Истовремено док се на Црвеном тргу у Москви марширало у част 70 година од победе над фашизмом, у Куманову је одржана неонацистичка великоалбанска парада.

Западне савезнике више је насекирало што су српска војска и председник Николић подигли барјак победе подно Кремља, него што су до зуба наоружани терористи упалили у Македонији фитиљ који прети да запали Балкан.

Млаке су и нечујне реакције САД и ЕУ на убилачку показну вежбу следбеника Едија Раме који је најавио уједињење свих Албанаца.

Прозападни медији у Скопљу сугеришу чак да је македонска власт изрежирала убиство својих полицајаца како би скренула пажњу са опозиционих протеста.

По тој матрици, ако би се терористичко зло проширило и на нашу државу, а у суботу је и у Краљеву освануо графит ОВК – нашао би се неко ко би за то окривио Београд.

Јер, током нове хладноратовске битке, већ нам се намеће теза да напредак Србије кочи партнерство са Русијом и седење на „две столице“, да нема развоја док се не одрекнемо Путина и Космета. И да нам прети казна.

Не помиње се да војску Србије није реформисала Москва него НАТО (стандарди). Заборавља се да су нам банке у рукама западних земаља, и да се за повишицу пензија не пита Кремљ него ММФ. Да је образовање „унапредила“ Болоња, а не Ломоносов, а да су многе медије и таблоиде запосели западни, а не евроазијски спин доктори…

Као и да је „велика Албанија“ почела да се ствара отимањем Косова које су подржали „евроатлантски весници слободе“, а не „руски аутократски медвед“.

Позиција најмоћнијих западних држава после крвавог Куманова позива нас на опрез и мудрост. Јер, не зна се шта носи дан.

Зна се да је пре 70 година Србија била на правој страни.

Извор: Вечерње новости – Предраг Васиљевић

Ознаке: албански терористи, запад, Предраг Васиљевић, српска војска