Прочитај ми чланакАко је судити по последњим дешавањима на релацији Београд-Приштина, чини се да косовски премијер Рамуш Харадинај из дана у дан помера границе бахатости. Једна од последњих ствари која сведочи управо о томе, јесте његов нацрт Свеобухватног споразума Србије и Косова од пре неколико дана, који је у ствари више листа неразумних и сулудих жеља. На те жеље, међутим, ковоски премијер накачио је и цену. И то не малу!
План на 30 страна, са преамбулом и 16 поглавља, у који је „Блиц“ имао увид, толико је екстреман да се може закључити да је његов циљ само један – присилити Србију на тотало понижење и капитулацију. Са једне стране Србији и српској заједници на КиМ се не нуди ништа, наша држава не само да би требало да безусловно призна Косово и омогући му столицу у Уједињеним нацијама и свим другим међународним организацијама, већ би и по стицању жељене независности практично требало да га издржава кроз бројне одштете и репарације које датирају чак и из времена СФР Југославије.
На тој „листи“ захтева нашли су се исплата ратне одштете, неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње које су Албанци имали у банкама у СФРЈ, али и одштета за социјална давања, дечије додатке, пренос електричне енергије…
Мада нико, ни у Београду, ни у Приштини са сигурношћу не може да тврди колико би та сума износила, Албанци са Косова, по свему судећи нису ушли неприпремљени у ове захтеве, већ су направили оквирну рачуницу од које се нормалном човеку заврти у глави. Реч је, наиме, о 22 милијарде евра и та сума се односи само на извесну штету које је Косово претрпело од 1989. до 1999. године, тачније током периода санкција, наводном кривицом Србије.
На чему се прецизно темељи ова сума, која је круна потпуно неразумне листе захтева, нико не може да тврди, али познато је одакле је потекла.
Наиме, у приштинским медијима се пре неколико месеци појавила прича да су косовски званичници и аналитичари израчунали да је штета коју је изазвала Србија на Косову пре и за време рата, тачније од 1990. до 1999. године, већа од 22 милијарде евра. Њу би, по њима, требало да плати Србија и то, како се наводи у Резолуцији, уколико жели свеобухватни споразум са Приштином.
Да се овим вртоглавим бројкама заиста оперише у приштинској јавности за „Блиц“ је потврдио некадашњи координатор за економске послове преговарачког тима Приштине Мухамет Мустафа. Истовремено, поновио је став којим се руководи и Харадинај у свом плану – да је дужник који ово треба да покрије – Србија.
– Тим који сам водио у то време извршио је процену ратне штете у различитим секторима, и утврдио да је вредност достигла више од 22 милијарде евра. Сада, наравно, ако Србија заиста жели да напусти и остави иза себе политику Слободана Милошевиц́а, требало би да буде спремна да „очисти рачуне“ и надокнади економску штету против приватне имовине, али и другу штету косовским властима, због рата који је вођен против Албанаца – тврди Мустафа.
За пензије 1,2 милијарде евра
Постоји, међутим, још једна цифра око које у Приштини нема дилеме. Посланик у косовској скупштини и потпредседник опозиционе „Алтернативе“ Иљир Деда, за „Блиц“ тврди да да је познато колико Београд дугује Приштини за неисплаћене пензије Албанцима.
– Србија дугује Косову 1,2 милијарде евра на основу тога што је 1999. године присвојила пензиони фонд на Косову у који су грађани уплаћивали доприносе – каже он и, обашка, додаје да је ту бројку потврдила је и Европска унија, о чему, међутим, нема доступних трагова.
Цех који би Харадинај да свали Србији на леђа се ту, међутим, не завршава. У плану који је послат амбасадама замаља Квинте у Приштини, а у који је „Блиц“ имао увид, формализује се захтев да Косово практично постане равноправан учесник у сукцесији, на основу споразума из 2001. године чије су потписнице бивше републике СФРЈ. Занемарује се чињеница да КиМ није била Република у саставу СФРЈ, већ покрајина у Србији која је, као неразвијено подручје, била изузета од издвајања за савезне органе.
Право на сукцесију
Тако је српску јавност још средином ове године разбеснела информација да Приштина, у сагласју са Подгорицом покушава да издејствује да и њима припадне део новца од продаје појединих објеката који су припадали некадашњој СФРЈ. Они су се „намерачили“ на зграду Мисије Србије при УН у Њујорку, као и објекте у Бону, Токију и Берну, чија је процењена вредност око 60 милиона евра. Како је „Блиц“ писао, са овом намером су се обраћали Швајцарској, Јапану и Немачкој да их подржи, али нису наишли на одобравање.
Енергетска инфраструктура, уз одштету
Харадинај се у свом плану „позабавио“ енергетском мрежом на КиМ, односно тиме како би Косово би требало „да преузме сву енергетску инфраструктуру, као и преносне везе између Косова и суседних земаља“, поново прећуткујући да је реч о српској инфраструктури.
Поврх тога, тражи и да Београд Приштини исплати новац и приходе прикупљене на то име од стране „Електромрежа Србије“ од 2007. године до данас, само не каже колико је то тачно новца. О којој суми је реч, међутим, није познато.
Шта Албанци нису рачунали?
Албанци су, заправо, срачунали оно што Србија њима дугује, али су прећутали много штошта. Рецимо, не говоре о томе да су грађани Србије деценијама од својих зарада (како су предвиђали некадашњи прописи) издвајали новац за помоћ Косову и Метохији као неразвијеном подручју.
Такође, оно што се не помиње, а што је такође чињеница, јесте да је Србија својевремено преузела све дугове Косова према повериоцима, од Лондонског и Париског клуба до ММФ-а. Помињала се процена да се радило о око 370 милиона долара.
Не треба занемарити ни српску имовину на Косову и Метохији. Тако је Србија својевремено од својих компанија тражила да отварају производне погоне на КиМ, где су постојале, рецимо, Фабрика кондиторских производа Вршац – КОСВИК, у Урошевцу се налазио погон „Бамбија“, а погон је имао и „Дијамант“ из Зрењанина, и многе друге.
Србија платила изградњу Газивода
Такође, једна ствар коју приштински политичари константно „заборављају“, а које се свако мало појављује као проблем, јесте језеро и хидроцентрала „Газиводе“.
Они са једне стране сматрају да полажу право на њу, али питање власништва је неспорно имајући у виду да је за њихову изградњу (језеро, брана, хидроцентрала) још 1972. године узет кредит од међународних институција (Светска банка) у износу од 45 милиона евра, кога је најпре отплаћивала Југославија, а отплатила Србија.
Оригиналне уговоре потписао је некадашњи председник СФРЈ Јосип Броз Тито.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
