Прочитај ми чланак
После победе Томислава Николића на председничким изборима, већина људи је помислила да у Србији више ништа неће бити исто. И били су праву. Све и јесте другачије. Ипак, Србија се није усмерила ка патриотској идеји како се то очекивало, већ су „патриотски“ председник и Влада ових дана повукли потезе, којих би се постидео и Борис Тадић.
Тако је Николић током разговора са амбасадором Велике Британије у Србији Мајклом Девенпортом, изразио тежњу да проблем Косова и Метохије буде решен у овом мандату и да би то допринело стабилизацији прилика у региону!?
Поставља се питање, како то председник Николић замишља да реши косметски проблем до краја мандата? Једино, ако под „решењем“ подразумева де факто признавање лажне шиптарске државе од стране Београда, односно давање Приштини свих атрибута државе, због чега ће уследити нова признања и пријем Косова у готово све међународне институције.
Да је заиста државник, Николић би морао да најави дугу и непоколебљиву борбу за јужну српску покрајину, да не пристаје на уцене, да народу поручи да буде истрајан, јер се ствари муњевито мењају на геополитичком плану, брже него било када пре у историји. Управо су тога свесни на Западу и зато инсистирају на брзом „решењу“ (признавању) Косова.
Јер, нема сумње да ће се изградњом Јужног тока, као и даљим јачањем Русије и Кине, ускоро створити вишеполарни свет са неколико центара моћи, у којем Вашингтон и Брисел неће моћи да воде главну реч. И Србију тада чека шанса, али што се сада буде више укопала, то ће јој бити теже да се ишчупа из издајничког блата у које је домаће политиче елите бацају већ годинама.
По свему судећи, председник Николић ће пропустити своју историјску шансу. Заправо, искористиће је, али не да би остао упамћен као реформатор националне идеје, већ као Вук Бранковић 21. века, који је пристао да се под маском патриотизма одрекне свете српске земље. Иронично, епитет новог Вука Бранковића неће понети ни Борис Тадић, ни Чеда Јовановић ни било ко из другосрбијанског картела, већ један „четнички војвода без беџа“…
Дилеме готово да више и нема – победа Николића на председничким изборима постаће његов, али и наш највећи пораз. Питање је само да ли је он тога свестан?
Алексеј Димитријевић
