини начин да се Срби вежу за Косово и то је највећи интерес.
Више него убедљив изборни успех Самосталне либералне странке на последњим изборима, која је од једне инстант заједничке листе, званично или незванично подржане из Београда, имала готово три пута више гласова, говори да и Срби са Косова као и сви други желе да њихове локалне проблеме решавају најбољи људи из њихових средина.
Шира понуда кандидата, шира могућност избора јесте шанса, а не опасност за српску заједницу. Критеријум „договорићемо се за кога ћете да гласате“ супротан је том ставу. Ми смо на своје резултате поносни и зато немамо потребу да се кријемо иза лажног јединства под фирмом непостојеће опасности од расипања српских гласова.
Постоји пример општине Ново Брдо, у којој су Срби, иако већина у бирачким списковима, остали без места председника општине. Кривац за то, међутим, није већа политичка понуда српских мањинских странака која је расула гласове, већ тврдоглаво одбијање и бојкот изборног процеса који организује Приштина. Цену пасивног гледања процеса који се тичу вас најочигледније су платили житељи Новог Брда. Време је да почнемо да учимо из сопствених грешака уместо да их понављамо.
Самостална либерална странка има другачији концепт и другачију визију од оне која се ових дана намеће у медијима. Ми ћемо нашим грађанима понудити програм и визију развоја за свако место у коме живе и оставити им да се о томе на изборима изјасне. Политичке калкулације, изборне математике остављамо другима.
Аутор је председник Самосталне либералне странке, „заменик Хашима Тачија, и министар шиптарске окупаторске администрације локалне самоуправе“
