Прочитај ми чланак
Шта је немачки канцелар Ангела Меркел мислила када је рекла да се у “овом моменту“ неће доносити одлуке о почетку приступних преговора са земљама-кандидатима, можда и није тако важно, колико да је она тиме потврдила своју доследност у питању проширења Европске уније и опет показала снагу моћи, коју има у истој тој Европи.
Меркелова је пред посланицима Бундестага, наиме, рекла да ће Хрватска, највероватније, на лето постати нова, 28. чланица ЕУ, и да у овом моменту неће бити одлука о почетку приступних преговора.
“Ми, у овом моменту нећемо доносити одлуке о почетку приступних преговора са другим земљама. За то, према нашем мишљењу, није дошло време“, рекла је Меркел, не помињући појединачно ниједну балканску државу, али ни када ће “време бити зрело’, што немацки медији тумаче залагањем за паузу у проширењу ЕУ.
Изјава Меркелове о томе да сада неће бити одлука о почетку приступних преговора о проширењу ЕУ које, судећи према анкетама, већина Немаца не подржава, може бити за унутрашњо-политичку употребу, јер се земља налази пред савезним изборима, а она пред моћним, речитим и конзервативним “изазивачем“- све популарнијим социјалдемократом Пером Штајнбриком.
Али, ако се, међутим, зна да физичар Меркелова важи за прагматичног, неемотивног и рационалног политичара, онда би њена могућа намера да се кроз “најн“ одлуци о почетку приступних преговора приближи својим бирачима, могла да има нелогичности.
Пошто дефинитвна одлука са датумом почетка сада није донета, онда би она, уколико буде у јуну, могла да “падне“ тачно усред “вруће“ фазе канцеларкине изборне кампање, пред септембарске савезне изборе и, више него што би сада могла, “помрси“ јој рачуне код бирачког тела, евроскептички расположеног.
Меркелова, међутим, не важи за неког ко повлачи потезе на своју штету и, ако је “овај моменат“ већ прошлост, онда би централно питање могло бити да ли ће на лето у Бриселу, пар месеци пред немачке изборе, уопште и бити донета одлука о почетку приступних преговора за Србију или ће се канцеларкини стратези у обликовању европске политике проширења одлучити на неки други термин.
С друге стране, опет, Меркелова је, а то је потврдио и један документарни филм о њој, способна и за “дуплу игру“.
То се видело на примеру грчке кризе, када је, у време и због избора у Северној Рајни Вестфалији, ради привлачења бирача на своју страну, говорила да неће Грцима бити одобрена помоћ, иако су иза кулиса знали да ће помоћ бити и била је одобрена.
То би и сада, можда могло да се деси – да она говори “не“ одлуци о почетку приступних преговора, а друго се догоди – али за то “фали“ најважнији услов – банкрот Грчке би тешко погодио немачку привреду, а почетак преговора о проширењу ЕУ нема такав значај за немачке интересе, које Меркелова заступа чвршће од било ког националног политичара Европе.
О томе на кога је Меркелова јуче у Бундестагу мислила може се шпекулисати и даље, али можда је она, ипак, својим речима једино потврдила доследност у ставовима према проширењу ЕУ, где рецимо, Турској, с којом преговори трају више година, и даље нуди само привилеговано партнерство, уместо пуноправног чланства и “вратила филм“ уназад, када су пре пар година њени демохришћани донели програм о “консолидујућој фази у процесу ЕУ проширења“, која би требало да наступи после пријема Хрватске.
У том, већ заборављеном “папиру“, каже се да “јачање идентитета и институција ЕУ мора имати преимућство над даљним пријемима у ЕУ“ и да изузетак у томе може бити само Хрватска.
Меркелова је своје рекла, а Србија је своје чула – могао би бити најкраћи сиже самита у Бриселу, где и моћни политичари Европе, пре него што донесу одлуку, погледају, ипак, у правцу Берлина, тражећи, можда, одговор на питање да ли се тамо ствара европска Немачка или немачка Европа.
(Танјуг)
