Прочитај ми чланакТаман кад сте помислили да сте све видели и чули у овој предизборној кампањи, ту је Српска напредна странка да вас (непријатно) изненади.
„Свануло је ново јутро у Америци. Данас на посао иде више мушкараца и жена него икад у историји наше земље. Некад у прошлости Америке каматне стопе су биле око рекордног максимума из 1980. године. Данас би скоро 2.000 породица више могло да приушти своју кућу, што је више него икад у протекле четири године. Овог поподнева 6.500 младића и девојака ће се венчати, уверени у будућност наше земље. Ново је јутро у Америци и под лидерским вођством председника Регана наша земља је поноснија, јача и боља. Зашто бисмо се враћали тамо где смо били пре само четири године“, каже се у предизборном споту под називом „Ит с морнинг агаин ин Америца“, који је објављен током предизборне кампање 1984. године, током које се Роналд Реган борио за свој други мандат у Белој кући.
Тачно четрдесет година касније, владајућа партија у Србији установила је да постоје сличности између Америке 1984. и нас, између Роналда Регана и Александра Вучића.
„Свануло је ново јутро у Србији. Данас ће на посао отићи 2.323.585 људи. Број запослених у Србији већи је него икад у претходних 12 година. Данас ће се 172 породице уселити у нове домове, а чак 97 људи ће отићи по децу у школу новим аутомобилом, тек изашлим из фабрике. Прошле године је у Србији склопљено преко 33.000 бракова и рођено 60.813 беба, јер сад мирно и с поуздањем гледамо у будућност. Наша земља је поноснија, боља и јача. Зашто бисмо желели да се вратимо у не тако далеку прошлост, сада када нам коначно свиће? Да сутра буде још боље него данас, Александар Вучић, Србија сутра, будућност у твојим рукама“, текст је спота током ког промичу слике задовољне, успешне, напредне Србије.
Ни трага пребијању новинара независног недељника од стране режимских упосленика, ни трага упуцавању малолетне девојчице из ваздушне пушке у центру Београда, ни трага од бруталног пребијања осамнаестогодишњака на Цветном тргу, коме су нападачи поломили зубе, ни трага о премлаћивању још једног младића на неком од београдских сплавова… А то се рецимо десило само јуче, у среду 29. маја.
Нема речи ни о намештању послова и тендера властима блиских фирми, од којих неке, малтене јуче основане, праве профите мерене у стотинама милиона евра. У споту се не помињу ни родољуби и патриоте из јужне српске покрајине који су из статуса анонимаца ескпресно улетели у ред ноувеау рицхе елите, иако неки од њих подижу омање револуције, људи успут изгину на правди бога, и ником ништа.
Да не говоримо о великој „победи“ Србије у Уједињеним нацијама, где је замало (статива!) спречено доношење Резолуције о Сребреници (тако што су за њу гласали представници 84 земље, 19 је било против, а 68 уздржано). Ако гледате режимске телевизије, Србија је победила.
На тим истим режимским телевизијама слави се и поје, певају стари и новопечени министри, до јуче љути опозиционари, моралне каријатиде које би да уводе ред у нашим школама, ваљда прво полазећи од сопствених моралних начела које су преко ноћи погазили, чим им се насмешила власт са свим својим синекурама, привилегијама, новцем и моћи.
Могли би овако у недоглед, јасно вам је ваљда да је онолико сличности између Америке 1984. и Србије 2024. Реган је, иначе, у своја два мандата раширио америчку интервенционистичку политику широм света где год је могао, уврстивши САД у ред најомраженијих земаља тог доба. Што се економије тиче, оставио је за собом такву пустош коју ни неколико наредних администрација није успело да консолидује.
Има ли и овде сличности између њих и нас, оставићемо вама да процените у коментарима испод текста.
