Прочитај ми чланакМинистарке Маја Гојковић и Јадранка Јоксимовић нису једине високе државне функционерке које су “ушле” у управе факултета и универзитета у Србији. Иако би на те позиције као представници државе требало да буду постављене истакнуте личности “из области науке, културе, просвете, уметности и привреде”, Влада је за чланове савета именовала и генералног секретара Владе Новака Недића, помоћника министарке правде Чедомира Бацковића, али и посланика Александра Мартиновића, високе функционере Српске листе, а функцију на једном факултету добио је и социјалиста Жарко Обрадовић.
Још нема образложења зашто је Влада Србије на прошлој седници одлучила да министарку културе Мају Гојковић и министарку за евроинтеграције Јадранку Јоксимовић постави за чланице Савета Факултета политичких наука, који је орган управљања на ФПН и који одлучује о најважнијим питањима о функционисању факултета – од избора декана, преко доношења финансијског плана, инвестицијама, до одлучивања о висини школарине.
pexels.com
Такву одлуку Влада је донела, иако Закон о високом образовању не предвиђа да чланови савета високошколских установа могу да буду министри или неки други високи државни и партијски функционери. У Закону јасно пише да Влада именује представнике државе у савете високошколских установа, чији је оснивач Република, али “из реда истакнутих личности из области науке, културе, просвете, уметности и привреде”.
Испоставиће се, међутим, да Гојковић и Јоксимовић нису једине државне функционерке које су постале део управа домаћих факултета и универзитета.
Међу њима је и Новак Недић, генерални секретар Владе Србије и функционер СНС, који је члан Савета Правног факултета у Београду.
Недић је иначе дипломирао на том факултету и као адвокат радио је у канцеларији свог оца, а већ дуго се доводи у везу са недавно ухапшеним Вељком Беливуком, који је осумњичен за најтежа кривична дела, међу којима су убиства и отмице.
И помоћника министарке правде Чедомира Бацковића такође је поставила Влада за члана Савета Правног факултета. И он је дипломирао на том факултету, а како се наводи у његовој биографији, као адвокат је радио у Америци, а у Србији се од 2008. бавио адвокатуром.
Функцију у савету у новембру 2019. добио је и посланик Александар Мартиновић, али на Универзитету у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, који финансира држава Србија. Упоредо с политичким ангажовањем он већ 18 година ради и на Правном факултету у Новом Саду, а запослен је и као професор на Високој медицинској школи у Ћуприји.
Мартиновић се претходних месеци “истицао” нападима на КРИК, организацију Црта, али и наводима да ће критичари власти бити пребијени у џаку.
На истом универзитету чланство у Савету добио је и Горан Ракић, нови министар за заједнице и повратак у косовској влади и председник Српске листе, као и Иван Тодосијевић, председник Привременог органа Општине Звечан.
У савету Правног факултета у Косовској Митровици је Далибор Јевтић, још један функционер Српске листе, који је био министар за заједнице и повратак и заменик премијера у влади Рамуша Харадинаја.
За члана Савета Факултета безбедности ускоро ће бити изабран Жарко Обрадовић, дугогодишњи посланик СПС и бивши министар.
Он је недавно затражио дозволу од Административног одбора да обавља и ту функцију “из редова запослених” (не предлаже га држава), а на том факултету је запослен као професор од 2018. године.
Није познато да ли је чланство у саветима високошколских установа плаћено, а ове функције нема у имовинским картама које су поменути државни функционери пријављивали Агенцији за спречавање корупције.
