Немогуће је одредити тачан број илегалног оружја у Србији, али уколико је број регистрованог оружја у легалном поседу око пола милиона, онда би тај број требало помножити са три како би се дошло до реалног броја. Они који се баве куповином и продајом таквог оружја знају коме треба да се обрате. Оно се продаје на улици, у кафићима, кафаницама, наводе наши извори у МУП Србије.

Полиција је у петак 10. маја на Врачару приликом хапшења једног члана криминалне групе који је био маскиран пронашла пиштољ са метком у цеви и спремним за употребу. Припадници Министарства унутрашњих послова у Јагодини ухапсили су М. П. (46) из тог града због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, саопштено је.

Догађаји из школе „Рибникар“ и у Младеновцу, могу се и те како пресликати на улице градова у Србији. И раније смо имали акције добровољне предаје оружја, али то није спречило да на улицама не дође до убистава. Суштина је да криминалци нису ти који ће отићи у полицију и предати оружје. Људи изгледа и даље не верују држави, него држе то оружје за „злу не требало“ а онда га неки и продају како би зарадили неки евро. Годину дана од акције разоружавања Србије након два масовна убиства, држава се хвали да је број оружја смањен за 190.000 комада.

Резултати Владиних мера који показују да је са 766.665 регистрованог оружја непосредно након убиства, тај број данас спао на 575.695 тако би могли да буду само врх леденог брега, јер сви остали аргументи говоре у прилог тези да се број нелегалног оружја истовремено повећава. То говори и број извршених злочина од стране „обичних грађана“, који су поседовали илегално отужје. Добри познаваоци криминалних прилика у Србији знају да се илегално оружје, без проблема може купити у било ком граду Србије. Просечна цена оружја креће се од 10 евра за ручну гранату до 400 евра за пиштољ.

Истраживање Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) показује да је држава одустала од пооштравања услова за добијање оружја, као и од увођења обавезног шестомесечног здравственог прегледа наоружаног лица, пошто би те две мере захтевале измену Закона о оружју и муницији. С друге стране, најављено пооштравање казни за недозвољено држање и ношење оружја, и увођење кривичног дела које би кажњавало свакога ко деци омогући да дођу у посед оружја тражило би да се мења Кривични законик.

Подсетимо, према подацима Светског популационог форума из 2021, Србија је била на петом месту у Европи по броју комада оружја по глави становника, а одмах за њом Црна Гора. Не зна се колико је оружја у својим складиштима имала бивша ЈНА, тај податак никад није обелодањен јер је био и остао строго чувана војна тајна. Онда је непознаница и колико је оружја „са стране“ увезено у Словенију, Хрватску и БиХ 1991. и 1992. године, као и касније током рата, колико је остало у складиштима ЈНА у тим државама, колико је одвезено у Србију, колико остало у Републици Српској…

Акција полиције: Ови возачи треба да буду посебно опрезниhttps://t.co/RB3dVlrxRV

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 12, 2024

Ознаке: грађани, илегално оружје, разоружавање, Србија