Прочитај ми чланакВише од 10 фирми доводи се у везу са Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, контроверзним бизнисменима с Косова, против којих је пре скоро две године америчко Министарство финансија увело санкције. Истраживање Нова.рс показује да се на њихово име, односно на име њиховог највећег предузећа “Инкоп”, води бар још пет фирми, док је још најмање толико у директној или индиректној вези с њима.
Звонко Веселиновић и Милан Радоичић повезивани су с различитим кривичним делима – од трговине дрогом, преко умешаности у убиство Оливера Ивановића, до нелегалног ископавања шљунка, а непознато је да су иједном правоснажно били осуђени. Радоичић је као потпредседник Српске листе директно укључен у политику, док се за Веселиновића причало да је финансирао кампању СНС. Александар Вучић у више наврата је демантовао да има везе са њим, наводећи да се никад нису чули и да су се видели два пута на Косову.
Ипак, фирме Веселиновића и Радоичића послују као да су режимске. Према ранијем истраживању недељника НИН, њихов пословни успех толико је велик да су надмашили чак и компаније Мирослава Мишковића.
Најмање пет фирми директно је у њиховом власништву. Конкретно, на њихово име води се компанија “Инкоп” из Ћуприје, преко које су закорачили у свет легалног бизниса, а удео у власништву има и Жарко Веселиновић, Звонков брат, који је такође под америчким санкцијама.
“Инкоп” је у више наврата био ангажован на великим државним пројектима, најчешће као подизвођач. У тој улози се нашао на изградњи коридора 11 и других путева по Србији.
Управо ова компанија власник је још четири фирме. Међу њима је “Бетоњерка Алексинац”, који су Радоичић и Веселиновић купили у септембру 2019. Како је раније писао НИН, годинама та фирма није имала прихода, да би буквално преко ноћи оживела и за само три месеца укњижила 11 милиона динара.
На списку “Инкопових” фирми, односно двојца са Косова, су и “Dolly Bell” и “Нови Пазар пут”, као и “Велморт транс плус”. Осим последње, све остала побројана предузећа Веселиновића и Радоичића налазе на црној листи САД-а.
У њиховом власништву била је и фирма “Путна изградња Нови Пазар”, из Зубиног Потока, али је у међувремену ликвидирана. Такође, из регистра Агенције за привредне регистре избрисано је и предузеће “Чивија комерц”, које је такође под америчким санкцијама.
Са Веселиновићем се у везу доводе још две фирме – “SZTR Prizma B.I.” и “Ferari preduzeće za usluge i promet polovnim vozilima SH.A”, за које је Министарство финансија утврдило да је под његовом контролом.
Са друге стране, још три фирме су по њиховој оцени под контролом његовог брата Жарка – “Жарко Веселиновић Б.И” и СТР “Кристал”, са седиштем на Косову, и Наутика центар Д.О.О. са седиштем у Хрватској.
То међутим није све. Супруга Звонка Веселиновића – Љиљана Божовић је сувласница фирме “Биороганика Београд”, а имала је удео и у компанији “Storenergy” из Крагујевца, чији је сувласник Вучићев кум Никола Петровић. Судећи по подацима са АПР, она је свој власнички удео препустила или продала Петровићу, који је сада власник 60 одсто те компаније.
Такође, у власништву Веселиновића и Петровића био је и део фирме “Гранит Пешчар” из Љига, али се сада све води на “Нукелус” из Лазаревца.
Санкције САД и Велике Британије
Веселиновић и Радоичић нису били познати широј јавности, док није обелодањено да се налазе на списку осумњичених за умешаност у убиство Оливера Ивановића. Против њих су крајем прошле године САД увеле санкције, наводећи да припадају коруптивним мрежама повезаним са међународним организованим криминалом.
У саопштењу објављеном на сајту Министарства финансија САД наводи се да је Звонко Веселиновић лидер организоване криминалне групе и да је једна од најозлоглашенијих коруптивних фигура на Косову.
Наводи се да је његова криминална група умешана у шему подмићивања великог спектра, заједно са косовским и српским безбедносним званичницима који јој олакшавају нелегалну трговину робом, новцем наркотицима и оружјем између Косова и Србије.
Санкције против Веселиновића и Радоичића увела је потом и Велика Британија.
За Милана Радоичића, Британци су навели да је профитирао од злоупотребе државних уговора и да је искористио утицај да грађевинским компанијама у његовом власништву додељује уносне уговоре. У образложењу је писало да је Звонко Веселиновић користио јавне уговоре за присвајање државних средстава.
