Прочитај ми чланак21. јуна 1940. године у Компјењској шуми, највиши државни врх Трећег рајха предвођен Адолфом Хитлером лично, састаје се са делегацијом из Париза како би Француска потписала безусловну капитулацију, на истом оном месту где се Немачка предала пред том земљом 11. новембра 1918.
Немци су преко ноћи довукли чак и вагон из музеја у коме су две деценије раније капитулирали, а у коме је сада требало осветити се Французима и натерати их да потпишу свој пораз у понижавајућим условима.
Ово је само једно у низу сведочанстава о немачком реваншизму, због којег је између осталог, започет Други светски рат. Реваншизам Германа, ипак, нигде се није боље показао него на примеру Срба. Овом феномену немачке освете Србима сведочиће низ примера век уназад и извесно наставиће се у наредним годинама и деценијама.
Окупација Југославије
1941. године Хитлеру из окупиране Југославије доносе спомен плочу са места на коме је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда. Један од најмоћнијих људи тог времена – из разорене Југославије, од своје војске посебно захтева да му донесу један предмет – не злато, нити вредне уметнине које педантни Немци такође нису изоставили у пљачкашком походу, ништа од велике вредности, осим симболичке – камена плоча из Сарајева – знамење устанка и ослобођења јужнословенских народа од тираније и од Германа.
Хитлер је веровао у симболику и те како. Од Лонгиновог копља, Светог грала и других древних артефаката за којима су трагали сулудо доказујући да су племена са севера Европе остаци древне аријевске расе, па до Принципове плоче.
Хитлер је веровао у симболику, снажно и готово једнако као што је, пре свега, веровао у освету, отимачину, освајање и рат до истребљења, јаких против слабих. И по томе се није нимало разликовао од својих германских предака, а ко прати историјска збивања зна, да он није био случајност већ израз једног доба, жеље за реваншизмом, одмаздом и освајањем. Да није било Хитлера, појавио би се неко други.
Повратак Немачке на Балкан
1991. године уједињена Немачка међу првима признаје независност Словеније и Хрватске и враћа се на међународну сцену као уједињена држава и велики геополитички играч, први пут од Другог светског рата.
Циљ немачке политике био је јасан, растурити Југославију, подржати старе савезнике Хрвате и осветити се Србима. Погледајте карту окупиране Југославије током Другог светског рата и карту Балкана данас. Свака сличност је сасвим случајна или ипак није?!
Немачка уједињена, Југославије нема, Чехословачке нема, Совјетског Савеза нема. Уједињујуће словенске државе руше се редом, а историја се увелико ревидира пред нашим очима најбестиднијим лажима.
И то ништа није случајно. Тековине Великог рата уништене, тековине победе над нацизмом уништене, злочинци помиловани и враћени на трон Европе под диригентском палицом Вашингтона. Ко је заправо победио?
Историја је још једном показала да нема тренутак у коме ће неко самоуверено поставити стање ствари и рећи: Ево од сада је овако заувек. Она носи неумитан пораз сваком ко је схвати са романтичарским заносом, ко повеже њене немилосрдне токове са смислом, књишким објашњењима, правом и правдом.
Немачка војска поново убија Србе
1999. године први пут од Другог светског рата, немачка војска учествује у војној кампањи на територији неке друге земље. У оквиру НАТО снага, немачке јединице врше агресију на Југославију и потом заузимају Косово и Метохију након потписивања Кумановског споразума. У годинама које следе немачки војници ће по први пут, од Хитлеровог времена, запуцати на неки народ, у овом случају голоруки, српски.
Немачки припадници КФОР-а са 220 метака убијају двојицу Срба, Жарка Андријевића и Славка Веселиновића који су тог 13. јуна 1999. очајнички покушавали да напусте Призрен пред најездом албанских терориста и њихових тек пристиглих спонзора из НАТО-а.
2020. године Немачка као водећа земља ЕУ тражи главну улогу у дијалогу Београда и Приштине. Суштински, дијалог не постоји, сви предлози Београда су одбачени, потписани уговори о формирању ЗСО се не поштују, нити имају икакво значење, а сваки покушај проналажења компромиса, махом од стране Срба, наилази на зид, берлински.
Незванични извори тврде да је Берлин стајао иза Харадинаја када је увео таксе и блокирао дијалог, подржавао Куртија, саботирао први покушај састанка у Белој кући за време Трампа и низ других потеза који би бар мало могли ићи у корист интереса Срба.
Поред тога, Немачка наоружава Албанце и како су више пута понављали њихови званичници једино што се очекује на крају дијалога јесте међусобно признање две државе, Србије и Косова.
Мада Србији као међународно признатој држави, никакво признање не треба, а поготово не Албанаца из Приштине, овде се перфидно доводе у питање и границе Србије без Косова и Метохије.
План за Косово
Компромис који се нуди је следећи: Потписивање правно обавезујућег уговора између Србије и Косова као независних држава, по узору на две Немачке, без међусобног признања, али и без блокирања уласка у међународне институције, тачније да Београд не блокира Приштину.
Заузврат, Србија добија чврсто обећање да ће постати чланица ЕУ 2364. године, уколико испунимо свих 462. поглавља, 56 кластера и уколико Унија буде тада спремна да прими нове чланице.
Уговор две Немачке којим Србија треба да прихвати стварање друге независне државе на делу своје територије?! Делује као савршена освета Немачке Србима.
Иако без сумње, Немци јесу велики народ, вредан поштовања, пре свега због немерљивог доприноса развоју западне културе и цивилизације, једнако су вредни и подозрења због „доприноса“ масовном покушају истребљења читавих народа. Њихова политика ће на Балкану, а нарочито према Србима, увек бити иста и непроменљива, владали њоме кајзер, фирер или демократски изабрани канцелар.ава немачког амбасадора
2021. године немачки амбасадор у Србији Томас Шиб наводи да је бомбардовање Југославије било оправдано како би се Срби спречили да почине геноцид над Албанцима.
Агенда немачке последњих неколико деценија је потпуно јасна – потребно је наћи „зликовце“ који ће бацити у сенку нацистичку Немачку и улогу тог народа у планираном масовном истребљењу Јевреја, Словена и Рома.
Мало да се заборави на Немце и да се прича о Србима као геноцидном народу, ратним злочинцима и „монструмима“. План је потпуно у складу са предложеним решењем о две Немачке који заправо подразумева поделу Србије као казну за губитнике рата, односно Србе, пројектоване као нове „злочинце“.
Управо су се Немци највише трудили да се Србима додели оваква улога и интерес Берлина се ту може видети јасно као дан. Зато се данас изједначавају нацизам и комунизам, да се на исто сведу победници и губитници, а то је и део глобалне кампање која је даље усмерена против Русије.
Зато се прича о геноциду од Сребренице до Косова, док у телима Шибових сународника куцају срца и раде други органи Срба, искасапљених у Жутој кући и Бондстилу.
Резолуција
У ратовима са Германима и комшијама које су им увек радо помагале у покушајима истребљења словенске браће, страдало је око 3 милиона Срба. Јевреји су се дозвали памети тек после 6 милиона мртвих, па су схватили шта се мора чинити. Значи ли то да смо ми на пола пута или ћемо неким чудом схватити раније. Познајући нас, нећемо…
И зато смо сада дочекали историјски тренутак у коме ће ти исти Немци да суде Србима и то за геноцид. Савршена иронија судбине у којој се џелат свети жртви.
Они који су дошли код нас да пљачкају и освајају док ми заборављамо да партизани нису убијали Немце у околини Берлина већ Крагујевца, да се само овде спроводила освета сто за једног и само су се овде стрељала деца из одмазде за побијене немачке војнике.
2024. године Немачка је главни спонзор резолуције о Сребреници у УН којом се Србима намеће колективна одговорност за наводни геноцид како овај документ дефинише поменуте догађаје.
Потпуно је јасно да ће резолуција о Сребреници бити само увертира у наставак притиска према Србима, покушај уништења Републике Српске и наметања правне одговорности Србији, а потом и плаћања ратне одштете.
Подршку резолуцији даће традиционални немачки сателити који су верно служили Хитлеру још пре осамдесет година, али и нови немачки наредбодавци из Лондона и Вашингтона, сведочећи о потпуно комплементарној англосаксонској и германској политици према Србима. Њихова заједничка политика је без претеривања се може рећи србофобна.
Управо је на иницијативу Велике Британије дошло до првог покушаја усвајања резолуције према којој се Срби оптужују за геноцид 2015. године када је Русија уложила вето.
Какав год буде исход гласања у УН чији је Савет безбедности одавно постао савет безвредности, а тек о значају Генералне скупштине је излишно говорити, немачки дранг нах остен ће се наставити.
Наши стари су у крвавим ратовима тукли туђине и освајаче, бранећи своје, зар ми сад у миру да им ћутимо?!
Дугујемо прецима.
