Драган Ј. Вучићевић, уредник Информера, у јутарњем програму Телевизије Пинк, изјавио је да се спрема државни удар. То ширење панике међу гледаоцима – „Вучићу, будала си ако одеш у Пекинг јер нећеш преживети“ или „У Београд се вратила група убица која стоји иза атентата на Ђинђића“ – трајало је више од пола сата, док је шармантна водиљека климала главом[1].

Вучићевић је, између осталог, обзнанио да премијеру „ради о глави“ некаква „хоботница која се обавила око Вучића“, састављена од Томислава Николића, Полицијског синдиката Србије, Зоране Михајловић (која, по његовом мишљењу, ужива подршку ЦИА-е), Телевизије Н1 и Курира.

Вучићевић је, иначе, у последње време у свом Информеру писао да је „шеф америчке обавештајне службе ЦИА-е, генерал Дејвид Петреус, који преко инвестиционог фонда ККР у Србији контролише рад највећег кабловског дистрибутера СББ, телевизије Н1 и на десетине других медија, наредио фронтални удар на премијера Александра Вучића“[2].

И сам премијер недавно се пожалио да је жртва „политичко- криминално-мафијашких притисака свих могућих”[3]. Имајући у виду оптужбе које премијерови пропагандисти износе на рачун ЦИА-е[4], осетио се позваним и амерички амбасадор да окупи уреднике политичких рубрика медија у Србији[5], те да им изјави да „Сједињене Државе немају интерес да Александра Вучића збаце с власти“[6]. „Ако логично гледате куда иде Србија, Вучић је води тамо где бисмо ми желели да иде“, мирно је констатовао Мајкл Кирби.

И заиста, Александар Вучић води Србију управо путем којим Вашингтон и жели да она иде. Није ли Вучић, током недавне посете генералног секретара НАТО-а, Јенса Столтенберга, ескулпирао (тј. опростио кривицу) НАТО-у због бомбардовања Србије? Није ли рекао да је тада НАТО „из нашег угла починио не баш лепе ствари, док је из њиховог угла то мало другачије”?[7]

Премијер државе на коју је извршена најбескрупулознија агресија, и која је систематски разарана, у којој су извршени најтежи злочини против човечности[8], одједном прича о два виђења сукоба, као и о „16 година сталног развијања мржње и лошег односа“ према НАТО-у. Али, напротив, искуство живљења у Србији, после 5. октобра, сведочи сваком припаднику нашег поколења да је много тога рађено како би се у Србији заборавило на злочине које је извршио НАТО и над нашим цивилним становништвом.

Коментаришући пропаганду, која се заснива на ширењу панике, напомињем чињеницу која је већ експлицирана, па самим тим уопште није ни ексклузивна – Вашингтон нема никакав интерес да руши Вучића.

Функција те пропаганде евентуално може бити да вашингтонским и бриселским медијима (који као додатни притисак на Вучића, како би био што „кооперативнији“, разоткривају плагијате, корупцију, рекетирање и сл.) буде поручено да је потребно да мало попусте с досадсшњим притисцима, да престану да путем БИРН-а и КИРК-а врше потплитање, како би задаци које су већ задали, били ваљано, а имплиците реализовани.

У том медијском метежу популација која гледа програме поменуте телевизије, конкретно, програм који презентује актуелне информације у нашој земљи, тешко да може критички, са отклоном, озбиљно промишљајући над одгледаним, ако уопште има времена, да заиста нешто разуме и схвати. За време и након гледања таквог програма, тј. сервирања контрадикторних, нелогичних информација, особитим дискурсом, али и тоном који, не попуштајући, наговештава озбиљну драму о којој говоре гостујући, а који могу да причају колико год желе, гледаоцима остају само – страх, збуњеност и слуђеност. Исто их очекује и када искораче на улицу, хрлећи ка свом радном месту, ако га имају, како би како-тако преживели и смислили шта ће даље. Да ли то наш народ заслужује?

[1] https://www.youtube.com/watch?v=n6-a3MUkqKs (1); https://www.youtube.com/watch?v=hSjMuIz-Hqc (2); https://www.youtube.com/watch?v=ib3hE9A6s3M (3).

[2] http://www.uns.org.rs/desk/Kurir/34393/cia-udara-na-bucica.html

[3] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Vucic-Pritisak-zbog-Telekoma-ne-prodajemo-bez-dobre-cene.sr.html

[4] http://www.informer.rs/vesti/politika/40361/VULIN-Rusenje-Vucica-je-u-toku-Nekim-velikim-silama-ne-odgovara-stabilna-Srbija

[5] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zasto-Kirbi-ubedjuje-Srbe-da-ne-rusi-Vucica.sr.html

[6] http://www.danas.rs/danasrs/politika/sad_nemaju_interes_da_ruse_vucica.56.html?news_id=311122#sthash.4JgunovN.dpuf

[7] http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Studenti-FPN-aplauzom-docekali-generalnog-sekretara-NATO-a.sr.html

[8] http://www.nspm.rs/srbija-i-nato/sest-malih-razloga-protiv-nato.html

Извор: Фонд Стратешке Културе

Ознаке: Александар Вучоћ, атентат на Вучоћа, Слободан Антонић, Србија