Прочитај ми чланак
Разговор у Загребу одвија се непосредно пре него што је Хрватска војска са Армијом БиХ кренула према Бања Луци и поразила српску војску.
„Подржали смо вас у ослобађању западне Славоније, подржали смо вас у Олуји, али сада ви послушајте нас: не долази у обзир подела Босне, нема војног ослобађања источне Славоније”, поручио је Ричард Холбрук хрватском председнику Фрањи Туђману на састанку у канцеларији председника у Загребу 18. августа 1995., десет дана након завршетка операције Олуја.
Стенограм тог разговора објављен је међу хиљадама докумената који су постали доступни јавности након завршетка судске расправе по хрватској тужби против Србије пред МС-ом. Холбрук је као помоћник државног тајника кренуо у дипломатску офанзиву која ће резултирати потписивањем Дејтонског мировног споразума којим је окончан рат у БиХ. С Холбруком су били генерал Весли Кларк и Петер Галбрајт.
Он у Загреб долази након разговора с Милошевићем: Милошевић му је рекао да је спреман на преговоре и да признаје да је источна Славонија део Хрватске, но то не може јавно рећи. Холбрук долази да наговори Туђмана да не предузима војну акцију у источној Славонији и тражи да се ту одржи статус кво док не реше ствар у БиХ. Разговор се одвија непосредно пре него што је ХВ заједно с ХВО-ом и Армијом БиХ кренуо у војне операције према Бања Луци, кад је војни пораз Србе натерао за преговарачки сто.
Када председник Туђман узме реч, он почне говорити о хрватско-српском договору па крене од 1918. и каже да је Југославија била у кризи откако је основана. Затим прелази на питање Бановине из 1939. и поделе БиХ.
ТУЂМАН: Џентлмен, ви сте вероатно упознати с картом НАТО-а и Европске уније из 1990. и 1993…
КЛАРК: Не сећам се такве мапе НАТО-а.
ТУЂМАН: НАТО-а или Европске уније. То је подела између Истока, Русије и Запада.
КЛАРК: То сасвим сигурно није службени НАТО-ов документ.
ТУЂМАН: Не као службени документ, него стратешко разматрање, концепт…
КЛАРК: Господине председниче, могу вам рећи да НАТО нема никакав стратешки концепт те врсте. Видио сам све такве документе, али овога ту нема.
ШУШАК: Она се користи како би се нас нападало за наводне преговоре с Милошевићем. То није наш (нејасно)…
ТУЂМАН: То је мапа из Брисела.
ХОЛБРУК: Молим вас, јесам ли добро схватио о којој карти је реч? (..) Рекли сте да карта (салвета) коју су објавиле лондонске новине не приказује ваше виђење Босне и Херцеговине и да оно што сте нацртали Ешдауну није нешто што ви лично подржавате.
ТУЂМАН: Свакако. Ипак, ја подржавам Хенрија Кисинџера кад каже ‘ако нисмо могли спасити Југославију, не можемо сачувати Босну и Херцеговину’.
ХОЛБРУК: Знате, Кисинџер је имао пуно лудих идеја.
ТУЂМАН: Али су логичне.
ХОЛБРУК: Он није глуп, али говори само у своје име. Хтео бих то сасвим разјаснити, да буде сасвим јасно да ви и Милошевић нећете делити Босну. То је веома важно. Морате бити у стању рећи председнику Клинтону, врло јасно, да делите америчко виђење регије које укључује Босну као посебну нацију.
ШУШАК: Као посебну државу.
ХОЛБРУК: …унију, федерацију, разумемо се. Посебну државу у УН-у, са садашњим границама.
ТУЂМАН: Драги господине Холбрук, нисам само тако споменуо споразум из 1939… (…) Још од споразума Черчила и Стаљина о фифти-фифти подели интересних сфера у бившој Југославији…
ГАЛБРАЈТ: Допустите ми да нешто кажем, господине председниче (…). Подржавамо територијални интегритет Хрватске и такође Босне и Херцеговине. Нешто раније питали сте би ли такозвани споразум, који никад није постојао, био прихватљив за САД. Одговор је врло јасан: никад неће бити прихватљиво за САД. Ми једноставнино нећемо учествовати у подели Босне ни под каквим условима. (….)
ХОЛБРУК: Волео бих да неке ствари расправимо. На првом месту, источну Славонију и Милошевића. Рекли сте да се ништа неће догодити у источној Славонији у идућих неколико месеци, али након истека мандата УНЦРО-у могли би предузети акцију.
ТУЂМАН: Ако не буде напретка у преговорима.
ХОЛБРУК: Разумем. Хтео бих бити врло искрен, зато што вам је наша администрација последњих месеци давала различите сигнале о војним активностима. У новембру смо тражили да не нападате, и нисте. У марту смо се сложили, (?) и ви нисте напали. Али онда је рат опет почео. А кад сте ушли у западну Славонију, амбасадор Галбраит и ја схватили смо стратешки значај те операције и притиска извршеног на Србе, па смо у Вашингтону одлучно заступали ваш став. Господине председниче, (…) имали сте право на војну операцију у западној Славонији и ја сам то увиек бранио у Вашингтону. Сећате се да смо се срели у Лондону и тада смо се у америчкој амбасади срели с потпредседником Гореом.
Било је врло драматично, неки су тражили да се повучете из западне Славоније, али ми смо рекли апсолутно не, то је ваша земља.
Затим смо разговарали о вашим активностима у Ливањском пољу, и ту смо вам поново рекли ‘само напред’. Јавно смо рекли да смо забринути, али приватно, ви сте знали што ми желимо. Након тога се појавило питање Книна, Сектора Север и Сектора Југ, Петер је био укључен у преговоре с Бабићем око плана З-4, било је пуно конфузије. Ви сте кренули напред. То је био тријумф у политичком и војном смислу. Једини проблем су избеглице. (…) Но, господине председниче, не могу направити искорак и у источној Славонији и у БиХ истовремено.
Успут буди речено, приметили сте да нисам спомињао суздржаност у Ливањском пољу, нисам спомињао суздржаност у западној Босни, где су федералне јединице активне. То је друга димензија. Али повлачим врло, врло строгу линију према источној Славонији. Што више нам понудите сада, што више флексибилности, суздржаности и лидерства покажете свету, то ће брже Хрватска постати део западне Еуропе. А тамо припадате.
