Прочитај ми чланакЛидер ЛДП-а Чедомир Јовановић, изјавио је у Новом дану да је председнику Србије Александру Вучићу рекао да не може више да улази у Скупштину Србије и да се "осећа као бедник" након инцидента испред парламента.
„Требало је полиција одмах да поднесе кривичну пријаву, требало је одмах тужилаштво да реагује, а не да сви у земљи имамо утисак да тужилаштво реагује само онда када неко на њега изврши притисак“, истакао је Јовановић.
Наводи да се политичка ситуација веома променила од времена пре избијања пандемије коронавируса.
„Променило се све у нашим животима. Политика би била бесмислена уколико би игнорисала нешто тако, просто је немогуће. Немогуће је упоредити ово сада време, и време у коме смо планирали будућност, свако своју, па и политичку“, каже он.
Како је казао, о учешћу на изборима ће се разговарати у оквиру странке.
„Наши мотиви и та врста разговора нису преиспитивање које би имало везе са изборним условима или свим оним што је до сада навођено као нека критика која је оправдање за дистанцирање од избора. Пре свега, нама је важна политика. Ја сам све рекао овом друштву, и нисам поставио питање цене која притом мора да се плати. Најчешће последњих дана ћутим и гледам оно што се дешава у простору који се описује као српска политика и то ћутање није израз неке немоћи, него констатације да нисам сигуран да уопште ко има снаге да ме чује и жели више ишта да слуша“, напомиње Јовановић.
Додаје да је то последица читавог низа грешака које су прављене у прошлости, и како наводи, цену тих грешака плаћају грађани, „а у последњим данима и у српској политици, свако на свој начин“.
„Не размишљам о бојкоту, мени бојкот није био опција, размишљам о свом месту у овом друштву у ономе што је моја обавеза према њему“, каже он.
На питање да ли размишља да се повуче из политике, он одговара да „никада неће бити изнад српске политике, чак и када би тако нешто покушао, али тражити од људи подршку за место посланика у парламенту, а притом немати снаге за све то што тај парламент у овом тренутку носи, је више него озбиљно“.
„ЛДП има пуно људи. Читаве генерације су одрасле уз странку и све оно што смо радили претходних 15 година. Ја желим да разговарам са њима, а потом и са онима од којих очекујем подршку на тим изборима. Ја не волим накнадну памет, а чини ми се да је то кључна особина свега оног што на неки начин стаје наспрам мене у тој политици. Јако је тешка ситуација у друштву. И ако идем на изборе, онда желим да кажем оно што морам да кажем и да притом наспрам себе видим људе који желе то да чују“, наводи Јовановић.
Према његовим речима, није желео да учествује у оснивању Савеза за Србију, јер није делио те политичке идеје.
„Не зато што ми је Вучић ближи, већ због тога што ту није било оне политике која је друштву била потребна. Данас када се све око нас распада, а у центру тог распада је нешто што би требало да буде кичма нашег друштва, а то је озбиљна и одговорна политика. Хоћу да причам са својом странком, са Председништвом, са Главним одбором и то ће се десити у наредним данима. Нећу да идем на изборе тако како раде други, никада ме то није то интересовало због посланичког мандата или због неке плате која уз то иде“, наглашава Јовановић.
„Ако на изборе идемо, онда желим да добијем потврду од овог друштва је оно спремно да уради свој део посла. Ја не могу, нити сам се на такав начин понашао. Могу да покажем пут, могу да кажем оно што треба да кажем, али ова земља мора да одлучи. Шта ће урадити са собом и да ли је спремна да уради оно штои ја мислим да се уради“, казао је Јовановић.
Јовановић: Власт најодговорнија за стање у земљи
Истиче да никада неће рећи да је политика изгубила смисао „због тога што му се не допада онај који је на власти“.
„Нити ћу рећи да идем на изборе, да бих потом бојкотовао парламент. Али ћу врло озбиљно поставити питање: ‘Извините да ли ви озбиљно мислите да сам ја једини човек у овој земљи који треба да брани истину о 12. марту? Да ли сам ја једини човек у овој земљи који убиство 15.000 људи треба да назове ратним злочином? Да ли сам ја једини човек у овој земљи који мисли да смо сви на истом, једном путу'“, упитао је Јовановић.
„На крају тог пута је држава која је свима потребна. Ако желимо да имамо институције, онда морамо бити спремни да те институције поштујемо. Оне морају имати каракер. тај каракте може бити демократски, а ако желимо да буде демократски, онда се морамо обрачунати са национализмом. Морамо рећи истину о деведесетим, морамо рећи истину о Косову, морамо искрено прихватити људска права, грађанске слободе и медијске слободе. Ово није држава, ово је збег у коме се свако копрца и бори за живот на неки свој начин“, поручује Јовановић.
На питање ко су му је већи проблем, власт или опозиција, он одговара да су у већини тема – и једни и други исти.
„Ако причамо о односу према деведесетим, исти су ми. Ако говоримо о односу према 12. марту, исти су ми. Ако говоримо о односу према насилништву и силеџијству, да ли је неко из опозиције проговорио нормалним језиком о ономе што се десило у петак испред скупштине. Шта кажу лидери опозиције? ‘Шта ће Ристичевићу сако’. Хоћети ли да га пресвлачите ногама? Па ако неко пресвлачи ногама Маријана Ристичевића, онда ће неко да пресвлачи ногама Жаклину Таталовић и Тању Алексић, ваше колегинице“, навео је Јовановић.
Како је казао за њега су бакље испод прозора, и бакље на балкону, иста ствар, и осуђује их.
„Ко је најодговорнији за стање у земљи? Најодговорнија је власт. Вучић. Какве год да су му биле намере“, оцењује Јовановић.
Открива шта је председнику Вучићу рекао у телефонском разговору.
„Рекао сам му да не могу више да може више да улазим у Скупштину Србије, и да се осећам као бедник док то радим. А верујем да бисте ме разумели да сте доживели оно што сам доживео ја. Требало је полиција одмах да поднесе кривичну пријаву, требало је одмах тужилаштво да реагује, а не да сви у земљи имамо утисак да тужилаштво реагује само онда када неко на њега изврши притисак“, каже Јовановић.
Додаје да је тужилаштво морало одмах да реагује и приликом уласка са моторним тестерама у телевизији, и када је прећено паљењем и пребијањем.
Оценио је да о бојкоту највише говоре они који никада нису били посланици и партије које никада нису биле у парламенту.
