Прочитај ми чланак
У страху од албанских екстремиста, преостали Срби у Косовском Поморављу приморани су да се даноноћно бране сеоским стражама.
Шиптари су нам порушили гробља, а сада све гласније прете – да ће их и преорати! Кад ударају на мртве, који никоме не сметају, шта онда ми преостали Срби у Косовском Поморављу да очекујемо?!
Нема ко да нас штити. Шиптарска полиција је посматрала оне који су рушили наша гробља и споменик борцима у центру Витине и помагала им. Иако нас је мало, иако смо престрашени, иако нам прете да ће нас све протерати или побити, приморани смо да се бранимо! Засада не размишљамо о сеоби.
Овако су у среду репортерима „Новости“ углас говорили преостали мештани српске националности у Клокоту и Витини, после свега што им се претходних дана догађало.
У самоодбрану, Срби у Клокоту већ неколико дана организују сеоске страже. Од када су албански екстремисти похарали споменике на сеоском гробљу, Срби из овог места окупљају се увече у сеоској цркви и ту дежурају. Чувају село, своју цркву, али и своје животе.
На примедбу да је у њиховом месту приметан повећан број полицајаца из састава КПС, они одговарају:
– Како да верујемо онима који су дозволили рушење споменика, а и сами учестовали у томе!
И док објашњавају да је ситуација у овом већински српском месту са 170 породица и око 1.000 мештана јако напета, јер су провокације Албанаца учестале, Срби из Клокота кажу да се највише боје од напада са околне магистрале, односно пута који повезује Гњилане и Урошевац. Ни у самом Клокоту нису безбедни. Нарочито на улазу у село, где су Албанци узурпирали две стамбене зграде, некада настањене Србима.
Православна гробља гробља у среду је обишла Малинка Митровић, заменик директора Канцеларије за КиМ. За „Новости“ је рекла:
– Албанци нам поново убијају мртве. Јер нормалном људском уму несхватљиво је да неком сметају покојници, али јасно је да Албанци све ово раде с намером да затру све корене српства на овим просторима.
– Како би заузели неколико десетина српских станова, Албанци су убили Томислава Којића, због чега су сви остали власници напустили своје станове. После тога Албанци су саградили још четири зграде, тако да нам отуда прети највећа опасност – прича Ивица Стојиљковић (39), који са родитељима, супругом и троје деце живи у Клокоту.
– Највише се плашим за децу која овде похађају школу. Бојим се сваког њиховог изласка из куће иако знам да ни у кућама нисмо безбедни.
Ни око 120 ђака који похађају Основну школу „Свети Сава“ не осећа се слободно.
– Чим изађемо на главну улицу до продавнице, албанска деца нас псују и гађају камењем – прича тринаестогодишња Д. С., док њена годину дана млађа сестра од стрица каже да су се саживеле са страхом и да их тај осећај прати у сваком тренутку.
– Ситуација у селу је врло напета. На можемо да заборавимо да је овде од 1999. године убијено једанаест наших мештана – прича Светозар Мирковић, чију су жену Стану 2001. године убили Албанци.
Уплашени због најновијих провокација, мештани се не усуђују да изађу изван села. Чак ни до километар и по удаљеног гробља на ком су порушени споменици.
– Сви смо погођени. Није проблем подићи поново споменике, али сматрамо да је атак на мртве људе још већи и тежи вандализам – прича Марко Свилановић из Клокота.
У суседној, шест километара удаљеној Витини, у којој тренутно живи око 90 Срба, још је напетије. Окупљени у улици око цркве Свете Петке, Срби су уплашени. Толико да чак не смеју да причају о ономе што им се дешава.
– Најтеже нам је око поднева, када се сусрећу албански ученици двеју средњих школа. Тада је велика гужва и углавном нас псују и провоцирају. Буквално, не смемо да изађемо из црквеног дворишта – прича свештеник Звонко Костић.
ОСОЈАНЕ: ПУЦАО ПРОДАВАЦ КУПУСА
После вербалне препирке са једном Српкињом у центру села, Албанац који свакодневно продаје поврће у овом селу, пуцао је око поднева на зграду општине Исток у Осојану. На сву срећу нико није повређен, па ни жена у чијем правцу су испаљени хици.
Председник општине Драгољуб Репановић истиче да је „овај инцидент изазвао узнемиреност и забринутост грађана, не само у овом повратничком селу већ и у читавој Осојанској долини“.
– Нисмо могли не да претпоставимо да неко, ко свакодневно продаје купус у центру села, може да буде наоружан и да пуца – рекао је Репановић.
Осојане је прво повратничко село у Метохији и у 14 села у општини Исток има око 2.000 српских повратника.
(Новости)
