Прочитај ми чланак
Све оно у Бихаћу, Зворнику, Рајловцу…, по Муру, није исламски тероризам, него радикализам општег типа.
„Нико не пријети Републици Српској нити јој може пријетити. Исто вриједи и за Федерацију БиХ и Дистрикт Брчко.” Тако поручује амабасадор Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС у БиХ, у интервјуу београдском листу Данас од 9. децембра. Да ли је заиста тако, па власт у Српској намјерно производи панику ради самоодржања или дестабилизације БиХ?
Прије свега, Српској не само да могу него и пријете читавих 20 година представници САД и ЕУ. Али ни по јада што пријете подигнутог прста и с батином иза леђа, него што отимају (надлежности), намећу (законе) смјењују (изабране политичаре). И још се љуте када Српска хоће бар нешто од отетог да врати. Један од свјежих примјера јесте и референдум о суду и тужилаштву, којем је посвећен и дио Муровог интервјуа. „Потпуно подржавам став високог представника Инцка. Ентитети не могу одржавати референдуме о надлежностима на државном нивоу. То је став међународне заједнице”, вели Мур, а ове три реченице садрже бар четири спорне тезе.
СРБИ НЕ МОГУ, ОСТАЛИ МОГУ
Прво, међународну заједницу ваљда не чине само САД и ЕУ него све земље свијета, а референдум о правосуђу у РС никада није био на дневном реду Генералне скупштине УН да би Мур могао да зна какав је о томе став чак и најмногољуднијих земаља свијета, попут Кине, Индије, Бразила, а поготово бројних мањих. Дакле, међународна заједница у ствари нема никакав став о референдуму у Републици Српској.
Друго, Руска Федерација је експлицитно подржала демократско право Републике Српске на рефередум, и то у више наврата, а чланица је УН, Савјета безбједности и Вијећа за имплементацију Дејтонског споразума, па ваљда и међународне заједнице. Дакле, Русија као највећа земља у свијету има изразито позитиван став према референдуму.
Треће, амерички дипломата Мур је заборавио да је управо његова земља подржала рефередум из 1992. којим су Муслимани и Хрвати против воље Срба одлучили да заједничка БиХ буде независна држава. А сада, како вели Мур, Срби не могу да одрже референдуму о надлежностима на нивоу БиХ без сагласности Бошњака и Хрвата. Дакле, западни савезници, а прије свега САД, овога пута преко шефа ОЕБС у БиХ, оспоравају Србима оно што су дали за право Бошњацима и Хрватима.
И, четврто, референдум се односи на надлежности које су Клинтон, Мејџор, Ширак, Кол, односно лидери баш оне Мурове „међународне заједнице” у Дејтону, додијелили ентитетима па и Српској, а онда га посредством својих опуномоћеника на терену илити високих представника отели и однијели у централне органе. Дакле, „међународна заједница” се једноставно попишманила и не заслужује кредибилитет.
На крају одговора, амбасадор Мур каже и ово: „Не желим да спекулишем хоће ли референдум бити одржан, али, и ако буде одржан, не може произвести никакве озбиљне посљедице.” Заиста, референдум сам по себи не производи аутоматски и одговарајућу одлуку скупштине којом се правосуђе враћа у надлежност ентитета. Али, ако већ мисли да референдум неће имати баш никакве озбиљне посљедице, остаје нејасно чему онда уопште негодовање и његово и високог представника, представника ЕУ и САД?! Зашто онда једноставно не кажу „није важно”, „ето их тамо”, „баш нас брига”…
УВЛАЧЕЊЕ СРБИЈЕ У ПРОБЛЕМ РС
Напротив, Мур навелико хвали Србију што је наводно против референдума. „Јасан је став србијанске владе да није за референдум, што је премијер Вучић јавно и рекао. Важно је нагласити да је то став Србије која поштује БиХ и ентитете, али не и идеју о референдуму.” Колико је овдје познато, Вучић није рекао да је против референдума, него је сугерисао Додику да размисли. А и да јесте рекао, ако сам Мур каже да Србија поштује БиХ и ентитете, онда би Вучић ваљда и референдум требало да третира као унутрашњу ствар сусједне земље и да се уопште не мијеша.
Оно што је најзанимљивије код Мура долази тек поводом сљедећег питања листа Данас.
„Недавно су медији објавили списак мјеста у БиХ у којима наводно има радикалних исламиста. Како видите безбједносну ситуацију у БиХ?”, гласи питање новинара.
А ево и одговора шефа Мисије ОЕБС: „О ситуацији у БиХ је у том погледу било много гласина. Ми нисмо обавјештајна служба, не сакупљамо информације, а наша врата су отворена за сарадњу о питањима борбе против радикализма и насилног екстремизма. Али, заиста, изазов насилног екстремизма и радикализације постоји свуда на свијету, па и у БиХ.”
Елем, све оно у Бихаћу, Зворнику, Рајловцу, на Маријин двору, као и оних неколико стотина бошњачких добровољаца ISIS, по Муру, су или само гласине или, пошто није обавјештајац, за њих уопште и не зна. Најзад, то за њега и није исламски тероризам, него радикализам и насилни екстремизам општег типа каквог, боже мој, има свугдје. Па онда и биће подједнако међу муслиманима, као и међу хришћанима у БиХ.
Све у свему, из интервјуа Џ. Мура може се закључити да је за „међународу заједницу” неупоредиво већа опасност референдум у РС него исламски тероризам у ФБиХ.
Извор: Прес РС
