Прочитај ми чланакУкрајина је све више у дефанзиви, а иако немачки министри траже веће издвајања у новцу и оружју за Кијев, канцелар Олаф Шолц је и даље резервисан у вези са том помоћи пошто се плаши ескалације сукоба са Русијом и последица по изборе за Европски парламент.
То пише немачки Шпигл који наводи да би у таквој ситуацији балтичке земље могле да пошаљу своје трупе у рат у Украјину ако се ситуација на ратишту значајније погорша.
Наводи се Шолц жели да увери немачку и европску јавност да не жели даљу ескалацију сукоба у Украјини, па је зато врло опрезан када се ради о слању оружја, поготово оног које би Украјинци могли да користе за нападе на територији Русије.
Шпигл наводи да Шолц, попут америчког председника Џоа Бајдена, тврди да се понаша разумно.
Он верује да би руски председник Владимир Путин могао да узврати ако земља попут Немачке испоручи системе оружја који су превише далеког домета.
Зато блокира испоруку крстарећих ракета Таурус и одбацује заштиту украјинског ваздушног простора која би се вршила са територије НАТО, као и то да НАТО особље у Украјини обучава тамошње војнике.
Наводи се да, док Шолц упозорава на ескалацију рата и хвали немачку и америчку суздржаност, источноевропске чланице НАТО страхују да би управо та политика могла да изазове даљу ескалацију.
Шпигл пише да су прошле недеље, на маргинама конференције о спољној и безбедносној политици одржане у естонској престоници Талину, балтички званичници упозорили представнике Шолцове владе на последице немачке политике.
Наводи се да њихов аргумент гласи: ако Руси постигну стратешки пробој у источној Украјини јер Запад само половично помаже Кијеву, ситуација би могла драматично да се погорша.
Наводи се да, док Шолц упозорава на ескалацију рата и хвали немачку и америчку суздржаност, источноевропске чланице НАТО страхују да би управо та политика могла да изазове даљу ескалацију.
Шпигл пише да су прошле недеље, на маргинама конференције о спољној и безбедносној политици одржане у естонској престоници Талину, балтички званичници упозорили представнике Шолцове владе на последице немачке политике.
Наводи се да њихов аргумент гласи: ако Руси постигну стратешки пробој у источној Украјини јер Запад само половично помаже Кијеву, ситуација би могла драматично да се погорша.
Шпигл наводи да слично гледиште имају и најважнији чланови Шолцовог кабинета, било да је реч о вицеканцелару Роберту Хабеку или шефици дипломатије Аналени Бербок, који су обоје из странке Зелених, министру финансија Кристијану Линднеру из Партије слободних демократа (ФДП) или министру одбране Борису Писторијусу из Социјалдемократске партије Немачке (СПД).
Сви они позивају на додатну помоћ Украјини у оружју у фази рата која би могла да буде одлучујућа.
Наводи се да на самопроглашену разборитост социјалдемократе Шолца критички гледају и Зелени и ФДП.
– Неки бркају оклевање са разборитошћу, али ситуација је преозбиљна за то – казао је неименовани званичник владајуће немачке коалиције.
Вицеканцелар: Једног дана би могли да питају ко је учинио премало за Украјину
Шпигл наводи да помоћ Украјини доминира у преговорима о немачком државном буџету за 2025.
Шолц говори о апсолутној потрошњи, где је Немачка у томе на другом месту иза САД и помаже више од било које друге европске земље. С друге стране, Зелени и поједини званичници ФДП сматрају да Берлин не чини довољно у односу на економску моћ коју има.
– Мислим да нисмо учинили довољно да подржимо Украјину у последње две године – оценио је вицеканцелар Хабек и додао да би „једног дана могло да се постави питање ко је учинио премало за Украјину“.
Пензионисани пуковник Бундесвера: Немачка такође руска мета
Родерих Кисеветер, пензионисани пуковник Бундесвера, казао је за Шпигл да „ситуација још није безнадежна“.
– Украјина још увек може да победи, али само ако подржимо Украјину потпуно, војно, финансијски, политички. То кошта. Зато би ова Специјална војна операција требало да послужи као хитна ситуација како би се финансирала одбрана и подршка Украјини без обзира на дугове. Али да би то учинила, влада би морала да призна да је Немачка такође мета руске специјалне војне операције – поручио је Кисеветер.
