Прочитај ми чланак
Концепт меке моћи није познат домаћој јавности у Србији. За разлику од наше земље, Русија постаје свесна користи меке силе као начина утицаја и ширења међу земљама Балкана али и шире.
У организацији руског Института „Горчаков“ одржан је „Балкански дијалог“ у чијем раду су учешће узели и сарадници Српског академског круга. У раду скупа су учестовали гости из Русије и са Балкана. Сјајни предавачи и одличне дискусије са посматрачима, махом студентима и млађим људима, учинили су да дијалог испуни очекивања.
Теме су биле разноврсне и подељена у четири стола међу којима је једна од тема била и мека моћ Русије на Балкану.
Појам меке моћи први пут је употребљен 1990. године од стране америчког професора Џозефа Наја, да би ускоро постао најчешће употребљавани појам у међународним односима. Мека моћ боље погађа и јаче „удара“ од тврде моћи, иако тврда моћ подразумева пре свега војне и економске инструменте. За разлику од тврде, мека моћ омогућава да добијете оно што желите привлачењем, а не присилом или плаћањем. Мека моћ Запада свеприсутна је и готово за људски ум неприметна. Сваким даном пролазите или свратите до ресторана брзе хране попут „Мек Доналдса“ или „КФЦ-а“, облачите „брендирану“ одећу „Ла Косте“, или „Спрингфилда“, купујете технолошке производе попут „Нокије“ или „Епла“, гледате телевизијске програме препуне реклама, филмове који форсирају одређени начин живота, или пак студирате захваљујући иностраним стипендијама.
Џозеф Нај спомиње да:
Ако постигнемо да се други диве нашим идеалима и да желе оно што ми желимо, не морао да трошимо толико на казне и награде да бисмо их покренули у правцу у коме желимо. Завођење је увек привлачније од принуде а многе вредности као што су демократија, људска права и шансе за појединца су веома заводљиве.
На Балканском дијалогу закључено је да Руска федерација није била присутна на Балкану дуги низ година. Западни начин живота и идеје преплавиле су свет, а да притом више није постојала алтернатива као што је то некада био комунизам, која би могла да замени тренутни либерализам. Тек последњих година, не само на Балкану већ и у читавом свету, Русија је одлучила да на западну меку моћ за почетак одговори асиметрично – прављењем глобалне мреже налик „CNN-у“ у облику RT – „Russia Today“. Тиме, објашњавају домаћини из Горчаков института, глас Русије може свакодневно да чује цео свет, па чак и грађани САД. На тај начин се врши утицај на страно јавно мњење и одговара на западну пропаганду. Поред тога, предавачи су подсећали на привлачну силу православља, као начин на који ће се око Русије окупити многи народи, па и Балкански. Међутим, поставља се питање колико је то добар концепт.
Једно од „оружја“ меке моћи САД
Учесници скупа су изразили мишљење да асиметричан одговор на западну меку моћ није довољан. Људима на Балкану недостаје снага идеје која ће их окупити, саткане од вредности које су аутохтоне и које могу бити одговор на одређене аспекте система вредности запада који наилазе на отпор у српском друштву. Да би подигла капацитете своје меке моћи Русија мора да убеди друге да се у њој живи нормално, да она није само гола сила која „осваја друге територије и организује лажне референдуме“. Ако жели да постане алтернатива, симетричан одговор мора да постане примаран. Православље може бити спона која би спајала само хришћане једне конфесије, али за ширу окупљјућу снагу мора се копирати модел Сједињених Држава који је изразито секуларан а мање духован.
Упоређујући присутност Запада и Русије само у Србији, могли би да дођемо до закључака који би показалу руску меку (не)моћ. Да ли Вам је позната и једна руска фондација за студенте и младе људе, попут фондације „Конрад Аденауер“ или „Фридрих Еберт“? Да ли у Србији постоји модел одласка у Русију налик америчком примеру „Work and travel”? Које то ланце брзе хране имамо у Београду, а да нису домаћи, амерички или грчки? Када сте последњи пут одгледали руски филм у биоскопу или серију на телевизији? Које то стипендије даје руска држава за студирање у Русији, налик европским програмима у оквиру „Erasmus mundus“? Ако погледамо мало шире, изван Србије, на Балкан, колика је присутност руске културе и пре свега језика у школама и јавним установама? Одговори се намећу сами. Јасно је да је Русија далеко иза и да поприлично заостаје за оном другом страном.
Свакако су тога свесни и руски експерти. Свесни су да је недостатак меке моћи и један од разлога распада СССР, под налетом фармерица, бајке о бољем животу и сигурном будућношћу. И сам Џозеф Нај каже како „није постојао социјалистички Елвис“. Најава руског председника Владимира Путина, где он тражи да од својих произвођача хране инсталирају у свет брзе хране и руски ресторан, један од неопходних корака у том правцу. Самим тим, да бисте друге привукли на ефикасан начин на своју страну, неопходно је да извозите вредности, па макар то била и домаћа кухиња, а не државу како то спомиње Нај.
Руски дом у Београду – један од ретких видова присуства меке моћи Руске федерације у Србији
Коју би алтернативу понудила Русија свету, па и Србији? Евроазијски савез, окупљен земљама бившег СССР-а, спремног да окупи и друге земље Европе и света. Једнаке шансе за све земље, које би биле пре свега партнери у међусобном дијалогу. Понуда вредности која је пријемчива обичном човеку, која му даје осећај праве слободе, приступ образовању и културу светског калибра уз најразличитије могућности дошколовавања и размене информација.
Са друге стране, јасна је намера Запада да спречи ширење меког утицаја Руске федерације. Кроз своју антипропаганду и хладноратовску реторику у медијском свету, потенцијал меке моћи Русије не може да дође до изражаја. Представници института Горчаков јасно су ставили до знања да руска држава неће одустати од својих намера у ширењу меке моћи. Као коначни успех спомињала се будућност, у којој ће просечни Србин или Француз да на Русију гледа кроз Достојевског и Чајковског, а не кроз голу силу. Тада ће тај исти Србин или Француз почети да верује у будућност која ће бити сасвим другачија од оних коју тренутно нуде, под плавом заставом са жутим звездама.
(akademskikrug)
