Прочитај ми чланак
Наиме, он је у Кажипрсту Б92 рекао да је стратегија државе да, паралелно с прављењем платформе и стварањем што ширег консензуса о питању Косова, води снажне дипломатске активности ка спречавању даљих признавања независности Косова и да се добије чврста подршка, нарочито великих земаља, за тренутак када на ред дође решавање питања статуса Косова.
Сада нас чека, како каже, имплементација споразума о интегрисаном управљању прелазима, упоредо с притиском међународне заједнице да се тај договор и примени.
„Колико је мени познато, имплементација треба да почне на три прелаза, а после три недеље и на осталим прелазима“, каже Дрецун и додаје да није битан датум почетка имплементације ИБМ-а, већ суштина, која је, како каже, то да ми сада имамо постигнуте договоре Београда и Приштине, од стране претходне владе, којима је покровитељ ЕУ, и да свака власт мора да поштује континуитет државе.
„У противном суочили би смо се с тешким последицама. Покушали смо мало и да релаксирамо ситуацију… да оне неповољне одредбе по нас поправимо, максимално“, истиче Дрецун.
Када је реч о прелазима, он објашњава да су за Србију то контролни пунктови на којима неће бити симбола самопроглашене државе Косово. Он каже и да сада када се улази на Косово стоје обележја самопроглашене државе, а да након промене споразума о ИБМ тога неће бити.
„Ми то треба сада да тумачимо онако како је то позитивно за нас и да се тако понашамо… Суштина је у следећем- тај прелаз ће, што се Срба тиче, функцинисати и они неће морати да иду преко алтернативних прелаза и брда. Ипак, треба сачекати како ће бити са робом и царињењем“, обкаснио је председник Одбора за КиМ.
Међутим, додаје он, иако то може деловати као признање независности Косова, то дефакто не значи да је Србија признала Косово јер ће, како објашњава, Косово бити независна држава само онда када постане чланица Уједињених нација, што оно није, и када га Србија призна, што она неће никада учинити. „Све остало је њихова жеља“, каже Дрецун.
Према његовим речима, ситуација у којој се налази Србија је компликована, јер Србија мора да се понаша на основу раније прихваћених споразума и договора, почев од Резолуције 1244, преко одлуке о реконфигурацији УНМИК-а након које је дошао Еулекс, па све до одлуке да се преговори воде под покривитељством ЕУ, уместо УН.
„Дакле, ми немамо маневарски простор, јер морамо да поштујемо све што је договорено. Ми сад покушавамо да нађемо кривину и да видимо шта још можемо да чинимо“, истакао је Дрецун.
При свему томе, додаје он, требало би да се посебно води рачуна о Србима јужно од Ибра, иако се само разговара о Србима са севера, „јер ако Србија не буде кооперативна неко из међународне заједнице може Тачију да намигне и каже почисти Србе јужно од Ибра“, који су сада тамо таоци.
На питање да ли очекује барикаде и протесте Срба са севера Косова који су то и најавили, због импелемнтације споразума о инегрисаном управљању прелазима, Дрецун каже да држава преузима све да им објасни у каквој смо ситуацији и да им се објасни зашто морамо то да имплементирамо, шта то значи и да схвате колико је тешка борба државе за очување територијалног интегритета.
„Болан корак је на пример управо тај да имплементирамо оно што је претходна власт договрила у Бриселу“, објаснио је Дрецун.
Ипак, закључио је, Србију тек чека много компромиса, али ће, како каже, и Приштина морати да почне да прави неке од њих, јер је и председник Николић, подсећа Дрецун, у УН рекао да не може само Србија да се притиска и да Приштина мора нешто да да.
„Српске институције нису препрека“
Фото: Тањуг, Архива
Српске институције на северу косова нису препрека за наставак дијалога Београда и Приштине, каже Оливер Ивановић, бивши државни секретар Министарства за Косово и Метохију.
„То су једине које Срби тамо имају. Тек кад се постигне договор биће мање потребе за њима и вероватно ће доћи до спајања. Њима (косовским Албанцима) суд боде очи и ту се мора наћи решење“, рекао је он гостујући у Вестима ТВ Б92.
Подсетимо, министар спољних послова Иван Мркић поручио је синоћ, на седници Савета безбедности УН, да српске институције на северу Косова неће бити укинуте, што се помиње као један од захтева у преговорима.
Ивановић сматра да је договор о интегрисаном управљању административним прелазима проблем од почетка. Косовски Срби се противе примени договора из Брисела, посебно споразуму о прелазима, иако је државни врх обећао спровођење договореног.
„Лидери Срба са севера Косова нису били укључени у преговоре. То је била грешка бивше владе и зато ова нова власт не сме то да ради, већ мора да их укључи у процес. Тиме ће и имплементација споразума бити лакша. Срби верују да ће бити угурани у независно Косово“, упозорио је он.
Ивановић је рекао и да ћемо платформом о Косову доботи јасна решења. „Мора се имати поверење у државу. Такође, не сме се дозволити да се Срби сукобе са властима у Београду. То не сме да се догоди“, наглашава он.
Коментаришући изјаву првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића да ће се у наредне две недеље десити много тога важног, али исто тако и болног, рекао је да је то „врло истинита, али злокобна намера“. „Срби се заваравају све ове године“, додао је он.
Ивановић је упозорио и да постоји могућност да бивши командант ОВК Рамуш Харадинај, коме ће сутра бити изречена пресуда у Хашком трибуналу, уколико буде ослобођен постане и нови премијер Косова. Такође, у том случају, казао је он, актуелни премијер Косова Хашим Тачи могао би да дође на место председника.
„То би била врло неугодна позиција, коју би најтеже поднеле породице несталих и киднапованих Срба“, нагласио је Ивановић.
(Б92)
