Прочитај ми чланак

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Све смрти Александра Вучића – хоће да га убију али мало морген

0

Таблоиди у недељном ритму проглашавају да је председник Вучић на ивици да буде убијен или барем срушен државним ударом. Како се тобожња крхкост председника уклапа у пропагандну слику према којој је он јак и непобедив?

Горд и покисао за говорницом док други иза њега тону под кабаницама, сам, непоколебљив и недодирљив. Врховни командант. Слика коју Александар Вучић шири о себи у потпуности одговара прошлонедељном призору из Краљева током антитерористичке вежбе „свих безбедносних снага Србије“. Вучић, онај који над свиме бдије, кара министре и показује страним амбасадорима где им је место, живи од дојма да је јак, тако јак да је једино он и битан.

Он би, укратко, да буде цар и да га сви таквим поимају. „Један човек, једна мисао, једна одлука, један громобран за један народ. Као што је био Наполеон, као што је био Хитлер, Стаљин…“, рекао је у једном интервјуу глумац Милан Гутовић, у свом маниру за који се тешко докучује да ли је саркастичан.

Али какав је то цар чији живот сваког тренутка виси о концу? Ако се прате режимски таблоиди – они што пишу само уз допуштење са највишег места – Вучића практично свака шуша може да убије кад хоће. Број припреманих атентата и државних удара више се не може ни избројати.

„Хоће да га убију, али мало морген“

Једног дана се сва опозиција ујединила да му „скине главу“, што је зачињено фотомонтажом са намакнутом омчом око Вучићевог врата; други пут га је осам убица чекало код Јајинаца, па су се заверили амерички и неки други амбасадори, па онда Руси и његови напредњаци, па „Шиптари“, „Усташе“ и „Балије“, ту су јашта и ЦИА, МИ6 и други сумњивци.

„Игра се на библијски архетип – он је Давид. Он је објективно слабији, али је његова храброст толика да ће победити све силе које су се против њега завериле“, каже за ДW социолог Јово Бакић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

„Ту и тамо Вучић сам подгреје то да разне мрачне силе желе да га спрече да уради добро за Србију. Онда, разуме се, његови таблоиди по команди тему развијају даље. Циљ је да се стално ствара психоза о његовој наводној животној угрожености“, додаје Бакић. „То је магла која се намерно подиже да би се народ бавио тиме како је неустрашви вођа спреман да уради све за Србију па и да жртвује свој живот.“

Премда наш саговорник указује да се једна те иста метода временом израубује – сви знамо шта је било са дечаком који је викао „вук, вук!“ – изборни резултати, тиражи и гледаност режимских медија методи Вучићеве пропаганде и даље дају за право. Један је Краљевчанин овом новинару испричао сцену којој је прошле седмице, после поменуте антитерористичке вежбе и Вучићевог говора, сведочио са терасе. Група покислих пензионера са геџетима СНС промиче и међусобно се бодри: „Хоће да га убију, али мало морген.“Он би, укратко, да буде цар и да га сви таквим поимају. „Један човек, једна мисао, једна одлука, један громобран за један народ. Као што је био Наполеон, као што је био Хитлер, Стаљин…“, рекао је у једном интервјуу глумац Милан Гутовић, у свом маниру за који се тешко докучује да ли је саркастичан.

Али какав је то цар чији живот сваког тренутка виси о концу? Ако се прате режимски таблоиди – они што пишу само уз допуштење са највишег места – Вучића практично свака шуша може да убије кад хоће. Број припреманих атентата и државних удара више се не може ни избројати.

„Хоће да га убију, али мало морген“

Једног дана се сва опозиција ујединила да му „скине главу“, што је зачињено фотомонтажом са намакнутом омчом око Вучићевог врата; други пут га је осам убица чекало код Јајинаца, па су се заверили амерички и неки други амбасадори, па онда Руси и његови напредњаци, па „Шиптари“, „Усташе“ и „Балије“, ту су јашта и ЦИА, МИ6 и други сумњивци.

„Игра се на библијски архетип – он је Давид. Он је објективно слабији, али је његова храброст толика да ће победити све силе које су се против њега завериле“, каже за ДW социолог Јово Бакић, доцент на Филозофском факултету у Београду.

„Ту и тамо Вучић сам подгреје то да разне мрачне силе желе да га спрече да уради добро за Србију. Онда, разуме се, његови таблоиди по команди тему развијају даље. Циљ је да се стално ствара психоза о његовој наводној животној угрожености“, додаје Бакић. „То је магла која се намерно подиже да би се народ бавио тиме како је неустрашви вођа спреман да уради све за Србију па и да жртвује свој живот.“

Премда наш саговорник указује да се једна те иста метода временом израубује – сви знамо шта је било са дечаком који је викао „вук, вук!“ – изборни резултати, тиражи и гледаност режимских медија методи Вучићеве пропаганде и даље дају за право. Један је Краљевчанин овом новинару испричао сцену којој је прошле седмице, после поменуте антитерористичке вежбе и Вучићевог говора, сведочио са терасе. Група покислих пензионера са геџетима СНС промиче и међусобно се бодри: „Хоће да га убију, али мало морген.“

„То што нама делује смешно, бедно или таблоидно у ствари је озбиљна политичко-маркетиншка стратегија. Пре свега зато што константно траје и што недељно имамо бар један ‘лов’ на председника“, сматра новинарка Тамара Скрозза.

Осим дизања цене председнику и креирања тензије, указује она за ДW, овако се дискредитују неистомишљеници који тобоже не знају ништа друго него да се уроте да убију Вучића. „А он, с друге стране, одолева и при том се ничег не плаши“, наводи Скрозза поенту целе стратегије.

Алузије на Ђинђића

Изнад сваког наслова о новој смрти Александра Вучића помало лебди и призвани дух Зорана Ђинђића. Он је збиља убијен, о чему се све зна, али се режимска пискарала упорно труде да се заборави како је тачно било. „У таблоидима се све то представља другачије јер Ђинђића су, по оним теоријама завере, убиле стране обавештајне службе када је решио да не да Косово, а сада исте раде о глави Вучићу. Тако се успоставља матрица“, каже Јово Бакић.

А правила и теме у матриксу увек одређује онај који га је креирао. У Србији је тако, додаје Бакић, примарно питање економског развоја и социјалне неједнакости. „Тоталне неуспехе Вучић заправо забашурује што великим лажима, што сталном кампањом око убијања и разним другим лудостима које се приказују по телевизијама са националном покривеношћу.“

Та је пропаганда, примећује овај социолог, погубна по српско друштво, али у изведби професионална и добро усмерена на публику таблоида и лаких телевизија, исту она која упорно гласа за Александра Вучића. Стара тренерска мудролија каже да се тактика која пали никада не мења и неће проћи дуго пре него што режимски медији поново прогласе Вучића скоро мртвим.