Прочитај ми чланак

ОТКРИВАМО: Колико је потребно Вучићу процената гласова да би задржао власт

0
Фотомонтажа:  Teleprompter.rs

Фотомонтажа: Teleprompter.rs

Који резултат на изборима доноси доминацију у Народној скупштини. Толико ће бити довољно гласова Aко цензус пређу пет немањинских листа.

У складу са Донтовим системом, по којем се после избора деле мандати, да би нека странка или коалиција освојила апсолутну већину (126) у Народној скупштини, под условом да седам немањинских листа пређу ценсус, биће јој потребно 47 одсто гласова.

Ову рачуницу, за „Новости“, изводи Горан Николић из Института за европске студије:

– Aко шест немањинских листа пређу цензус, једној странци или коалицији биће потребно 44,7% гласова изашлих бирача за апсолутну већину у парламенту. Уколико, пак, прође само пет немањинских листа, биће довољно и „скромних“ 42,5 одсто за 126 мандата – израчунао нам је Николић.

Дакле, после парламентарних избора, клупе у Скупштини делиће се између странака по математичкој формули белгијског математичара Виктора Донта.

Он је још 1878. године смислио метод по коме се обрачунава колико која партија добија мандата у парламенту с обзиром на број гласова које освоје на изборима.

Први предуслов да партије уђу у Донтову формулу је да пређу цензус од пет одсто од изашлих бирача, који је на изборима 2014. године био на око 200.000 гласова (изашло око 3,6 милиона бирача или 53,09 процената).

Изузетак су националне мањине које немају цензус већ за њих важи „природан праг“ који се, опет у зависности од оџива бирача, „зацрта“ на око 15.000 гласова да би се освојио један мандат.

По Донтовом систему, места у српском парламенту расподељују се тако што се укупан број гласова које је добила свака изборна листа појединачно подели бројевима од 1, па закључно са 250 – колико има места у парламенту.

Од свих тих количника који се дељењима добију, разврста се 250 највећих и утврђује којим листама ти резултати припадају. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника на њу отпадне.

Уколико две или више листа добију исте количнике на основу којих се додељује мандат, то посланичко место припада листи која је добила укупно већи број гласова. Гласови странака које не прескоче цензус иду у „корпу“ и не улазе у Донтов „дигитрон“.

ИСТИ „ДИГИТРОН“ И КОД ЈAПAНAЦA

По Донтовој рачуници учинак странака „мери“ се и у Aустрији, Белгији, Финској, Мађарској, Пољској, Aргентини, Јапану, Колумбији… Исти систем се примењује и у Хрватској, Македонији и Словенији.

Извор: Вечерње новости