Прочитај ми чланак

РТС забранио ову песму: Нисам глобалиста, Србин сам, бре! (ВИДЕО)

0

На завршној конвенцији српског покрета Двери у Комбанк дворани, на којој су присуствовали и др Бранимир Несторовић и др Алек Рачић, целу салу је подигао на ноге Иван Бабић, сјајном песмом "Србин сам". Погледајте и послушајте у видео прилогу.

Иван Бабић – Србин сам (Што ћутиш мали човече)

Што ћутиш мали човече

Ћутиш зато што си мали

Сав учаурен, утамничен

Себе варкаш

Док ти се огањ жалотињом пали

Тиња и дими да ти га и не тапкаш

Ћутиш!

И његове буктиње се плашиш

Сам у свом оклопу

Тих зидина биваш

Аре и хектре адута свог

Зидином машиш

О неком бољем

Кажеш времену сниваш

О неким стазама тамо

Лепшим и страним

Лету преко баре

Твом бекству од туге

О вилама, кулама

И колима враним

О животу тамо

Негдје иза дуге

Што ћутиш јадни човече

Док пацов и сипац

По дому ти гребе

Ћутиш јер сад

Остављаш за довече

На туђему пољу

Мислиш наћеш себе

А сам се плашиш сенке

И одраза свога

Сам призиваш тугу

Сам дозиваш јад

Ћутиш јер у себи

Ти убио си Бога

Ћутиш ти матор

По годинама млад

Што ћутиш

Не пришаш

Шта је

Што не вирнеш

Мало главом из блата

Да пољубиш оног

Ко ти мрве даје

Коме си се дао

За грумен асфалта

Оног што ти каже

Да твоје није твоје

Оног што те крсти

У безумно биће

Што те боји и маже

У дугине боје

Крај кога ти јутро

Већ данима свиће

Да одгурнеш комшију

Пријатеља, брата

Сиромаха убогог

Не желиш да видиш

Душманину широм

Да отвориш врата

И пред светом такав

Да се не постидиш

Ћутиш ли можда

Ти голема туго

Због чињења твога

Сад буди без речи

Несрећо српска

Ти злослутна куго

Од образа и части

Посао ти пречи

Од морала дражи ти

Партијски кодекс

А рада се клањаш

Кажеш сељак ниси

Убише те, згазише

Сопствени комплекси

Свезали ти омчу

Над главом ти виси

Место верник Христов

Тиси фан страствени

А од родитељства

Преча каријера

Љубави те учи

Сулејман Величанствени

Твоја глава шупља

Твоја баријера

Ћутиш несрећо нема

Без вида и слуха

Свезала те тама

Стегла вратне жиле

Истиска из тебе

Задње зрно духа

Вране ти се скриле

Где су песме биле

Где су ти вашари

Прела и посела

Испрачаји, свадбе

Славе које славиш

Твојим селом звоне

Вуци и опела

Па где си ти тамо

Да животу здравиш

Да тробојку дигнеш

На рог нове куће

Шубару да метнеш

Ђе је ђеду била

Иконом и Свецем

Славиш васкрснуће

Да ти њива плодна

Буде друга мила

Па и ћути, затвори око

Да ништа не види

То слепило твоје

Даће и предност

Јер гледаш оног

Ког се паметан стиди

У џипове скупе

К’о мерило вредности

Видиш криминалце

К’о највеће зналце

Метросексуалце

К’о интелектуалце

С насловница штампе

У Цецино салце

Одушевљен на то

Горе дижеш палце

Реци Србине јасно и гласно

Реци Србине име ти је часно

Реци овог дана

Реци ради Видовдана

Нисам глобалиста

империјалиста

материјалиста

мондијалиста

хедониста

екумениста

атеиста

протестант

ни великозајебант.

Нисам марксиста

нациста

фашиста

вечити статиста

педофил

канибал

некрофил

нисам о`кеј

ако сам геј.

Не желим педере, транџе

на киоску ганџе

коморе гасне

поделе расне и класне

нећу Каталонију

Баскију, Валонију

ни у ком стању

нећу Бретању

ствари стоје

хоћу моје.

Не шаљем бомбе

да правим катакомбе

на туђе дјете

никад ракете

не шаљем глад

болест, ни јад

не дајем вето

да напредни гето

не правим вирусе због вакцина

цигарете због адреналина

метак због јеврејина

не откупљујем грехе

не крадем смехе

тако ми главе и браде

Срби то никад не раде.

Већ певам бре и играм коло

групно, соло

пружам љубав, здравље

чувам православље

крст и отаџбину

Савину постојбину

што је недрила

хранила, ведрила

децу своју

у миру, у боју

добро сачувала

а лоше одувала

са Филиповим стиховима

на очима плиховима

што тачнијим и финијим

са везовима Јефимијиним

са сузама царице

свете нам старице

са Теслиним умом

његовом снагом

са Солунским друмом

крвавим трагом

лепотом

чистотом

добротом

својим животом

Србин бре!

О њему пишем

баш како мислим

како и дишем

и зато желим

са њим да делим

истину, правду

у победи и паду

да не би страдали

већ владали

са светом у себи

овде, а где би

нисам Европљанин

срце ми пише

становник Европе

и много сам више

СРБИН САМ!

Иван Бабић