Прочитај ми чланак
БРИСЕЛ – Десет дана пре кључног састанка Савета министара ЕУ још се не зна када ће Србија почети преговоре о придруживању ни како ће изгледати преговарачки оквир, кажу за Танјуг бриселски дипломатски извори.
„У току су интензивне консултације између земаља чланица”, рекао је Танјугу високи европски дипломата који је инсистирао на анонимности, додајући да ће неизвесност вероватно трајати до 17.децембра, када ће се у Бриселу окупити шефови дипломатија ЕУ.
Када је реч о датуму међувладине конференције Србија-ЕУ, која формално означава почетак преговора, већина у Европском савету сматра да би она могла да се одржи 20.децембра, непосредно након последњег самита ЕУ у овој години.
Немачка и неколицина других чланица сматрају да треба сачекати јануар, јер нису задовољни темпом примене Бриселског споразума, кажу Танјугови извори.
„Немци инсистирају да се пре почетка преговора реши питање правосуђа на северу Косова”, кажу у седишту ЕУ, додајући да према Акционом плану о спровођењу Бриселског споразума то треба да буде завршено до краја године.
Ова тема, која се у ствари своди на успостављање Основног суда у Митровици, требало би да буде тема предстојеће рунде бриселског дијалога председника владе Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија 13. децембра.
Како је новинарима јуче рекао председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић, Приштина инсистира да седиште тог суда буде у Јужној Митровици, са истуреним одељењима на северу, док Београд тражи посебне судове за српске општине.
„Ако се Дачић и Тачи следеће недеље договоре, Немци ће практично остати без аргумената за даље одлагање почетка преговора”, каже Танјугов извор.
Додатни фактор, који не иде на руку Србији, су предстојећи божићни празници.
Како је шеф српске дипломатије Иван Мркић јуче објаснио у изјави за „Данас”, „ту није рец о политици, вец је питање само у томе да ли це због божицних празника на Западу све моци да се организује за 20. децембар”.
Друго, можда и важније нерешено питање је преговарачки оквир чија је израда у току, а расправа се врти око тога на који начин преговоре о придруживању треба везати за процеш нормализације односа Београда и Приштине.
Немачка и Велика Британија су пре два месеца осталим чланицама поднеле предлог (“нон-пејпер”) према коме би процеш нормализације, осим кроз поглавље 35, требало да буде директно везано за сва остала преговарачка поглавља, тако да у случају застоја у нормализацији аутоматски дође и до суспензије преговора.
Шефица српског преговарачког тима Тања Мишчевић је недавно више пута истакла да би то било неповољно за Србију, јер би де факто дало Приштини могућност да одређује темпо преговора Београда и Брисела.
„Питање Косова требало би да буде концентрисано само у поглављу 35, док у осталим поглављима Приштина не сме да буде преговарач”, рекла је Мишчевић јуче за „Блиц”.
Како Танјуг сазнаје, британско-немачки нон-пејпер је кроз досадашњу дебату у Савету претрпео значајне измене, а на столу је тренутно компромисна верзија коју су сачинили представници Литваније, земље која тренутно председава Саветом.
„Овај папир је много ‘мекши’ и предвиђа да се преговори везују за Косово само у стварима од кључног значаја”, каже дипломата који је имао увид у овај документ.
Он је,међутим, додао да је већина формулација из литванског папира стављена у угласте заграде.
У ЕУ је обичај да се у заграде стављају они делови радних докумената о којима није постигнута сагласност.
Све ово значи да ће неизвесност око датума и преговарачке платформе практично потрајати до последњег часа.
Уз подсећање да је напета атмосфера владала и уочи доношења свих претходних кључних бриселских одлука, од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, до статуса кандидата и зеленог светла за преговоре, могло би се констатовати да је, кад је реч о Србији и ЕУ, неизвестан финисх већ успостављен као традиција.
(Танјуг)
