Прочитај ми чланак
Формирање нове владе Републике Србије је обављено. Ако је некоме у Србији, рецимо због годишњих одмора, промакло где су наши водећи политичари ових дана били, шта су говорили и урадили, нама са Косова и Метохије није. А и како би, када смо једна од главних тема. Што смо чули и видели боље да нисмо, пошто смо пожелели да будемо не на другом континенту, већ на другој планети.
Председник Србије Томислав Николић каже да ‘‘никада неће бити председник у Приштини, али ни председник привремених власти у Приштини неће бити председник у Косовској Митровици’‘. Његов страначки колега Александар Вучић, министар одбране недавно пристигао из Вашингтона најављује да око Косова предстоје ‘‘тешки задаци’‘ и ‘‘тешки и болни резови’‘.
Објаснио нам је усто да ће се водити рачуна о интересима Срба на Косову, али и о целини интереса Србије. Упозорио нас је да ‘‘време истиче за ову земљу’‘ што се Косова тиче. Премијер нове Владе Ивица Дачић опет прича о подели Косова и Метохије. Бивши председник се у Дубровнику рукује са Хашимом Тачијем, пошто је ноћ пре тога у Талиновцу код Урошевца убијен брачни пар Јевтић.
Да сте којим случајем на нашем месту, да ли би вам Земља постала тесна?
Изјава председника Николића, за нас који живимо јужно од реке Ибар, велика је увреда. Око 100 000 Срба нестало је у једној реченици, у тих неколико секунди потребних да се она изговори. Нестало је и око 1.700.000 Албанаца. Не само да нас је поделио, већ је нас ‘‘јужне’‘ потпуно отписао. Као да нас нема, да не постојимо. Од поменутог броја Срба огромна већина је бојкотовала ‘‘косовске изборе’‘, али такозвана председница Косова не рече ништа слично, напротив. Увређени смо јер смо на председничким изборима Републике Србије гласали, али нас Председник изгледа неће.
Питамо се, је ли Вучић у Вашингтону разговарао или само слушао? Што су медији пренели не даје утисак дијалога, већ монолога, и то домаћина. Плашимо се да је његов домаћин под интересима Срба на Косову, мислио само на оне на северу Покрајине.
Да ли је Вучић поменуо и нас из јужног дела Косова и Метохије? Јер, очигледно је да време истиче домаћину господина Вучића, и његовим западним савезницима. У брлогу који су створили зарад сопствених интереса – почев од 1999. до данас – ни они не желе више да бораве.
Пешчани сат сипи последњим зрнима песка и не окреће им се наново. Јер Србе и даље убијају а убице шетају слободно; повратника нема; незапосленост на Косову и Метохији прелази 80 одсто; привреда не постоји али зато цвета криминал; милионске афере се заташкавају; сведоци убијају – у две речи Зона сумрака.
Ми од нове Владе очекујемо да каже да ново време за нас са Косова и Метохије тек почиње, јер интерес Србије у целини не може, и не сме, да буде одвојен од интереса косовско-метохијских Срба. Реалност за нас је Резолуција 1244 – уз чињеницу да неке од најмоћнијих и најмногољуднијих земаља света нису признале самопроглашену независност Косова и Метохије – а не оно што кажу у Бриселу.
И, о којој то подели прича Дачић?
Јер, Срби јужно од Ибра кажу да не дели крушке и јабуке зато што му се ове године чини да мора, пошто ће наредне нове да роде. Поручују да решења не мора бити ни за неколико деценија, али подела ни у сну. Трпећемо! Јер, да су сигурни да је овде посао завршен не би Албанци, и данас, исписивали по Приштини пароле из шездесетих и седамдесeтих година прошлог века, ‘‘Косова Репубљик’‘ – то будући порука њиховим западним пријатељима, не Србима.
Нико са Запада се још не усуђује да на причу о Косову и Метохији стави тачку. Опасна је то игра. Перу руке од својих (не)дела па уценама – о утопији званој Европска унија – планирају нас да натерају да сами то урадимо.
Јесмо ли, заиста, баш толико уцењени да морамо?
Нико из Демократске странке не рече ништа ни за руковање Тадића и Тачија; значи ли то да подржавају свог председника?
Али, тако причају и раде вође три најјаче партије у Србији. Ти исти које председник Николић позива на консензус о Косову, на договор парламентарних странака о јужној српској Покрајини. По томе шта у последње време говоре, тај консензус је већ постигнут, али не и у нашу корист.
Зато, ‘‘страначки коктел’‘ не обећава мање патње и страдања нама који живимо у јужном делу јужне српске Покрајине. Разочарење и понижење које осећамо наш је крст док будемо чекали све остале Србе да сложно крену путем којим се ређе иде.
Оним који је пун трња, али којим се хода уздигнуте главе.
Јања Гаћеша
(Српски лист)
