Прочитај ми чланак
Помирење на Балкану, после жестоких сукоба деведесетих, очигледно је још далеко. То показују и најновији примери одбијања већине лидера из региона да се установи заједнички дан сећања на све страдале. Француски европосланик Емерик Шопард истиче за „Новости“ да је предуслов за то да се историја сагледа у целини, а не само последњих двадесетак година.
* Шта мислите о идеји премијера Александра Вучића да се на простору бивше Југославије утврди јединствени дан сећања на све жртве у протеклим ратовима?
– Нормализација односа са суседима проглашена за услов напредовања ка ЕУ. Међутим, Бошњаци су јасно дали до знања да им није стало до помирења, нападајући премијера Вучића у Поточарима. Исто то су доказали и Хрвати на прослави „Олује“ када, чак, нису ни споменути страдали и прогоњени Срби. Ниједан хрватски или бошњачки званичник није дошао да ода почаст српским жртвама једног од најмонструознијих злочина почињених на овим подручјима у Пребиловцима 1941. године.
* Како оцењујете одбијање Вучићеве идеје од стране представника власти у Хрватској, Приштини, Сарајеву?
– Имајући у виду догађаје које сам споменуо, ништа ме не чуди њихова реакција. Забрињавајуће је и то што бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић сматра једним од предуслова за спровођење ове иницијативе да Србија осуди референдум Републике Српске. Крајње је време да се престане са инструментализацијом ратних догађаја у политичке сврхе.
* Да ли после свега мислите да је Балкан зрео за помирење?
– Нема помирења ако се актери не врате на почетак приче. Бетон на херцеговачким јамама после Другог светског рата, уз самозаслепљивање „братством и јединством“, помогао је једно време, до деведесетих. Ко историју заборавља, она му се понавља. Крај промовисања заборава и манипулација историјских догађаја због политике инструментализације од стране великих сила и локалних лидера, уз уважавање свих жртава, предуслов су да народи са тих простора буду зрели за помирење.
Извор: Вечерње новости
