Прочитај ми чланакИако су је у више наврата помињали и Александар Вучић и Хашим Тачи, ниједан није могао да одговори шта се под тим конкретно подразумева.
И председник Србије Александар Вучић и председник Косова Хашим Тачи сложни су у једном: компромис је битан како би се дошло до трајног решања у процесу нормализације односа Срба и Албанаца и напретка на унутрашњем и спољашњем плану и Београда и Приштине.
foto: flickr
– Разговарали смо како постићи општи оквир у којем би се постигао споразум о пуној нормализацији односа и помирења два народа, споразум који би био прихватљив и за народ на Косову и у Србији, на начин да оба народа гледају ка својој будућности у ЕУ – поручио је председник Косова Хашим Тачи.
Иако каже да је убеђен да тренуно постоји “добар моментум и вођство“ за постизање таквог споразума, Тачи није прецизирао шта би то конкретно било прихватљиво за обе стране у дијалогу.
Ни председник Србије није био ништа конкретнији. Иако каже да је “компромисно решење значајно за Србију“, он не наводи шта то конкретно значи.
– Морамо да нађемо рационално решење које је негде између и које одговара грађанима Србије, али и другој страни. –
Вучић каже да још не зна да ли је могуће направити компромисно решење између Срба и Албанаца и да га, бар у овом тренутку, не види. Када га буде видео, или пак закључио да га је немогуће постићи, Вучић ће се, како каже, обратити нацији.
Како да свако добије нешто, а нико све?
Ни посредник у дијалогу, висока представница ЕУ Федерика Могерини, није била много конкретнија. Иако се у Бриселу током целог дана, а не само поподне како је било најављено, разговарало о “оквиру за постизање финалног договора“, Могеринијева је кратко саопштила да су разговори били “интензивни и продуктивни“ и да ће се “у наредним недељама интензивирати рад“.
А да су разговори били и компликовани и тешки може се закључити из позиција с којима се дошло у Брисел. Тако је у разговору који је током јучерашњег дана за ДW дао председник Косова Хашим Тачи прецизирано да се платформа косовске стране у дијалогу са Београдом не заснива “нити на подели, нити на размени територија“, већ на “признавању пуне независности Косова уз обезбеђивање пуног поштовања права Срба на Косову и то по највишим ЕУ старндардима“.
– Уколико желите компромис, ми смо спремни. Уколико неко инсистира да Србија прихвати једнострано проглашену независност Косова онда не треба ни да губимо време око свега тога – одговорио је Тачију шеф дипломатије Србије Ивица Дачић.
Он је тиме само потврдио чињеницу да се разговори воде са и даље веома удаљених позиција. И док Дачић понавља да Србија неће пристати ни на какав ултиматум, председник Србије наводи да је компромисно решење значајно за Србију, јер – оно што ми тражимо и за шта се боримо јесте да добијемо нешто, а не ништа – каже Вучић.
Александар Вучић додаје и да је за постизање било каквог копромиса неопходно укључивање и великих сила. Председник Србије је у својим изјавама пред састанак помињао “заинтересованост“ Москве за финализацију процеса дијалога Београда и Приштине. Хашим Тачи са своје стране наставља да “поздравља“ допринос и подршку САД дијалогу. Европска унија пак наглашава да је она била и остаје једини посреднк у дијалогу, али и да ће поштовати све око чега се две стране договоре.
„NOJE CIRHER CAJTUNG“ Коју цену је Вучић спреман да плати да би признао независно Косово https://t.co/pPi9UwnOtp
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 25, 2018
Алтернатива договору је – изолација
Оно што јесте извесно после овог састанка Вучића, Тачија и Могеринијеве у Бриселу, јесте да се сада, можда по први пут, дубоко загазило у нову фазу разговора о коначном решењу за свеобухватну нормализацију односа Србије и Косова. Овога пута, бар у изјавама, није било осврта на и даље непримењене договоре из Бриселског споразума који су до сада били у фокусу. Све стране су најавиле и интензивирање рада у наредним недељама.
То би, уколико не дође до “непредвиђених околности“ које смо и раније имали прилике да видимо, могло да значи да ће се у наредном периоду чешће састајати, пред камерама, али и без њих, представници Београда, Приштине и Брисела. Циљ би требало да буде сагледавање међусобних позиција и приоритета, проналажење могућих пресека и кристализација решања које би било прихватљиво и најмање неприхватљиво за све.
Оно што даје наду јесте да су се, иако још без назнака решења, обе стране сагласиле око последица и правца. И Београд и Приштина јасно су овога пута ставили до знања својим грађанима да договором обе стране могу да добију, а без договора да изгубе много и остану на изолованом колосеку Европе.
