Вучић мисли да ће издајом КиМ и РС избећи судбину Милошевића, грдно се вара

Предраг Поповић

12:00 07.01.2024.

Александар Вучић је у крађу избора укључио своју странку, полицију, тужилаштво и друге државне институције, па и политичке и пословне ортаке из комшилука, Милорада Додика и Андрију Мандића, на крају и амбасадоре Америке и Русије, Кристофера Хила и Александра Боцан Харченка. Украденим изборима продужио је боравак на власти на републичком нивоу, а у Београду ће морати додатно да вара, уцењује и подмићује не би ли формирао већину. Како и кад год да се заврши изборна лоповска процедура, епилог ће бити исти - народ је одбацио Вучића, а то су урадиле и његове газде са Запада. Београђани су, гласањем против диктатора, пробушили рупу у напредњачком Титанику. Од 17. децембра Вучић је све слабији, а слобода све ближа.

Кад би могао да реално сагледа узроке и последице стања у коме се налази, Александар Вучић би схватио да је готов.

Календар га упозорава на изазове с којима ће, уцењен и уплашен, бити суочен у 2024. години. Газде из Вашингтона инсистирају да хитно почне с имплементацијом тзв. Француско-немачког споразума о независносоти албанског Косова. Као полису осигурања, која би требало да стимулише Вучића да испуни све налоге, америчке службе поседују садржај комуникација преко „Скај“ апликације и то не само Беливукове, него и осталих банди из напредњачког картела. За исте потребе, Американци чувају и Сашу Вујисића, одбеглог војног обавештајца, који ће, као сведок сарадник, послужити за формирање оптужнице „Јовањица 3“, по којој ће се судити политичарима, полицајцима, тужиоцима и судијама укљученим у нарко трафикинг на чијем челу се налазио Предраг Колувија. На америчкој црној листи већ се налазе Вучићеви пословни партнери Звонко и Жарко Веселиновић, Милан Радоичић, Милорад Додик и Александар Вулин, а ускоро би могао да им се придружи бата Андреј.

У таквим околностима, Вучић је принуђен да краде како не би завршио на робији. То му не пада тешко, он краде, вара и лаже одувек. Но, раније је то радио услед карактерних деформитета, а сад мора из нужде.

Напредњачки картел је, по обичају, крађу избора извршио подмићивањем пензионера, студената, радника ЕПС-а и других предузећа, којима је делио мрвице из буџета. Истовремено, картел је спроводио капиларни терор над грађанима запосленим у јавном и приватном сектору, који су присиљавани да гласањем за диктатора сачувају радно место. Опет су радили бугарски возови, босански аутобуси, џипови без таблица, дупли гласачки листићи и фантомски гласачи. У мраку медијског муља Вучић је компромитовао и сатанизовао политичке противнике и хвалио вољеног себе, а помало и своје вазале из патуљастих странака.

С обзиром на пад рејтинга, Вучића је мука натерала да краде више него пре, више него што је народ могао да поднесе. Мука је натерала и опозицију да се коначно успротиви изборној крађи. У Београду су покренути протести, уз штрајк глађу Маринике Тепић и још неколико појединаца с листе „Србија против насиља“, док су европски посматрачи, који су пратили изборну процедуру, интернационализовали питање регуларности избора.

Вучић је одговорио на једини начин који му је познат – насиљем. Криминалци у полицијским униформама тукли су и затварали студенте и остале демонстранте пред београдском Градском скупштином. Криминалци на правосудним функцијама су кажњавали уловљене жртве. Криминалци из владајућих странака су дали политичко покриће тиранији над побуњеним народом, а криминалци из режимских медија су стварали атмосферу линча.

Дежа ву.

Актуелни диктатор је поступао као онај од пре четврт века, као Слободан Милошевић. Све што је Милошевић радио у новембру 1996, Вучић је поновио у децембру 2023. Да гротеска буде потпуна, у данашној одбрани лоповлука учествовали су многи политиканти, који су се истакли и пре 27 година, и то на исти начин, истим речником.

Изборну крађу је, међу првима, на Пинку, оправдавао Бранислав Ивковић, данас члан Главног одбора Српске напредне странке. Кад је био председник Извршног одбора Социјалистичке партије Србије, Ивковић је етикетиран као главни организатор крађе локалних избора у јесен 1996. године. Истим флоскулама оправдавао је режимски лоповлук и оптуживао опозију за сарадњу са злим западним силама, које изазивају немире како би дестабилизовале Србију. По том сценарију понашао се и Ивица Дачић, вечити вођа СПС-а.

– Питање избора у једној земљи је унутрашње питање једне земље. Опозиција је још једном показала да наступа заједно са онима који су увек радили против Србије и учествовали у сатанизацији наше земље. После свих избора, без обзира да ли су имали примедби, увек су организовали овакве демонстрације. Ми смо остварили уверљиву победу на парламентарним и локалним изборима. Оно што се дешава на улицама неких градова и није нешто ново, чак би се могло рећи да деструктивна и насилничка црта тих демонстрација јесте готово једина препознатљива црта политике тих опозиционих странака. Ми у СПС-у стојимо иза тврдње да су ове демонстрације рушилачке и профашистичке – рекао је Дачић 24. новембра 1996. године, а исте квалификације износи и данас, опет оправдавајући изборну крађу власти.

По угледу на Милошевића, Вучић је ангажовао и бочну подршку сателита из „свих српских земаља“. Као што је стао уз Милошевића пре четврт века, Милорад Додик је данас уз Вучића. Услед кадровских промена, изазваних биологијом, црногорске Србе нису могли да представљају Момир Булатовић и Зоран Жижић. Улогу полтрона сада су одиграли Андрија Мандић и Милан Кнежевић, звани Пипун. Они су на то навикли. Мандић је давно доказао да има исти политички ДНК као Вучић. Белешке о томе оставили су амерички амбасадори.

„На састанку са Мандићем и његовим замеником Гораном Даниловићем, одржаном 25. јула, Мандић је уверио службеника политичког одељења амбасаде да је СНС (Социјалистичка народна странка, чији је Мандић био председник у то време, прим. аутора) првенствено забринута за побољшање статуса Срба у Црној Гори. Он је умањио значај своје изјаве о Републици Српској и објаснио да ће увек реаговати на догађаје у региону који се тичу Срба, сугеришући да не би требало да превише верујемо његовим јавним коментарима“, наводи се у депеши од 21. августа 2008, коју је потписао заменик америчког амбасадора у Подгорици Џ. Сконтос, под насловом „Мандић: Верујте ми, то је само за моје бираче“.

У истој депеши помиње се и Мандићев сусрет с Марком Јакшићем, једним од лидера Срба на Косову и Метохији. Амерички дипломата је забележио да је Мандић на том састанку „обећао подршку супротстављању новим признањима независности Косова“ и да је „обећао акције против владе Црне Горе ако она буде признала Косово, као што је придруживање косовским Србима у блокади путева који воде у Црну Гору током туристичке сезоне“.

Кад је Црна Гора признала независност лажне албанске републике Косово, Мандић је штрајковао глађу, решен да тера до смрти. Ипак, данас, жив и здрав, кад се успео на власт у Црној Гори, опуштено састанчи с албанским „државницима“ с Косова. О Мандићевој дволичности изјаснио се и Марко Јакшић.

– У време изборне крађе епских размера Александра Вучића једна од главних личности у ноћи овог нечувеног догађаја био је Андрија Мандић, садашњи председник скупштине Црне Горе. Мандића познајем више од две деценије. Током борбе Срба, пре свега на северу Косова и Метохије, Мандић је долазио у више наврата у Косовску Митровицу, дајући нам политичку подршку, зашта сам му лично захвалан, као и грађани Косовске Митровице. Мандићу нисмо остали дужни. У више наврата, током избора у Црној Гори, долазили смо и давали подршку његовој политичкој опцији. Онда су се ствари наједанпут промениле. Мандиће је освануо на канабету код Александра Вучића, човека који је потписујући Бриселски споразум одувао институције српске државе из јужне српске покрајине супротно важећем Уставу Републике Србије. Из новинских извештаја могли смо да прочитамо да су од стране председника србије обилно награђени Мандић и његови сарадници у финансијском смислу. Што је Вучић све више предавао Косово и Метохију, Мандић је све чешће бивао на његовом канабету. Ниједну реч против предавања судства, полиције, телекомуникација, енергетике и осталих институција нисмо могли да чујемо од Мандића. А ћутање је знак одобравања. Човек који је некада штрајковао глађу због тога што је Црна Гора признала самопроглашену републику Косово сада у стварности са председником Србије учествује у одвајању Косова и Метохије од Србије. Није се чак сетио ни да осуди Француско-немачки предлог, који у суштини значи признање самопроглашене републике Косово, који је одрадио његов политички ментор Александар Вучић – написао је Марко Јакшић поводом Мандићеве подршке Вучићевој изборној крађи.

Осим Босанаца и Црногораца, Вучић је ангажовао и „праве странце“. Француског тзв. хуманитарца Арно Гујона прво је инсталирао у Владу Србије, на место директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а онда га је ставио на посланичку листу. Гујон је прошао боље од свог сународника Данијела Шифера, који за подршку Милошевићу није добио функције, него прилику да се забавља с певаљкама попут Гоце Божиновске.

Крађом избора 17. децембра 2023, Вучић се телепортовао у Милошевићеву 1996. годину. Са собом је повукао целу Србију, и своје криминалце, али и нормалне грађане. Генерал Здравко Понош, председник покрета „Србија центар“ упозорио је на епилог те идентификације актуелног и бившег диктатора.

– Вучић је стигао на корак од амбиса. То се никад не заврши добро. Народ, на крају, остане на ивици тог амбиса. Понеко падне, али владар увек заврши у провалији. Ако је Вучићу следећи корак оно што је урадио Милошевићев режим са ангажовањем Радета Марковића, након што његов претходник није био спреман да уради неке лоше ствари, после чега су кренула политичка убиства, онда је то Вучићев пут без повратка – рекао је Понош.

И Вучић зна да је стигао до ивице амбиса. Чак и ту, спас тражи на исти начин као и Милошевић. Кад је покушао да украде локалне изборе, Милошевић је веровао да ће добити подршку западних савезника. Имао је добре разлоге за ту наду. У пресудној мери, политички и војно, омогућио је уништавање Републике Српске Крајине и етничко чишћење Срба из целе Хрватске. После увођења блокаде на Дрини и изазивањем раздора политичког и војног врха нанео несагледиву штету Републици Српској. Захваљујући галантном одрицању од Сарајева, Брчког, Дрвара и још неколико значајних градова, Милошевић је стекао статус „фактора и мира стабилности на Балкану“. Вучић је сличан статус добио због учвршћивања независности лажне албанске државе на српском Косову.

Ни ту није крај у набрајању сличности између два диктатора. Милошевићеве интересе је, у почетку кризе изазване изборном крађом, заступао амерички амбасадор Ричард Холбрук, који је тада био на функцији специјалног изасланика америчког председника Била Клинтона. Привремена подршка је имала кратак рок трајања, да би се идила завршила три године касније свргавањем с власти, хапшењем и суђењем пред Хашким трибуналом. Холбруков заменик је био Кристофер Хил, данашњи амбасадор Сједињених Држава у Београду.

Као и сви актери из прошлости која траје, Хил повлачи исте потезе као Холбрук. Чим су почели протести грађана због изборне крађе, Хил је подржао лопова. Незаинтересован за чињенице, које доказују бројне нерегуларне поступке вође напредњачког картела, а које се наводе у извештајима европских посматрача из ОЕБС-а, односно ОДИХР-а, Хил је експресно аминовао Вучићеве фалсификоване резултате изборе.

– Избори су „стрес тест“ за демократију. Избори изазивају поделе, али нема демократије без избора. Они су есенција демократског процеса. Битно је да свака земља има једну врсту отпорности, да може да се поврати из ових тренутака након избора, када учесници нису веома задовољни једни другима. Србија би требало да са страним посматрачима реши све мањкавости које су виђене током изборног процеса. Србија то треба да реши кроз институције и да резултат тога буде јака држава. Надам се да ћемо сви, након свега, моћи да се одморимо са својим породицама и да уживамо у новогодишњим и божићним празницима – написао је Кристофер Хил на званичном налогу америчке амбасаде на друштвеној мрежи X.

Пре три деценије, кад је први пут дошао у Србију, Кристофер Хил је јавно признао каквим „принципима“ се руководи. „Не занима нас правда, него решење“, одговорио је Хил на питање како намерава да се ангажује око косовског проблема. Исти „принцип“ примењује и данас. Не занима га правда, баш га брига што је Вучић угушио демократске процесе и крађом продужио боравак на власт. Хил, засад, у Вучићу види решење, којим ће се трајно обезбедити независност албанског Косова.

Међутим, Хилова подршка Вучићу не представља званичан став америчке администрације. После сваке његове објаве на мрежи X, Стејд департмент је саопштавао ставове у којима је позивао српске државне институције да омогуће страним посматрачима да спроведу истрагу изборних неправилности. Неколико америчких сенатора и конгресмена је јавно подржало иницијативу листе „Србија против насиља“ да се у решавање проблема, насталих крађом гласова, укључе институције Европске уније.

Представници странака с листе „Србија против насиља“ затражили су од европских институција да покрену међународну истрагу о изборним неправилностима под покровитељством ОЕБС-а, Савета Европе и Европске комисије, са посебним акцентом на изборе за Скупштину града Београда, и то са роком за подношење независног извештаја 15. фебруара 2024. године.

– Постоје недвосмислени докази о куповини гласова, који укључују аудио записе, које је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објавио 29. новембра 2023. године; налази представника СПН у ГИК-у који показују да је половина листа предатих за локалне изборе у Београду имала фалсификоване потписе подршке; пасивно понашање и потпуна неактивност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), са огромним дисбалансом у медијском извештавању о власти и опозицији и константним кампањама клеветања опозиције од стране провладиних таблоида; огромно медијско присуство председника, који није кандидат на изборима; и, како је приметила мисија ОЕБС/ОДИХР, снажан утицај Владе на већину медија; озбиљне оптужбе о миграцији бирача (регистровање бирача у местима у којима иначе не живе), укључујући и становнике суседних држава, за изборе за Скупштину града Београда, које су надлежне државне институције одбиле да на одговарајући начин истраже и реше; притисак на раднике државних предузећа и примаоце социјалне помоћи да или сликају свој гласачки листић и личну карту (што је незаконито) или да дају већ попуњен гласачки листић и изнесу непопуњени са бирачког места, како би наставили да примају помоћ или да би им се обновили уговори о раду. Европска унија треба хитно да прекине политику смиривања власти у Србији и почне да користи расположиве алате против чланова владајуће странке умешаних у изборну превару и на тај начин помогне грађанима Србије у обнављању владавине права и демократије. Ако Европска унија пропусти ову прилику да у овом критичном тренутку изрази подршку грађанима Србији, који захтевају демократију и основне европске вредности, свакој перспективи за демократску и европску Србију као будућу чланицу ЕУ биће задат огроман ударац – наводи се у писму које су потписали Драган Ђилас, Зоран Лутовац, Александар Јовановић Ћута, Мирослав Алексић, Здравко Понош и остали лидери странака и покрета са листе „Србија против насиља“, који су поручили да нису и неће прихватити резултате избора одржаних 17. децембра 2023. године.

Европски посматрачи, који су у оквиру мисије ОЕБС/ОДИХР пратили изборни процес у Србији, подржали су предлог листе „Србија против насиља“, али званични одговор из Брисела није стигао до закључења овог броја Магазина Таблоид. По свему судећи, на одговор ће морати да се чека док се бриселске бирократе не врате с божићних и новогодишњих одмора.

С друге стране, непосредно пред одлазак на одмор, амерички амбасадор Хил је поновио јавну подршку Вучићу и тајно позвао лидере „Србија против насиља“ да прихвате фалсификоване резултате.

– Лидери СПН су протеклих дана били на састанку са Крисом Хилом који је од њих тражио да прихвате резултате избора – објавио је Владимир Тодорић, адвокат Драгана Ђиласа.

Уместо Ђиласа, Хилове захтеве да опозиција одустане од протеста и призна изборе коментарисао је Здравко Понош.

– Уместо да изговара такве ставове, боље би било да је амбасадор Хил отишао на одмор, као што је предлагао да се сви одморимо за Божић. Било би му много паметније да се он одморио. Могао је заједно са руским амбасадором Боцан Харченком да иде на пецање на Бајкал или на Флориду, па да тамо причају риболовачке приче. Као што видимо, саопштења америчке амбсаде у Београду често пута се покривају накнадним, сасвим другачијим, саопштењима Стејт департмента. Нешто не штима међу њима, али то је њихов проблем, ми треба да се бавимо својим послом. Хил је, нажалост, промашио век – рекао је Понош.

Није први пут да нешто не штима између Хила и Стејт департмента. Није штимало ни док је Хил био у мисији у Ираку. Хил је морао да напусти Багдад под оптужбама за корупцију. Оптужбе, поткрепљене доказима, изнео је његов тадашњи заменик Габријел Ескобар, који се данас налази на функцији специјалног изасланика америчког председника за Западни Балкан. Ескобар је и из Београда већ прогнао једног америчког амбасадора, Ентони Годфрија, коме је такође био заменик. Годфри је отишао на одмор у Америку, да би се вратио у Београд само да покупи пинкле, пре него што је добио отказ. Ускоро ће се видети да ли ће такву судбину да доживи и његов наследник Хил.

Кристофер Хил је судбину везао за Александра Вучића. То му је, вероватно, донело финансијку корист, али му је и везало камен око врата. Хилу, ипак, остаје нада да га Стејт департмент неће отпустити без права на пензију, као Годфрија. Нада се заснива на томе што је Вучић, у јеку постизборне кризе, почео да имплементира Француско-немачки споразум о признању Косова. На Вучићево инсистирање, Влада Србије је одобрила пролаз кроз државу возилима с косовским регистрацијама. Пре годину и по дана Вучић је узбунио Србе са севера Космета баш због аутомобилских таблида. Барикаде су подигнуте и срушене, десетине Срба је ухапшено и притворено, стотине су остале без посла, да би вођа напредњачког картела подвио реп. Зашто је то урадио, објаснио је пре неки дан Аљбин Курти.

– Главни мотив због кога је Београд укинуо стикерсе на таблицама је то да мало стиша критику која долази са Запада због нерегуларних избора. Власт у Београду зна да је крала, то зна и међународна заједница. Сад, кад су добили примедбе са Запада, они желе да то стишавају тиме што ће признати наше таблице – рекао је Курти на течном српском језиком, много разговетнијим од онога који говори Ана Брнабић.

Откад је на власти, Вучић купује подршку продајом и издајом српских државних и националних интереса. После свега, он се, као хистерична тинејџерка, селфира у аутомобилу и са Синишом Малим пева хит Лепе Брене: „Четири године бола, четири године туге“. Ментално поремећени диктатор мисли да се сада може ругати грађанима чије гласове је украо. Мисли, као што је мислио и Милошевић, да ће се вечно одржавати на власти крађом избора и насиљем. Сваким поступком и сваком изјавом показује да ништа није научио на примеру претходног диктатора. Кад схвати да се узалуд надао да ће га спасити они који му стежу омчу око врата, биће му касно. Ако га, којим случајем, мимоиђе судбина Милошевића, Вучић ће добити прилику да у затвору одслужи четрдесет година туге, четрдесет година бола.