Прочитај ми чланак
Срби ни по коју цену не треба да изађу на изборе на Космету, а власт у Београду требало би одмах да распише ванредне парламентарне изборе, како би се што пре завршио „штеточински мандат“ ове Владе, изјавио је данас портпарол Демократске странке Србије Петар Петковић.
Кад је политика лоша, као што је политика ове власти Србије, никаква „козметичка промена“ у виду реконструкције владе не може да је поправи, оценио је Петковић на страначкој конференцији за новинаре.
Према његовим речима, прави циљ реконструкције владе није промена њене катастрофалне политике, већ медијски сценарио како би се у тишини обавило убијање српских државних институција на Косову и Метохији.
Петковић је оценио да власт Србије, по налогу Запада, врши притисак на Србе на Косову да изађу на изборе по законима Косова и истовремено, под притиском Запада, не усуђује се да распише изборе у Србији.
„Ултиматум из Брисела се не односи на промену министара нити директора јавних предузећа, већ је услов да Србија добије датум, који никако да добије, да призна лажну државу Косово“, изјавио је он.
Петковић је рекао и да грађане много више од реконструкције занима то што су ионако бедне зараде смањене за још 10 одсто, што је половина њих у банкроту и то што је Србија једна од најсиромашнијих земаља у Европи, а буџетски дефицит је милијарду динара за само годину дана.
Милорад Мирчић: Сведоци смо тренутка када почиње фактички распад једног система или режима који је пре годину дана дошао на власт служећи се свим могућим обманама и преварама. Реконструкција Владе је уствари озваничење почетка распада система који је владао протеклих годину дана Србијом и који је Србију дубоко гурнуо у понор. Какав ће ефекат бити од реконструкције, у смислу како ће грађани Србије да реагују и какве ће последице да осећају, ништа се неће погоршати јер горе не може. Потпуно су катастрофални резултати владавине ове коалиције.
Какав ће ефекат бити унутар коалиционих партнера?
То ће бити ефекат прве брачне ноћи. Сви ће се кајати али сви су остали трудни. И то је потпуно јасно, да ће коалициони партнери који су се до сада служили преварама и када је у питању борба против криминала, тако што су на крају дошли у ту фазу да од Мишковића траже дванаест милиона као кауцију а од Станка Суботић – Цанета Жапца, 500 хиљада еура. То јасно показује да се у Србији у протеклих годину дана исплатило бити неко ко је радио против закона или криминалац али близак власти. Неко ко је финансирао долазак ове власти привилегован је у сваком погледу. Онај који није до краја прихватао услове ове власти и њено финансирање тај је морао огромну кауцију да положи а најбољи пример за то је Мишковић.
Када је у питању привреда и развој привреде односно инвестиције, најбољи пример је шеик. Човек је нестао, незнано куд. Нико више не зна где је тај шеик. Да ли је стварно постојао тај шеик или није – треба само прочитати бајке које пише ова власт. Можда би ту басну о шеику најбоље испричао вицепремијер Владе Србије који је иначе бајковит човек, има такве приче.
Када је у питању правна држава и функционисање правне државе, више примера је за то. Онај који се огласи против режима, против актуелне власти, томе се не пише добро. Видите да толико добро функционише ова правна држава да чак и црквени великодостојници на челу са патријархом Српске православне цркве могу бити санкционисани ако говоре нешто против интереса ове власти.
Једина институција и појединац који сме да критикује актуелну власт је фонд Драгице Николић и сама Драгица Николић. То је једина институција која сме да критикује власт а да при томе не сноси никакве санкције – и на то све свела држава. И то је функционисање државе и то је суштина функционисања ове власти.
Ово је период који нас очекује, који ће се одликовати са тим што једна тоталитарна идеологија која је наметана од 5. октобра 2000. године коначно иде на сметлиште историје. Како ће даље бити, ми из Српске радикалне странке не можемо да се бавимо том врстом прогнозе али јасно знамо да ће, као и до сада, великим делом у наредном периоду судбину одређивати емисари из Европске уније. Као што је пре неки дан Штефан Филе рекао да нема ванредних избора, да се мора ићи у реконструкцију Владе, тако ће у наредном периоду исто емисари Европске уније и представници Америке као што су високи званичници америчке администрације, заменик помоћника секретара Америке, један од заменика, ће одређивати каква ће судбина бити.
Колико ће то трајати?
У сваком случају ми знамо да неће дуго јер све ово је могло да функционише и да се примењује, све ове манипулације и политички маркетинг, док народ шта да једе и од чега да живи. све мање је оних који могу себи приуштити редован оброк, све мање је оних који су запослени, све мање је оних који могу да се похвале да нормално живе. И ту долази крај те приче и обмане која се састоји у томе да ће све бити лепо кад уђемо у Европску унију. Од Европске уније нема ништа!
И ту долази буквално до разбијања читаве те илузије око пробијања тунела кроз Фрушку гору, око најбогатијег сељака у Европи, око највећег стандарда о региону. Читаве те бајке и приче падају у воду.
Ми се надамо да ће, у што скорије време, повратком или приближавањем повратка Војислава Шешеља доћи до значајнијих промена, пре свега у свести грађана Србије. Када кажем у свести мислим да коначно треба Србија да се пробуди и ми српски радикали смо дубоко убеђени да та политичка мудрост и писменост грађана Србије је изнад мудрости и писмености актуелне власти. Хвала вам, ако имате питања изволите.
Хоће ли у оваквој ситуацији бити ванредних избора до краја године?
Тешко је сад прогнозирати са сигурношћу да ли ће бити избори. О изборима се не одлучује у Србији – то је ваљда сваком јасно. О изборима се одлучује у Бриселу и у Вашингтону. То се види када је на помолу нека мало већа политичка криза или коалициона неслога, тада се појављују ти европски емисари, да ли у лику Оли Рена, Штефана Филеа, неког другог или трећег, сада је то небитно колико је битно да се они појављују и да се, издајући налог, одлучује каква ће даља политичка будућност да буде у Србији: да ли ће бити избора, да ли ће бити реконструкција Владе, да ли ће се неко хапсити па на тај начин задовољити гладан и обесправљен народ, о томе одлучују Брисел и Вашингтон.
Имате ли још питања? Ако немате, хвала вам пуно.
Двери: Господо уредници, зар је режим толико моћан?
Од доласка на власт режима Дачић-Вучић-Николић Двери су под убедљивом забраном медијског појављивања. Од чега се то плаши режим?
Да неће можда Покрет Двери оспорити астрономске проценте Александра Вчића, да неће показати да је цар го, а да је цела прича о раду, пожртвовању, „суочавању са тешким одлукама“, борби против корупције и сл. само медијска фарса иза које се крије даљи наставак распродаје и уништавања Србије по сценарију зацртаном у страним центрима моћи?
Бројне иницијативе Двери, на првом месту оне економске природе, нико није смео да објави!
Питамо Вас, господо уредници, ко Вам је рекао да сакријете наду од напаћених грађана Србије?
Питамо Вас: Колико новца добијате од режима и других странака, чије и најнебитније изјавe свакодневно саопштавате?
Уколико је подобност господарима из Брисела и подмићивање начин да се било шта саопшти грађанима Србије, Двери на такву игру не пристају.
Знате ви добро, господо уредници, која сте и каква писма добијали од нас, и одбијали да објавите, макар мали део!
Зар 200.000 бирача на последњим изборима није довољан разлог да нас чујете? Да ли национална, антиглобалистичка, породична политика у Србији данас треба да постане политика неке сексуалне мањине да би се чула у јавности?
Понављамо главно питање: зар је режим толико моћан да се ви господо, више плашите Дачића, Вучића и Динкића него Слободана Милошевића?
Размислите, када у Србији дође слобода, хоће ли у слободи бити места за Вас?
ПС. Овом приликом се захваљујемо свим алтерантивним медијима и часним новинарима и уредницима „великих“ медија који у границама својих могућности успевају да информације о Дверима пласирају, упркос цензури која је све јача.
