Прочитај ми чланакАко некоме смета „чачански акценат“ шта ли мисли о говору јужне Србије? Ова актуелна тема око акцената, поново је донела у жижу идентитетска питања. Као неко ко је цео живот провео у мањинском окружењу сматрам да је такво коментарисање нечијег говора крајње чудно, у најмању руку, за неког ко на речима тежи ка Европи. Тај случај показује однос према другом и другачијем.
Фото: Двери.рс
Ако некоме смета „чачански акценат“ шта ли мисли о говору јужне Србије? Ова актуелна тема око акцената, поново је донела у жижу идентитетска питања. Као неко ко је цео живот провео у мањинском окружењу сматрам да је такво коментарисање нечијег говора крајње чудно, у најмању руку, за неког ко на речима тежи ка Европи. Тај случај показује однос према другом и другачијем.
Почећу крајње лично. Зашто имам мотив да се бавим људским правима у Српском покрету Двери?
Мотив да се придружим активном учешћу у политици видим у томе да се придружим једној здравој причи, где имамо спој грађанске пристојности и бриге за опште добро. Нећу крити, мој добар пријатељ Бошко Обрадовић, ме је својом одговорношћу, приступом и начином размишљања, који је мени близак, убедио на неки начин, да има места и за људе мог интересовања и профила у његовом тиму. Свој допринос видим, као што малопре рекох, пре свега на пољу људских права, медија и образовања. Те теме ће бити основни делокруг и мог ангажмана. Ето то је уводна реч, мада се ја не бих фокусирао на неку ширу причу, већ бих у овом случају указао на неке принципе у вођењу мањинске политике.
У сфери људских и мањинских права, као и у економији, видимо бројне рецидиве из неких минулих времена. За нас дверјане, веома је важан принцип актуелности и ажурности, принцип демократског дијалога и принцип креативности у локалној политици и спремност на кандидовање различитих идеја. СНС води потпуно застарелу мањинску политику. Ми ћемо то и показати, а Савет за мањинску политику обраћаће се јавности сваког десетог у месецу, а по потреби и чешће. Ми смо формирали тај Савет у оквиру покрета и он ће убрзо показати сву озбиљност с којом приступамо овим темама.
Ево да будемо актуелни, јер 10. децембар је веома важан датум за све који сматрају да су људска и грађанска права тековина, коју треба унапређивати. Подсетио бих да је 10. децембра 1948. године усвојена Универзална декларација о људским правима, те да се тај дан обележава као Дан људских права.
Остваривање људских права је могуће уколико имате политичке и економске слободе. Раније у време економског полета седамдесетих и осамдесетих прошлог века, постојале су завидне економске слободе, али то је био период једностраначја, односно период одсуства политичких слобода. Онда смо добили политичке слободе и право на плурализам, али смо услед лоше спроведене транзиције, распада Југославије и санкција, изгубили многе економске слободе, пре свега, кроз криминалне приватизације и форсирања неолибералног модела. Мања места, постала су највеће жртве транзиције, а перспективе су у многим аспектима тмурне. Власт данас одузима људима и економске и политичке слободе.
Ипак, ми из Двери, сматрамо да излаз увек постоји, а један од модела, који треба прихватити јесте концепт доследног остваривања свих људских права, уз ангажовање постојећих капацитета. Времена јесу претешка, али мислимо да је дијалог и разговор о свему, веома важан корак у успостављању другачије политике. Стуб демократије јесу општине, односно локалне самоуправе. Тако би бар требало да буде. Тако и јесте у озбиљно уређеним демократским друштвима. Подсетићу да у Швајцарској постоји култура подношења локалних иницијатива, а не би било лоше када би се многи активније укључили у рад локалне заједнице. Људска права се остварују највише у микроокружењу, тамо где људи проводе највише времена.
Сви говоре о мањинским правима, имали смо те изборе за националне савете националних мањина, што је један модел који је у већој мери дискутабилан, али о томе ћемо на неком наредном обраћању. Међутим, осим мањинских, постоје ваљда и права већинског народа, у нашем случају српског народа. Дакле, ако говоримо о људским правима националних и других мањина, то јесте легитимно, и ми ћемо о томе говорити и у наредним обраћањима, али сматрамо да и српски већински народ мора да има подједнака права, која имају мањине. Већински народ не сме бити дискриминисан у сопственој земљи, и на томе ће Двери инсистирати.
Сматрамо да треба да се угледамо на одређене моделе рада по том питању, рецимо интересантно је како су та питања решили у Великој Британији или Француској.
Мањинска тематика јесте осетљива, али треба добро изанализирати примере из окружења и света, и онда у складу са нашим потребама и традицијом доносити одлуке о тим питањима.
Мањинска питања су идентитетска питања и њима се могу бавити многи. Ја ћу се лично залагати да се убудуће Двери више баве питањима националних мањина, и покушаћу да и на овом плану допринесем култури дијалога по том питању.
На крају, надам се да ће бити прилике да све ове теме детаљније размотримо, али треба се присетити сваког 10. децембра, јер то је Дан људских права за све, добро запитати да ли и већински народ има сва она права која имају припадници мањинских елита? Зашто је дозвољено рецимо да се српска ћирилица потискује, поготово у Београду и Војводини? Многа питања су реторичка, а наша порука је да ће Двери водити подједнаку бригу и о Србима, и о Ромима, и о Мађарима, и о било коме, јер концепт људских права важи за све, а да би се стигло до тога треба повећавати економске слободе и развијати политичке слободе, пре свега кроз културу дијалога свих политичких субјеката како на нивоу локалних самоуправа, тако и на нивоу покрајине, и на националном нивоу.
А шта ради актуелна власт за мањине? Чини се да се мањина сете само кад се приближе избори. Зашто се, рецимо, Цинцарима не дозвољава да имају национални савет? Има пуно примера.
Ако некоме смета „чачански акценат“ шта ли мисли о говору јужне Србије? Ова актуелна тема око акцената, поново је донела у жижу идентитетска питања. Као неко ко је цео живот провео у мањинском окружењу сматрам да је такво коментарисање нечијег говора крајње чудно, у најмању руку, за неког ко на речима тежи ка Европи. Тај случај показује однос према другом и другачијем.
