Прочитај ми чланак

Како су нас лагали: Годину дана Дачићевог кабинета

0

2012-2013

(Блиц)

Обећавали су долазак великих инвеститора, смањење дуга, броја незапослених и бирократије, изградњу станова и аутопутева… Изузев борбе против корупције и отпочињања преговора с ЕУ, ниједно од обећања министри из кабинета Ивице Дачића за годину дана нису испунили.

Ни чланови Дачићеве владе нису успели да избегну замку претходника – олако су обећавали, а мало тога испунили. Пре 12 месеци грађанима је саопштено да ће влада смањити број незапослених, довести инвеститоре и од Србије направити „пристојну и успешну државу“. Отада је месечно без посла остајало 4.500 људи, а колико је њих захваљујући партији дошло до радних места, може само да се нагађа.

Департизација јавних предузећа била је једно од главних обећања првог потпредседника Владе Александра Вучића и министра привреде и финансија Млађана Динкића.

Осим департизације, Динкић је обећавао да ће смањити јавни дуг, а у односу на пре годину дана повећан је за 1,3 милијарде динара. Прогнозирао је смањење дефицита до краја 2013. на четири одсто, а извесно је да ће бити већи од пет. Такође, обећавао је да ће до краја 2012. Србија потписати велике уговоре са компанијама из ЕУ, Кине, Кувајта и Емирата. Ниједан није склопљен. Није ни близу да укине више од 130 парафискалних намета, што је обећао.

Дачић је обећао смањење рупа у буџету, бирократије, трговинских маржи на беби-опрему и двоструко већи буџет за пољопривреду. Није направио ни корак ка томе. Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић обећала је да ће централизовати јавне набавке у здравству, у чему је и успела, али по цену несташице лекова.

Жарко Обрадовић је први министар просвете који није успео да организује полагање мале матуре. Иако је министар пољопривреде Горан Кнежевић дао само једно обећање, није га испунио. Није продужио рок за либерализацију царинских стопа на пољопривредне производе. Кнежевић је био окупиран решавањем афере „млеко”, која је окончана повећањем дозвољене концентрације отровног афлатоксина у њему.

Министар грађевине Велимир Илић само је успео да представи пројекат „српских кућа”, министар природних ресурса Милан Бачевић такође није далеко догурао са моравским каналом, док је министар саобраћаја Милутин Мркоњић избегавао давање било каквих обећања, а пре свега рокова.