Прочитај ми чланакСрби у Путину виде једину наду да на Косову на крају буде макар нерешено. А Владимир Владимирович покушава да уз Русију под санкцијама јаче веже једину преосталу русофилну земљу у овом делу света, пише Дојче веле.
Вучић се трудио да дочек представи као општенародно весеље. С друге стране, понеком се омакла реч „контрамитинг“. Тек толико да се зна – ви имате пиштаљке, ми имамо Путина! Тако вољени гост из Русије постаје и страначки пријатељ.
Foto: PREDSETNIŠTVO SRBIJE
На интернету се нагађа да ли је напредњачка дневница за одлазак у Београд и махање руским заставицама 1.500 динара или, као што је један шаљивџија објавио, пет литара млека. То за сада нико није утврдио.
Шта смо још успели до сада да сазнамо? Од председника Србије лично – да Путин љуби поклоњене српске иконе и одлично свира клавир. То је Вучић себи мало дао одушка, одајући приватне детаље својих подмосковских вечери. Онај коме Путин свира клавир и чију икону љуби – тај је свакако руски човек. Европски, а руски. Дакле, хтео то или не, Путин Вучићу подиже рејтинг код Срба.
Шта Путин добија овим београдским спектаклом?
Борис Варга, политиколог и спољнополитички коментатор каже да једно прошлогодишње истраживање јавног мњења у Русији показује да грађани Русије Путина сматрају одговорним за лоше стање у држави.
– Зато Путину треба један видљиви спољнополитички излет у регион и државу која није постсовјетска банана република, већ држава кандидат за ЕУ, где Путина воле, поштују и подржавају, а то је Србија – истиче Варга.
ШТА СВЕТСКИ И РЕГИОНАЛН МЕДИЈИ ПИШУ о Путину у Београду https://t.co/h2XHzb0VwJ
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 18, 2019
Он сматра да скоро да не постоји конкретан пројекат са Русијом који би и Србији доносио већу добит. „Путин највероватније неће Србији донети веће директне инвестиције, јер их и сама Русија у кризи и под санкцијама потребује“, каже Варга.
Шта је Путина највише интересовало?
Многи у Путину виде једину наду да на Косову на крају буде макар нерешено. А он само покушава да уз Русију под санкцијама јаче веже једину преосталу русофилну земљу у овом делу света, ако је могуће уз минимум улагања.
Москва је у томе мајстор да од мало направи пуно. При томе су сви војни поклони, од испоручених авиона до обећаних тенкова, унапред наплаћени.
Руски гас је у Србији скупљи него у Немачкој, што је логично јер Србија нема „Северни ток“ као Немци. Али нема ни „Јужни“, који се после славних најава неславно претворио у маглу и дим. Сада се буде нове наде да ће „Турски ток“ преко Бугарске стићи до српских граница.
Путин ће сигурно бити задовољан топлим дочеком у Београду. Но, он је по природи шахиста. Поред неувођења санкција и српске војне неутралности, њега највише интересује дипломатски статус за особље Хуманитарног центра у Нишу. Да би руски хуманитарци имали исти статус као особље Северноатланског пакта, које је у Србији већ недодирљиво.
Зна Путин добро да човеку на задатку у туђој, братској земљи може изненада затребати заштита. Као обавештајац у Дрездену гледао је изблиза како се круни Берлински зид, закључује Дојче веле.
